REKORDNA REPATRIJACIJA NA POMOLU: Berlin i Damask dogovaraju povratak 800.000 Sirijaca u naredne tri godine

BERLIN – U jednom od najznačajnijih spoljnopolitičkih i migracionih preokreta u modernoj evropskoj istoriji, Nemačka i nova prelazna vlada Sirije pokrenule su planove koji predviđaju povratak oko 80 odsto sirijskih državljana iz Nemačke u njihovu domovinu.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) podigao je prašinu na međunarodnoj sceni tokom zvanične posete sirijskog privremenog predsednika Ahmada al-Šare (Ahmad al-Sharaa) Berlinu, izjavivši da se očekuje da u naredne tri godine – preciznije do kraja tekuće decenije – oko 800.000 Sirijaca napusti Nemačku i vrati se kako bi pomoglo u posleratnoj obnovi zemlje.

Ovaj potez dolazi nakon tektonskih promena na Bliskom istoku i pada režima Bašara al-Asada krajem 2024. godine. Nakon što je nova vlast u Damasku proglasila kraj građanskog rata i stabilizaciju zemlje, evropske prestonice, predvođene Berlinom, ubrzano menjaju svoju azilantsku politiku.

„Prvo oni koji zloupotrebljavaju gostoprimstvo“

Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Berlinu, kancelar Merc je jasno stavio do znanja da je prioritet koalicione vlade Nemačke vraćanje onih pojedinaca koji su došli u sukob sa zakonom ili su na bilo koji način zloupotrebili nemački sistem socijalne pomoći i azila.

„Potrebna nam je pouzdana opcija repatrijacije i tesna saradnja sa Sirijom, pre svega i na prvom mestu za one koji zloupotrebljavaju naše gostoprimstvo i vrše krivična dela“, naglasio je Merc.

Ipak, plan obuhvata znatno širu populaciju. Od procenjenih milion Sirijaca koji trenutno žive u Nemačkoj, Berlin očekuje da se čak 80% vrati u domovinu. Nemačka je za potrebe rekonstrukcije Sirije ove godine već izdvojila 200 miliona evra, a u Damasku se uskoro očekuje otvaranje kancelarija nemačke razvojne agencije GIZ i razvojne banke KfW.

Sirijski odgovor: „Cirkularni model“ umesto prisilnog proterivanja

Dok zvanični Berlin naglašava potrebu za rasterećenjem sopstvenog socijalnog sistema, sirijski lider Ahmad al-Šara pokazao je znatno umereniji i diplomatski uzdržaniji stav. Al-Šara nije zvanično potvrdio niti licitirao brojem od 800.000 ljudi, već je ukazao na ogroman doprinos koji sirijska dijaspora pruža nemačkom društvu.

Prema podacima koje je izneo sirijski predsednik, u Nemačkoj trenutno radi preko 6.000 sirijskih lekara, dok više od četvrtine miliona Sirijaca aktivno plaća poreze i doprinosi nemačkoj ekonomiji. Al-Šara je ove ljude nazvao „zajedničkim nacionalnim blagom“ obe države.

Iz tog razloga, Sirija zagovara takozvani „cirkularni model migracije“. Ovaj koncept bi omogućio stručnim i kvalifikovanim Sirijcima da odlaze u domovinu i učestvuju u obnovi privrede, škola i bolnica, a da pritom ne moraju trajno da se odreknu stabilnosti, poslova i života koje su izgradili u Nemačkoj tokom protekle decenije.

Ekonomske i političke posledice po Nemačku

Najava masovnog povratka izazvala je duboke podele unutar same Nemačke, kako na političkoj sceni, tako i među privrednicima.

Politički pritisak: Vlada Fridriha Merca preuzela je vlast uz obećanje da će drastično smanjiti neregulisane migracije i ubrzati deportacije, što je direktan odgovor na politički uspon desničarskih i antiimigracionih partija poput Alternative za Nemačku (AfD).

Tržište rada u panici: S druge strane, nemački ekonomski instituti upozoravaju na opasnost od naglog egzodusa radne snage. Sirijci danas čine treću najveću grupu stranih državljana u Nemačkoj. Oko 80.000 njih zaposleno je u deficitarnim sektorima – pre svega u zdravstvu, nezi starih lica, logistici, građevinarstvu i ugostiteljstvu. Gubitak stotina hiljada radnika mogao bi dodatno da uzdrma već opterećeno nemačko tržište rada.

Humanitarne organizacije izražavaju zabrinutost

Iako je rat zvanično završen padom starog režima, međunarodne humanitarne organizacije i UNHCR upozoravaju da uslovi za bezbedan, dostojanstven i potpuno dobrovoljan povratak miliona izbeglica još uvek nisu u potpunosti ispunjeni na celoj teritoriji Sirije. Ističe se da infrastruktura u zemlji ostaje razorena nakon 14 godina sukoba, a pravna sigurnost za povratnike tek treba da se dokaže u praksi.

Ipak, politički zamajac u Evropi je jasan: od Nemačke, preko Francuske, pa sve do susednih zemalja Sirije poput Turske i Libana (gde su programi dobrovoljnog povratka već u punom zamahu), era otvorenih vrata za sirijske izbeglice zvanično je završena. Naredne tri godine pokazaće da li će se ovaj istorijski plan obnove i repatrijacije sprovesti kao uspešna ekonomska saradnja ili kao masovni logistički i humanitarni izazov.

Da li vas zanimaju specifični detalji o tome kako će se ovaj plan odraziti na radne dozvole Sirijaca koji već imaju stabilne poslove u Nemačkoj?