Rusija i Kina

Rusija i Kina su zauzele čvrste, ali strateški različite stavove povodom prisustva američke flote i operacije „Epski gnev“ u Zalivu. Obe zemlje vide trenutnu situaciju kao direktnu pretnju globalnoj stabilnosti, ali i kao priliku za slabljenje američkog uticaja na Bliskom istoku.

Evo detaljnog pregleda njihovih reakcija (stanje od 8. marta 2026.):

1. Rusija: Vojna i obaveštajna podrška Iranu

Rusija je najoštrije osudila ubistvo ajatolaha Hamneija, nazivajući ga „državnim terorizmom“ koji je uništio šanse za diplomatiju.

Snabdevanje informacijama: Postoje ozbiljni izveštaji da Rusija deli satelitske podatke u realnom vremenu sa Iranom. Ovi podaci omogućavaju iranskim raketnim jedinicama da preciznije gađaju američke nosače aviona i izbegavaju PVO sisteme Aegis.

Sistemi za elektronsko ratovanje (EW): Rusija je navodno aktivirala svoje najnaprednije sisteme za ometanje u bazi Hmejmim (Sirija) i na brodovima u Mediteranu, što otežava američku komunikaciju i GPS navigaciju u severnom delu operativne zone.

Donald Tusk i nafta: Kao što je poljski premijer primetio, Rusija ekonomski profitira od haosa jer su cene nafte skočile iznad svih predviđanja, što puni ruski budžet uprkos zapadnim sankcijama.

2. Kina: Ekonomska blokada i „Mirna diplomatija“

Kina je zauzela poziciju „neutralnog posmatrača“ koji zapravo štiti svoje energetske interese.

Osuda „Hegemonizma“: Peking je zvanično pozvao SAD i Izrael na „trenutni prekid vatre“, optužujući Vašington za destabilizaciju svetske ekonomije.

Prisustvo u regionu: Kineska mornarica (PLAN) pojačala je prisustvo svoje baze u Džibutiju i poslala eskadru razarača u blizinu Ormuskog tesnaca, zvanično radi „zaštite kineskih trgovačkih brodova“. Ovo prisustvo stvara dodatnu tenziju za američku mornaricu koja mora da pazi da slučajno ne pogodi kineski brod.

Finansijski pritisak: Kina je upozorila da bi nastavak rata mogao naterati Peking da ubrza prodaju američkih državnih obveznica, što bi izazvalo kolaps dolara uz već postojeći inflatorni šok.

3. Zajednički stav u UN-u

Moskva i Peking su u Savetu bezbednosti UN-a uložili zajednički veto na rezoluciju kojom se opravdavaju američki udari na Iran. Umesto toga, predložili su hitno povlačenje stranih flota iz Persijskog zaliva, što je Vašington glatko odbio.

4. Rizik od „Trećeg fronta“

Vojni analitičari upozoravaju da bi Kina mogla iskoristiti fokusiranje američke flote na Iran kako bi pojačala pritisak na Tajvan, dok bi Rusija mogla intenzivirati operacije u istočnoj Evropi, računajući na to da SAD nemaju resurse da vode tri velika sukoba istovremeno.

Trenutni status: Iako Rusija i Kina direktno ne ulaze u rat, njihova „pasivna podrška“ Iranu i ometanje američkih operacija čine ovaj sukob mnogo opasnijim i dugotrajnijim nego što je Pentagon planirao.