Slučaj dr Vladimira Dugalića: Pravosudna bitka i institucionalni otpor

Jedan od najuglednijih hirurga za jetru u Srbiji, prof. dr Vladimir Dugalić, postao je simbol otpora protiv politizacije zdravstva. Nakon što je smenjen, a potom i dobio otkaz u decembru 2025. godine zbog javne podrške studentskim protestima i kritike resornog ministarstva, pravosudni organi su stali u njegovu zaštitu. 

Sudska odluka: Sud je doneo privremenu meru kojom se nalaže Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS) da u roku od osam dana vrati dr Dugalića na posao.

Ignorisanje zakona: Uprava UKCS, na čelu sa prof. dr Jelenom Drulović, odbila je da postupi po nalogu suda, koristeći pravne izговоре poput nepotpisivanja navodno nelegalnih aneksa ugovora.

Budžetski penali: Zbog odbijanja da stručnjaka vrati pacijentima, UKCS je u februaru 2026. godine platio kaznu od pola miliona dinara, dok je direktorka lično platila 50.000 dinara. 

Ovaj slučaj dodatno podгрева nezadovoljstvo među lekarima i studentima koji su tokom marta 2026. nastavili sa masovnim protestima protiv korupcije i za zaštitu profesionalnog integriteta. 

Sistemski izazovi u 2026. godini

Opšte stanje u zdravstvu karakteriše borba za zadržavanje kadrova u javnom sektoru:

Povećanje plata: Od 1. januara 2026. stupilo je na snagu povećanje plata u javnom sektoru od 5,1%. Iako vlasti ovo predstavljaju kao ključni korak ka stabilizaciji, strukovni sindikati opominju da to nije dovoljno da zaustavi odliv specijalista.

Manjak kadrova: Srbiji i dalje nedostaju hiljade medicinskih sestara i ključnih specijalista poput anesteziologa, radiologa i pedijatara. Podaci pokazuju da se na pojedine konkurse javi tek trećina potrebnog broja sestara.

Digitalizacija i prevencija: Ministarstvo zdravlja intenzivira akcije poput “Karavana zdravlja” u Boru i Knjaževcu, fokusirajući se na preventivne preglede, dok se istovremeno radi na uvođenju novih kartica zdravstvenog osiguranja (KZO) sa ciljem sprečavanja zloupotreba. 

Zaključak: Zdravstvo Srbije u 2026. godini nalazi se na raskrsnici između modernizacije i duboke institucionalne krize. Slučaj dr Dugalića jasno pokazuje da vrhunska stručnost nije dovoljna zaštita od političkog revanšizma, što pacijente direktno ostavlja bez neophodne medicinske pomoći vrhunskih hirurga.

U martu 2026. godine, nakon serije povećanja plata u javnom sektoru (poslednje u januaru 2026. od 5,1%), prosečne osnovne neto zarade u srpskom zdravstvu izgledaju ovako:

Pregled neto plata u 2026. godini (osnovice bez dodataka)

Ključni detalji o zaradama:

Dodaci na platu: Navedeni iznosi su osnovice. Lekari specijalisti i medicinsko osoblje koji rade u smenama, noću, praznicima ili u jedinicama intenzivne nege (nivo 3) ostvaruju dodatke koji mogu uvećati osnovnu platu za 20% do 40%.

Stručna sprema kod sestara: Postoji jasna razlika između medicinskih sestara sa srednjom stručnom spremom (osnovica oko 86.000 RSD) i onih sa visokom strukovnom školom, čija je početna plata bliža cifri od 95.000 RSD.

Topli obrok i regres: Od 2026. godine, u obračun su ponovo aktivnije uključene stavke toplog obroka i regresa, što je bila jedna od ključnih tačaka pregovora sa sindikatima.

Privatni sektor: Lekari specijalisti koji rade u privatnim klinikama često zarađuju znatno više, gde neto plate mogu dostići i do 400.000 RSD mesečno, u zavisnosti od broja operacija i pregleda. 

Ovi podaci pokazuju blagi trend rasta, ali strukovna udruženja i dalje naglašavaju da su zarade srpskih lekara i dalje najniže u regionu u poređenju sa Slovenijom, Hrvatskom ili Rumunijom.