Zakon o upotrebi oružanih snaga izvan granica zemlje

Rusija je u martu 2026. godine pokrenula proceduru za usvajanje izmena zakona koje bi omogućile predsedniku Vladimiru Putinu da donese odluku o upotrebi oružanih snaga izvan granica zemlje radi zaštite ruskih državljana.

Ključni detalji ovog predloga uključuju:

Povod za intervenciju: Vojska bi mogla biti angažovana u slučajevima hapšenja, pritvaranja ili krivičnog gonjenja građana Rusije u inostranstvu.

Meta zakona: Izmene se posebno odnose na odluke stranih sudova i međunarodnih pravosudnih organa čiju jurisdikciju Moskva ne priznaje (kao što je Međunarodni krivični sud).

Zakonski okvir: Predlog podrazumeva izmene postojećih zakona „O odbrani“ i „O državljanstvu“, a razvilo ga je Ministarstvo odbrane Rusije.

Status: Vladina komisija za zakonodavne aktivnosti odobrila je ovaj predlog zakona 10. marta 2026. godine, nakon čega je on prosleđen Državnoj dumi na razmatranje.

Prema izveštajima medija, inicijativa ima za cilj da zaštiti prava Rusa od onoga što Kremlj opisuje kao politički motivisano pravosudno gonjenje u inostranstvu. Analitičari ukazuju da bi ovo moglo legalizovati specijalne operacije za oslobađanje pritvorenih ruskih državljana bilo gde u svetu.

Ovaj zakon bi mogao imati značajne posledice na diplomatske odnose, prvenstveno kroz produbljivanje tenzija sa zapadnim zemljama i međunarodnim institucijama. 

Evo ključnih načina na koje bi se to moglo odraziti:

Pravna nesigurnost i sukob sa međunarodnim pravom: Budući da zakon omogućava upotrebu sile kao odgovor na odluke sudova koje Moskva ne priznaje (poput Međunarodnog krivičnog suda), to stvara direktan konflikt sa međunarodno priznatim pravnim poretkom.

Strah od “legalizovanih otmica”: Analitičari i opozicioni krugovi upozoravaju da bi ovo moglo poslužiti kao zakonski okvir za specijalne operacije u inostranstvu radi nasilnog oslobađanja ruskih državljana, što bi se u drugim zemljama tretiralo kao narušavanje suvereniteta ili čak čin agresije.

Pogoršanje odnosa sa susedima: Zemlje u ruskom neposrednom okruženju (posebno članice NATO-a na Baltiku) vide ovo kao pripremu terena za nove vojne intervencije pod izgovorom zaštite sopstvenih građana, slično retorici korišćenoj pre intervencija u Gruziji i Ukrajini.

Diplomatska izolacija: Ovakav potez može dovesti do dodatnih sankcija i smanjenja nivoa diplomatskog predstavljanja u zemljama koje smatraju da njihovi pravosudni sistemi postaju legitimna meta ruske vojske.

Zaštita stranih boraca: Povezani zakoni, poput onog o zabrani ekstradicije stranih državljana koji služe u ruskoj vojsci, već su izazvali nezadovoljstvo čak i u zemljama koje imaju korektne odnose sa Moskvom, jer to direktno sprečava procesuiranje njihovih građana koji su se borili kao plaćenici. 

Ukratko, zakon formalizuje “ekstrateritorijalnu” upotrebu sile, što diplomatiju zamenjuje vojnim pritiskom u slučajevima pravnih sporova.