Тихи стражар Копаоника: Споменик „Ђачки гроб” и завет српским ратницима

Већина посетилаца Копаоника ову планину везује за савремене ски-стазе, луксузне хотеле, густе четинарске шуме и планинске платое који током целе године окупљају љубителе природе. Међутим, у сенци планинских врхова, далеко од гужве и савремене градње, Копаоник чува дубоко урезане трагове историје. На 1550 метара надморске висине, у другој зони заштите Националног парка, сакривено је једно од најдирљивијих и најважнијих спомен-обележја посвећених српским јунацима из Првого светског рата — споменик познат под називом „Ђачки гроб”.

Географски амбијент и архитектура споменика

Споменик се налази у непосредној близини познатог копаоничког излетишта Кадијевац, смештен на омањем, вештачки заравњеном платоу поред саме реке Самоковке. Ова позиција омогућава да се спомен-обележје сасвим природно и складно уклопи у планински пејзаж, пружајући посетиоцима посебан осећај мира, тишине и пијетета.

Архитектонски, споменик је израђен у облику неправилне пирамиде. Његову основу чини постамент састављен од четири степеника, а завршава се троугластим врхом са благо заобљеним ивицама. Изграђен је од рустично тесаних, тамносивих гранитних плоча, чија нијанса и текстура савршено одговарају суром и пркосном амбијенту планинског масива.

Иако је аутор споменика до данас остао непознат, форма пирамиде и чврсти планински камен вековни су симболи вечности, непоколебљивости и трајног сећања.

Тајна назива и стихови који позивају на сећање

Дуго је у народу постојала недоумица о пореклу назива „Ђачки гроб”. Са чеоне стране споменика налази се издужена правоугаона ниша у којој се некада налазио натпис или рељеф који, нажалост, није сачуван. Међутим, одговор на питање зашто ово место носи овакав назив пружа натпис са наличја споменика.

У плитичкој ниши на задњој страни уклесан је текст који, упркос оштећењима и зубу времена, и данас носи снажну педагошку и родољубиву поруку:

„Овамо цвећа децо,

Чисте су руке ваше,

Овамо цвећа и свећа дајте више,

Јер овај камен сећа на очеве, на хероје наше,

Што живот за васкрс Srbije dadoše.” 

Аутор је кроз ове стихове с пуно симболике упутио позив најмлађима — деци и ђацима — да посећују ово место. Празнина ратних страдања и жртва отаца који су дали своје животе за слободу Србије тражи чистоту дечијих руку да положе цвеће и упале свеће. Управо кроз тај позив ђацима, мештани и истраживачи су споменик прозвали „Ђачки гроб”.

Деценије заборова и обнова за стогодишњицу Великог рата

Као и многи други локалитети у Србији посвећени страдању у Великом рату, и овај споменик је током деценија био релативно запостављен и скривен од очију шире јавности. Забачена локација у шумама Копаоника допринела је томе да су за њега углавном знали мештани, планинари и страствени љубитељи историје.

Велика историјска неправда исправљена је 2018. године, у години када се обележавао век од завршетка Првог светског рата. Јавно предузеће „Национални парк Копаоник” sprovelo je радове на заштити, уређењу и презентацији споменика, чиме је ово знаменито место коначно адекватно обележено и представљено свим посетиоцима планинског центра.

Како стићи do споменика?

За све који желе да споје планинарење и историјско познавање Копаоника, до „Ђачког гроба” води неколико добро обележених пешачких стаза:

Из правца водовода: Најкраћа стаза, дужине око 2,1 км у једном смеру, са благим висинским разликама (41 м успона и 67 м спуста).

Из правца Кадијевца: Нешто дужа и веома сликовита стаза од око 3,9 км (159 м успона).

Из правца Јарма: Позната планинарска рута дуга око 4,1 км, са већим делом спуста (280 м) према долини Самоковке.

Обилазак овог споменика представља изузетну прилику да кроз шетњу прелепом природом Националног парка Копаоник одате пошту прецима и подсетите се вредности слободе.