Atentat na Azurnoj obali: Da li iza eksplozije u Monaku stoje ukrajinske tajne službe ili mafijaška osveta?

Eksplozija koja je 29. juna 2026. godine potresla inače mirnu i ultra-bezbednu Kneževinu Monako otvorila je Pandorinu kutiju u kojoj se prepliću interesi istočnoevropskih oligarha, ratne sankcije, međunarodne prevare teške stotine miliona evra, i tajne operacije koje podsećaju na vrhunske špijunske trilere.

Napad izveden u ulici Rue Révérend Père Louis Frolla u neposrednoj blizini francusko-monegaške granice, ogolio je mračnu stranu života pripadnika takozvanog „Monako bataljona” – neformalnog naziva za grupu basnoslovno bogatih Ukrajinaca koji su luksuzni egzil pronašli na Azurnoj obali dok u njihovoj domovini besni rat.

Hladnokrvni napad u srcu luksuza

Te večeri, malo pre 21 sat, napadač je ostavio crni ranac na samom ulazu u stambenu zgradu na broju 4 u pomenutoj ulici. Nekoliko trenutaka kasnije, kada se zgradi približila porodica ukrajinskog biznismena Vadima Jermalajeva (u međunarodnim izvorima navedenog kao Vadym Iermolaiev), naprava je daljinski aktivirana.

Prema navodima monegaškog javnog tužioca Stefana Tiboa (Stéphane Thibault), radilo se o improvizovanoj eksplozivnoj napravi (IED) izuzetne razorne moći, koja je bila napunjena sačmom, šrafovima i metalnim fragmentima kako bi nanela što teže povrede. Detonacija je bila toliko snažna da se osetila i u susednom francuskom gradu Bozoleju (Beausoleil), pa čak i u 20 kilometara udaljenoj Nici.

U trenutku eksplozije, na pragu zgrade nalazili su se 58-godišnji Jermalajev, njegova dugogodišnja partnerka Ana Nasobina (Anna Nasobina, u dokumentima potpisana i kao Hanna) i njihov 13-godišnji sin. Najteže je prošla Nasobina, koja se u trenutku detonacije nalazila najbliže torbi. Lekari u bolnici u Nici, gde su žrtve hitno prebačene, bili su primorani da joj amputiraju obe noge kako bi joj spasili život. Sam Jermalajev i maloletni sin zadobili su teške opekotine i povrede od šrapnela, ali su van životne opasnosti.

Kneževina Monako, koja se ponosi time što ima jednu od najgušćih mreža nadzornih kamera na svetu i gde se bogataši osećaju potpuno zaštićeno, ostala je u šoku. Ministar države Kristof Mirmand (Christophe Mirmand) izjavio je da je ovo prvi put u modernoj istoriji Monaka da se dogodi ovakav čin, koji je princ Albert II proglasio „odvratnim i gnusnim zločinom”.

Preokret u istrazi: Ukrajinka pod muškom maskom

Inicijalni snimci sa nadzornih kamera prikazali su osobu u crnoj jakni i sa „biket” (bucket) šeširom kako beži sa mesta događaja peške prema francuskoj granici, koja je udaljena svega nekoliko metara od same zgrade. Prve pretpostavke policije bile su da se traga za muškarcem, a jedna osoba je čak privedena i ubrzo puštena bez podizanja optužnice.

Međutim, francuski mediji Le Figaro i BFMTV, pozivajući se na izvore iz bezbednosnih struktura, otkrili su spektakularan preokret. Glavni osumnjičeni zapravo je žena u tridesetim godinama, ukrajinska državljanka sa prebivalištem u Nemačkoj. Istražitelji su utvrdili da je ona tokom dana nekoliko puta izviđala teren i pratila kretanje Jermalajeva i Nasobine, a da se neposredno pre izvršenja napada prerušila kako bi izgledala kao muškarac, noseći široku odeću i šešir koji joj je skriva lice.

Zamenik tužioca Monaka Morgan Rejmond (Morgan Raymond) potvrdio je da je osumnjičena nakon napada sela u automobil koji je prethodno iznajmljen u Nemačkoj i napustila teritoriju Francuske. Monegaške vlasti su locirale bjegunicu u jednoj evropskoj državi i za njom je odmah raspisana Interpolova crvena poternica zbog pokušaja ubistva i izazivanja eksplozije.

Ko su žrtve? Uspon „Monako bataljona” i misterija ljubavnice

Vadim Jermalajev važi za jednog od najbogatijih ljudi u Ukrajini, sa bogatstvom koje se pre rata procenjivalo na oko 225 miliona dolara. Rođen i odrastao u Dnjepru, svoju imperiju izgradio je preko Alef Group, konglomerata koji se bavi nekretninama, poljoprivredom i proizvodnjom alkoholnih pića (između ostalog, poznat je po proizvodnji vodke).

U želji da zaštiti svoj kapital i olakša poslovanje, Jermalajev se još 2018. godine odrekao ukrajinskog pasoša i dobio državljanstvo Kipra, čime je formalno postao građanin Evropske unije. Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Jermalajev je većinu vremena provodio na relaciji Monako–London–Pariz, zbog čega su ga ukrajinski istraživački novinari svrstali u ozloglašeni „Monako bataljon” – termin koji nosi veliku dozu društvene osude u Ukrajini jer označava elitu koja uživa u luksuzu dok njihovi sugrađani ginu na frontu.

Zanimljiv obrt u javnosti dogodio se neposredno nakon napada. Prve vesti su prenele da je u eksploziji teško povređena njegova supruga Ana Jermalajeva (Anna Yermolaieva). Međutim, prava supruga se sutradan javila ukrajinskim medijima i šokirala javnost izjavom da ona uopšte nije bila u Monaku niti je povređena:

„Nalazimo se u stanju teškog stresa, ali ja sam nepovređena i aktivno sarađujemo sa policijskim organima kako bi se ovaj napad rasvetlio.” — Ana Jermalajeva, supruga biznismena.

Istraga je ubrzo utvrdila da je žena koja je izgubila obe noge zapravo Ana Nasobina (46), Jermalajevljeva dugogodišnja partnerka i saputnica sa kojom ima 13-godišnjeg sina. Nasobina, takođe poreklom iz Dnjepra, ćerka je bivšeg prvog zamenika državnog tužioca Dnjepropetrovske oblasti. Godinama je živela u Londonu, gde vodi investicionu kompaniju Wycombe Square Investments LLP i gde je suosnivač elitnog kulturnog i književnog udruženja Club Éclectique, koje okuplja bogatu rusku i ukrajinsku emigraciju.

Ključne teorije o motivu: SBU ili mafijaški obračun?

Monegaška i francuska policija trenutno vode istragu u dva pravca, a oba otvaraju kompleksna pitanja i duboke bezbednosne implikacije.

1. Teorija o državnom uplitanju: Da li iza napada stoji Kijev?

Krajem 2023. godine, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski potpisao je ukaz kojim se Vadim Jermalajev stavlja pod stroge lične sankcije na period od deset godina. Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) optužila je Jermalajeva da je, uprkos ruskoj aneksiji Krima 2014. godine, nastavio da kontroliše svoje pogone za proizvodnju vina i konjaka na poluostrvu, čime je navodno platio milione dolara poreza u ruski budžet i direktno finansirao agresiju na sopstvenu zemlju. Jermalajevljevi advokati su ove optužbe nazvali „potpuno nadrealnim”, tvrdeći da su mu ruske vlasti nasilno oduzele imovinu na Krimu odmah nakon aneksije.

Da priča dobije političku težinu, pobrinuo se bivši francuski obaveštajac Klod Monike (Claude Moniquet). On je za regionalni list Nice-Matin izjavio da se Jermalajev poslednjih nedelja intenzivno pripremao da održi prezentaciju u Evropskom parlamentu. Cilj njegovog izlaganja trebalo je da bude javno razotkrivanje korupcije u vrhu ukrajinske vlasti i dokazivanje da su sankcije protiv njega bile politički motivisane i arbitrarne sa ciljem da mu se otme imovina. Prema ovoj teoriji, Kijev je njegovu nameru mogao shvatiti kao ozbiljnu pretnju po međunarodni ugled zemlje u kritičnom ratnom trenutku, što je moglo poslužiti kao motiv za likvidaciju.

Ipak, ugledni britanski list The Guardian, pozivajući se na dobro obaveštene diplomatske izvore, izražava duboku sumnju u učešće ukrajinskih tajnih službi. Izvori bliski oligarhu opisuju ga kao „klasičnog oportunistu bez ikakve ideologije i političkih stavova”, naglašavajući da on nikada nije bio otvoreni državni neprijatelj koji bi opravdao rizik slanja likvidatora u Monako.

2. Teorija o organizovanom kriminalu: Krvavi trag lažnih kol-centara

Druga teorija, koju mnogi zapadni istražitelji smatraju znatno verovatnijom, fokusira se na sukob unutar organizovanog kriminala i neraščišćene račune u vezi sa ilegalnim finansijskim tokovima u samom Dnjepru. Izvori iz Ukrainske Pravde i evropskih policijskih agencija povezuju ovaj napad sa ogromnom mrežom prevarantskih kol-centara (tzv. scam call centers).

Naime, u decembru 2025. godine, Jermalajevljev 21-godišnji sin, Artur Jermalajev, uhapšen je na Kipru i po hitnom postupku izručen Estoniji. Estonsko pravosuđe optužilo je mlađeg Jermalajeva i još trojicu saučesnika da su iz Ukrajine (tačnije iz Dnjepra) rukovodili sofisticiranom mrežom kol-centara preko koje su, lažnim investicionim šemama, prevarili građane Evropske unije za preko 100 miliona evra. Samo građani Estonije oštećeni su za 5,4 miliona evra.

Artur Jermalajev je sklopio nagodbu sa estonskim sudom, priznao krivicu, dobio uslovnu kaznu i platio astronomsku novčanu kaznu od 8,5 miliona evra, nakon čega je hitno napustio Estoniju uz doživotnu zabranu ulaska. Prema izvorima iz podzemlja, ova nagodba i predaja tolikog novca državi, kao i potencijalno otkrivanje imena drugih visokopozicioniranih vođa kriminalnog sindikata tokom istrage, naneli su ogroman finansijski i operativni udarac mafiji u Dnjepru. Napad u Monaku, prema ovoj teoriji, predstavlja direktnu osvetu organizovanog kriminala porodici Jermalajev zbog propasti biznisa i „progovaranja” pred evropskim sudovima.

Bezbednosni presek i implikacije za evropsku elitu

Nezavisno od toga da li će istraga na kraju prst krivice uperiti prema SBU-u ili prema dnjeparskoj mafiji, ovaj događaj drastično menja bezbednosnu paradigmu u Evropi. On dokazuje da se unutrašnji sukobi, korupcija i kriminalni obračuni iz postsovjetskih država bez ikakvih prepreka prelivaju na ulice najluksuznijih zapadnoevropskih kvartova.

Za članove „Monako bataljona”, ali i za brojne ruske oligarhe koji su promenili državljanstva i sklonili se na Azurnu obalu, miran san je završen. Brutalnost napada – u kojem je eksplozivna naprava aktivirana uprkos prisustvu 13-godišnjeg deteta i gde su ženi raznete noge – šalje jasnu poruku da klasična pravila zaštite više ne važe i da kamere Kneževine ne pružaju nikakav štit od odlučnih napadača.

Međunarodna potera za Ukrajinkom koja je u muškom odelu donela teror u Monako se nastavlja, a ishod ove istrage mogao bi ozbiljno da uzdrma kako odnose unutar evropskih obaveštajnih krugova, tako i političke odnose sa Kijevom ukoliko se dokže bilo kakva državna veza sa ovim bezobzirnim atentatom.