Uhvati me ako možeš

Priča o Frenku Abagnejlu mlađem (Frank Abagnale Jr.) decenijama je važila za jednu od najfascinantnijih kriminalističkih saga 20. veka. Prema verziji koja je obišla svet kroz njegovu autobiografiju Uhvati me ako možeš (Catch Me If You Can) iz 1980. godine, te kroz istoimeni filmski hit Stivena Spilberga iz 2002. godine u kojem ga tumači Leonardo Dikaprio, Abagnejl je između svoje 16. i 21. godine izveo neverovatne prevare. Navodno je preleteo milione kilometara besplatno pretvarajući se da je pilot kompanije Pan Am, radio kao lekar u Džordžiji, vršio dužnost pomoćnika državnog tužioca u Lujzijani, predavao sociologiju na univerzitetu i falsifikovao čekove u vrednosti od nekoliko miliona dolara širom sveta, da bi na kraju postao ključni savetnik FBI-ja za finansijski kriminal.

Međutim, temeljnim uvidom u arhivske dokumente, zatvorske registre i istraživanja novinara i istorijskih istraživača, uveliko je dokazano da je većina ovih tvrdnji vešto konstruisan mit — i da je Abagnejlova najveća prevara bila upravo sama priča koju je prodao medijima, Holivudu i globalnoj javnosti.

Filmski mit: „Kralj prevaranata“ i holivudski glamur

Autobiografska knjiga koju je Abagnejl napisao u koautorstvu sa Stensom Redingom (Stan Redding) stvorila je modernu legendu o šarmantnom, visprenom tinejdžeru koji nadmudruje trome državne institucije i globalne korporacije.

Prema toj verziji događaja, Abagnejlov prevarantski pohod izgledao je ovako:

Pilot Pan Am-a: Nabavio je pilotsku uniformu pretvarajući se da je zaposleni kome je stara izgubljena, izradio lažnu identifikaciju i koristio takozvani deadheading sistem (pravo zaposlenih avio-kompanija da besplatno putuju na slobodnim sedištima) kako bi obišao više od 20 zemalja i preleteo stotine hiljada kilometara.

Glavni pedijatar u bolnici: Sa samo 18 godina, navodno je falsifikovao diplomu i radio 11 meseci kao nadzorni lekar pedijatrijskog odeljenja u bolnici u Džordžiji pod imenom dr Frenk Vilijams.

Advokat i pomoćnik tužioca: Sa 19 godina je navodno položio pravosudni ispit u Lujzijani (iz trećeg pokušaja) i radio u kancelariji državnog tužioca.

Univerzitetski profesor: Predavao je sociologiju na Univerzitetu Brigam Jang (Brigham Young University) čitav semestar, čitajući jedno poglavlje unapred u odnosu na studente.

Milionske prevare čekovima: Unovčio je hiljade lažnih čekova vrednih preko 2,5 miliona dolara, ostavljajući banke i hotele bez teksta.

Kulminacija priče predstavlja njegovo hapšenje u Francuskoj 1969. godine, boravak u zloglasnom zatvoru u Perpinjanu, deportaciju u Švedsku, a potom u SAD, gde mu je FBI navodno ponudio slobodu u zamenu za njegove usluge u borbi protiv finansijskog kriminala.

Šta otkrivaju zvanični arhivski izvori i istraživački novinari?

Sumnje u verodostojnost Abagnejlovih tvrdnji pojavile su se još 1982. godine, kada je istraživački novinar Ajra Peri (Ira Perry) iz lista The Oklahoma Daily proverio njegove tvrdnje i utvrdio ozbiljna odstupanja. Međutim, najobuhvatnije i najdetaljnije istraživanje sproveo je naučni radnik i pisac Alan C. Logan, koji je 2020. godine objavio knjigu The Greatest Hoax on Earth: Catching Truth While We Can (Najveća obmana na Zemlji: Uhvatiti istinu dok možemo), kao i podkast Pretend Friends voditelja Havijera Leive.

Koristeći zvanične zatvorske kartone, sudske zapisnike, novinske arhive iz šezdesetih godina i svedočenja savremenika, Logan je rekonstruisao stvarni vremenski sled Abagnejlovog života.

Vremenska linija: Gde se Frenk Abagnejl zaista nalazio?

Najveća prepreka tvrdnji da je Abagnejl između 16. i 21. godine (1964–1969) putovao svetom i vršio kompleksne prevare jeste činjenica da je veći deo tog perioda proveo iza rešetaka.

Rasvetljavanje pojedinačnih mitova

Lažni lekar i advokat: Zvanični zapisi bolnice u Džordžiji i kancelarije državnog tužioca u Lujzijani ne sadrže nikakve tragove o radu Frenka Abagnejla pod bilo kojim imenom. Abagnejl nikada nije položio pravosudni ispit niti rukovodio pedijatrijskim odeljenjem. Ovi detalji su u potpunosti izmišljeni tokom pisanja knjige radi dramatizacije.

Profesor sociologije: Zvaničnici Univerziteta Brigam Jang zvanično su potvrdili da Frenk Abagnejl nikada nije bio zabeležen kao predavač niti zaposleni na tom univerzitetu.

Slučaj stjuardese i “pilotiranje”: Istraga pokazuje da je Abagnejl kratko uspeo da nabavi uniformu pilota i da se pretvara da radi za Pan Am, ali ne da bi leteo širom sveta i varao međunarodne banke, već da bi fascinirao stjuardesu Polu Parka (Paula Parks), koju je pratio po SAD, predstavljajući se njenoj porodici pod lažnim identitetom. Tokom tog perioda ispisao je više bezvrednih čekova u lokalnim mestima gde se kretao.

Iznos ukradenog novca: Umesto 2,5 miliona dolara u desetak zemalja, ukupna dokumentovana šteta koju je načinio iznosila je manje od 50.000 dolara, uglavnom oštećujući pojedince, male vlasnike radnji i lokalne hotele.

Uloga u FBI-ju: Abagnejl je decenijama tvrdio da ga je FBI oslobodio iz zatvora pod uslovom da radi za njih kao tajni konsultant i predavač na Akademiji u Kvantiku. Zvanični dopisi FBI-ja dobijeni na osnovu Zakona o slobodi pristupa informacijama (FOIA) pokazuju da Abagnejl nikada nije bio zaposlen u FBI-ju niti je radio kao formalni savetnik. FBI ga je povremeno angažovao kao spoljnog predavača na neplaćenim ili honorarnim konferencijama (kao što angažuju i mnoge druge govornike iz privatnog sektora), ali agent “Karl Hanrati” (Carl Hanratty) — u stvarnosti zasnovan na agentu Džou Sheju (Joe Shea) — nikada nije bio njegov formalni “staratelj” koji ga je izbavio iz zatvora.

Kako je stvoren i održan mit o “najvećem prevarantu”?

Uspesi Frenka Abagnejla u stvaranju ove iluzije ne leže u njegovim mladalačkim zločinima, već u njegovim izuzetnim besedničkim i marketinškim sposobnostima u zrelim godinama.

Nakon izlaska iz zatvora sedamdesetih godina, Abagnejl je shvatio da javnost obožava priče o “džentlmenima kradljivcima” — šarmantnim outlaw figurama koje ne koriste nasilje već nadmudruju korporativni sistem.

Gostovanjem u popularnoj TV emisiji To Tell the Truth 1977. godine, Abagnejl je prvi put javno lansirao preuveličanu verziju svoje biografije. Koautor njegove knjige, Sten Reding, dodao je dodatne senzacionalističke elemente kako bi rukopis postao bestseler. Kada je Stiven Spilberg otkupio prava na priču i snimio holivudski blokbaster, mit je postao opšteprivaćena činjenica u pop-kulturi.

Abagnejl je decenijama naplaćivao od 20.000 do 30.000 dolara po predavanju motivacionih i bezbednosnih govora korporacijama i finansijskim institucijama, predstavljajući se kao preobraćeni zločinac čije je iskustvo neprocenjivo za prevenciju prevara.

Zaključak: Najveća prevara Frenka Abagnejla

Frenk Abagnejl jeste bio prevarant, ali ne onakav kakvog ga pamtimo sa filmskog platna. Njegova najveća i najuspešnija prevara nije bilo falsifikovanje avionskih karata ili lekarskih diploma u mladosti — već sposobnost da više od četiri decenije uverava svet da su se svi ti događaji zaista odigrali.

Dok je filmska verzija o omladincu koji nadmudruje sistem zabavna i inspirativna, istorijska istina ukazuje na to da je reč o jednom od najuspešnijih primera self-promocije i fikcije predstavljene kao činjenica u istoriji moderne pop-kulture.