Ruska nuklearna pretnja Izraelu

Iako su se tvrdnje o Ruskoj nuklearnoj pretnji Izraelu pojavile na društvenim mrežama i u diskusijama koje se pripisuju penzionisanom pukovniku SAD Daglasu Mekgregoru (zaključno sa martom 2026. godine), ovi izveštaji cirkulišu prvenstveno putem nezvaničnih kanala i nisu potvrđeni od strane zvaničnih ruskih ili izraelskih diplomatskih izvora.

Kontekst trenutnih tvrdnji

Mekgregorove izjave: Mekgregor je u nedavnim intervjuima (uključujući onaj sa Takerom Karlsonom) izneo uverenje da bi, ukoliko dođe do upotrebe nuklearnog oružja na Bliskom istoku, to verovatno učinila izraelska vlada. Takođe je tvrdio da je iranski raketni arsenal dovoljno veliki da razori Izrael i bez nuklearnog oružja.

Izveštaji sa društvenih mreža: Obaveštenja koja su se pojavila oko 23. marta 2026. godine tvrde da je Moskva uputila „oštro upozorenje“ da će odgovoriti sopstvenim nuklearnim udarom na Izrael ako se u regionu upotrebi makar jedna nuklearna bomba.

Zvanični stavovi Rusije

Zvanične izjave iz Moskve fokusirane su na osudu vojnih akcija u blizini nuklearnih postrojenja:

Udari na nuklearna postrojenja: Rusko Ministarstvo spoljnih poslova oštro је osudilo izraelske udare u blizini iranske nuklearne elektrane Bušer, gde su zaposleni ruski stručnjaci, upozoravajući na „nepredvidive posledice“ i rizik od „nuklearne katastrofe“.

Stav o eskalaciji: Ruski zvaničnici, uključujući zamenika ministra spoljnih poslova Andreja Rudenka i portparola Kremlja Dmitrija Peskova, upozorili su da dalja eskalacija rizikuje regionalnu „trku u nuklearnom naoružanju“ i globalnu energetsku nestabilnost, ali nisu javno potvrdili politiku direktne nuklearne odmazde protiv Izraela.

Predlozi za posredovanje: Predsednik Putin je predložio da Rusija deluje kao posrednik kako bi zaštitila bezbednost Izraela, uz istovremeno osiguravanje prava Irana na mirnodopski nuklearni program, umesto izdavanja eksplicitnih nuklearnih ultimatuma.

Odnos prema nuklearnim pretnjama i Rusiji

Ćutanje o ruskim ultimatumima: Izraelski zvaničnici se nisu javno oglašavali povodom tvrdnji pukovnika Mekgregora o direktnom ruskom ultimatumu.

Kritika Rusije zbog osuda: Izraelski kabinet je indirektno odgovorio na ruske optužbe o napadima blizu nuklearne elektrane Bušer. Dok Rusija upozorava na „nuklearnu katastrofu“ zbog udara u blizini njenih stručnjaka, Izrael naglašava da su njihove mete isključivo postrojenja koja Iran koristi za razvoj naoružanja. 

Aktivnosti premijera Netanjahua (mart 2026.)

Tvrdnje o neutralisanju pretnje: Netanjahu je u obraćanju 19. marta 2026. izjavio da su iranske nuklearne i raketne sposobnosti praktično „eliminisane“ nakon 20 dana intenzivnog bombardovanja u okviru operacije “Roaring Lion”.

Zaštita Dimone: Nakon što su iranske rakete 21. marta 2026. pogodile gradove Dimona i Arad (u blizini izraelskog nuklearnog reaktora), Netanjahu je održao hitne konsultacije sa bezbednosnim kabinetom. Poručio je da će Izrael nastaviti da udara „bez milosti“ na sve neprijatelje na svim frontovima.

Odnos sa SAD: Netanjahu je javno zahvalio predsedniku Donaldu Trampu na „istorijskom vođstvu“ i zajedničkoj vojnoj akciji protiv Irana, naglašavajući da je to ključno za sprečavanje Irana da se ikada domogne nuklearnog oružja. 

Interna disciplina u kabinetu

Suspenzije zbog nuklearne retorike: Podsećamo da je Netanjahu ranije oštro reagovao na bilo kakvo pominjanje nuklearne opcije od strane sopstvenih ministara (poput slučaja ministra Elijahua), suspendujući ih sa sastanaka kabineta kako bi održao politiku “nuklearne dvosmislenosti” (ni potvrda ni demanti posedovanja takvog oružja). 

Zaključak: Izraelski kabinet trenutno ignoriše spekulacije o ruskom nuklearnom odgovoru, dok istovremeno intenzivira direktne vojne operacije protiv iranske infrastrukture, oslanjajući se na čvrsto partnerstvo sa Sjedinjenim Državama.