Zajednički front protiv Brisela: Ko je sve potpisao pismo?

Energetski spor između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije upravo je doživeo ozbiljnu eskalaciju. SAD su, zajedno sa nekoliko najvećih svetskih izvoznika energenata, zvanično upozorile Brisel da bi primena strogih propisa o emisiji metana mogla potpuno da parališe isporuke tečnog prirodnog gasa (TNG/LNG) Evropi i izazove tešku energetsku krizu već predstojeće zime.

Američki sekretar za energetiku Kris Rajt (Chris Wright) otvoreno je nazvao evropske ekološke regulative „ludim” i upozorio da će one onemogućiti uvoz gasa, stavljajući zemlje EU pod direktan rizik od restrikcija struje i problema sa grejanjem.

Upozorenje nije stiglo samo iz Vašingtona. SAD i Katar – dva ubedljivo najveća svetska izvoznika TNG-a – sastavili su zajedničko otvoreno pismo upućeno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti.

Pored Krisa Rajta i katarskog ministra energetke Sada al-Kabija, ovo pismo su potpisali i ministri energetike Alžira i Nigerije, što znači da su protiv briselskih pravila ustali ključni spoljni dobavljači od kojih Evropska unija zavisi otkako je prekinula uvoz jeftinog ruskog gasa.

„S obzirom na to da je usklađenost sa zakonom od ključne važnosti, ni izvoznici ni uvoznici nisu spremni da ulaze u ugovorne obaveze za koje unapred znaju da krše zakone EU. Zbog toga su značajni poremećaji u snabdevanju i skok cena potpuno izvesni.”

— Izvod iz zajedničkog pisma SAD, Katara, Alžira i Nigerije

Šta predviđaju sporni propisi EU?

Evropska regulativa o metanu (EUMR) deo je šireg ekološkog plana Unije. Metan je drugi najveći uzročnik globalnog zagrevanja posle ugljen-dioksida, a gasna industrija je poznata po čestim curenjima ovog gasa na bušotinama i tokom transporta.

Propisi EU predviđaju sledeće faze:

Već u toku: Uvoznici su u obavezi da mere i prijavljuju emisije metana.

Od 2027. godine (Ključna tačka spora): EU planira da zabrani potpisivanje novih ili produžavanje starih ugovora sa izvoznicima koji ne ispunjavaju rigorozne evropske standarde praćenja, verifikacije i smanjenja curenja metana.

Do 2030. godine: Uvode se maksimalne dozvoljene granice „intenziteta metana” za sav gas koji ulazi na tržište EU, uz oštre finansijske penale za prekoračenje.

Zašto je to problem za SAD?

Američki izvoznici TNG-a zapravo ne proizvode gas sami, već ga kupuju od hiljada različitih proizvođača širom SAD (npr. iz Permskog basena u Teksasu ili Apalačije). Praćenje emisije za svaki pojedinačni molekul gasa od izvorišta, preko hiljada kilometara gasovoda, pa sve do terminala za tečni gas, prema rečima američke industrije – tehnički je neizvodljivo. Vašington ovo vidi i kao povredu suvereniteta i pokušaj Brisela da diktira pravila proizvodnje unutar samih SAD.

Raskol unutar same Evropske unije

Svesni opasnosti, unutar same EU pojavio se jak otpor ekološkim pravilima. Čak 11 država članica EU (uključujući Italiju, Češku, Holandiju, Slovačku i Poljsku) uputilo je poseban zahtev Briselu tražeći da se primena ovih pravila odloži za najmanje tri godine.

Evropske države su u panici jer je globalno energetsko tržište već napeto zbog ratnih sukoba na Bliskom istoku (između SAD/Izraela i Irana), što utiče na cene nafte i gasa.

Stav Brisela: Nema popuštanja

Uprkos ogromnom pritisku, evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen izjavio je da EU neće menjati zakon:

„Neću ponovo otvarati ovo pitanje. Veoma sam ponosan na našu regulativu o metanu. Trpimo veliki pritisak međunarodnih kompanija i zemalja poput SAD, ali moja poruka njima je ista: pomoći ćemo koliko možemo da budemo pragmatični u primeni, ali moramo da branimo naš zakon.”

Evropska komisija je za sada ponudila kompromis u vidu „smernica” kojima bi se lokalnim regulatorima sugerisalo da ne kažnjavaju kompanije striktno do 2030. godine, ali Vašington i Doha to smatraju nedovoljnim i pravno nesigurnim za milijarde dolara vredne ugovore.

Kontradiktorne analize: Da li je kriza realna?

Dok države izvoznice i pojedine članice EU upozoravaju na katastrofu, ekološke organizacije i nezavisni analitičari tvrde da je reč o energetskom blefu i lobiranju fosilne industrije.

Šta očekuje Evropu?

Američki sekretar Kris Rajt je jasno poručio da TNG neće nestati sa tržišta, već će jednostavno otići u Aziju i druga područja koja nemaju ovakve ekološke zahteve, ostavljajući Evropu sa praznim skladištima.

S obzirom na to da su SAD spasile Evropu energetskog kolapsa nakon 2022. godine i ukidanja ruskog gasa, ovaj potez Trampove administracije stavlja Brisel pred nemoguć izbor: ili će žrtvovati svoje zelene ambicije i „zazmuriti” na metan, ili će rizikovati ekonomski sunovrat i hladnu zimu. Odlučujući sastanak ministara energetike EU zakazan je za petak, kada će se lomiti sudbina ovog zakona.