Zapažanja o promeni američke spoljne politike pod administracijom Donalda Trampa

Fokus SAD se vidno pomera sa istoka Evrope ka Bliskom istoku, dok se odnosi sa NATO saveznicima nalaze na istorijskom minimumu.

Evo ključnih aspekata ove situacije:

1. Preusmeravanje resursa iz Ukrajine ka Iranu

Trampova administracija je zvanično potvrdila da SAD sada prodaju naoružanje NATO-u, koji ga potom prosleđuje Ukrajini, umesto direktnog slanja besplatne vojne pomoći. 

Prioritet Bliskog istoka: Usled intenzivnih sukoba sa Iranom (koji traju već 28 dana), Pentagon preusmerava kritične resurse, uključujući rakete za PVO sisteme Patriot.

Nedostatak municije: Tramp je javno optužio prethodnu administraciju da je „ispraznila“ američka skladišta preteranim slanjem pomoći Ukrajini (procenjeno na 350 milijardi dolara), zbog čega su SAD sada primorane da budu selektivne. 

2. Odnos prema NATO i pretnja povlačenjem

Pitanje opstanka SAD u NATO savezu ponovo je u centru pažnje zbog Trampovog nezadovoljstva podrškom saveznika u ratu protiv Irana.

Uslovljavanje: Tramp je zapretio da Amerika ne „mora da bude u NATO-u“ ukoliko evropske članice ne pruže vojnu pomoć u Persijskom zalivu (npr. slanje ratnih brodova za zaštitu tankera).

Pravne prepreke: Iako je 2024. donet zakon koji sprečava predsednika da povuče SAD iz NATO-a bez saglasnosti Kongresa, Tramp tvrdi da mu za tu odluku nije potrebna dozvola zakonodavnog tela.

Evropska alternativa: Najveće evropske sile (UK, Francuska, Nemačka) već rade na petogodišnjem planu preuzimanja odgovornosti za sopstvenu odbranu u slučaju američkog povlačenja. 

3. Pritisak na Ukrajinu za mir

SAD aktivno rade na postizanju prekida vatre u Ukrajini „što je pre moguće“.

Teritorijalni ustupci: Izveštaji sugerišu da je uslov za američke dugoročne bezbednosne garancije povlačenje ukrajinskih snaga iz celog regiona Donbasa.

Pregovori: Državni sekretar Marko Rubio potvrdio je na sastanku G7 da je cilj Trampove administracije postizanje dogovora sa Rusijom, naglašavajući da rat u Ukrajini „nije naš (američki) rat“. 

Vojni kapaciteti i „dva rata“

Analitičari potvrđuju da je američka odbrambena industrija trenutno preopterećena. Dok se protiv Irana troše ogromne količine preciznog naoružanja (samo prvog dana upotrebljeno je preko 800 raketa), zalihe za dugotrajni sukob visokog intenziteta sa Rusijom ili Kinom smatraju se nedovoljnim. Ovo direktno utiče na odluku da se prioritet da neposrednom sukobu na Bliskom istoku, dok se od Evrope zahteva da preuzme teret rata u Ukrajini.