Nedeljni pregled dešavanja, 20–26. april 2026.

Politika: Izbori na horizontu, tenzije ne jenjavaju

Najdominantija tema koja je obeležila prošlu nedelju — i zapravo čitav april — jeste pitanje kada i kako će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se prethodnih dana nalazio u Parizu na Međunarodnoj konferenciji o globalnoj politici, odbio je da konkretnijim odgovorima razreši to pitanje. Upitan da li smo blizu izbora, imajući u vidu da SNS planira veliki skup krajem juna, Vučić je poručio da on raspisuje izbore i da će „predmetna nadležna institucija” to saopštiti kad bude htela. Ipak, nagovestio je da će Srpska napredna stranka u Beogradu na Vidovdan, 28. juna, ili pre tog datuma, održati veliki skup, te da će to biti „vreme važnih i velikih odluka”.

Opozicija, s druge strane, tvrdi da bi izbori mogli biti raspisani za 12. jul. Predsednica Skupštine Ana Brnabić potvrdila je da Vučić planira pokretanje društvenog dijaloga sa svim političkim činiocima o dvema ključnim temama: terminu vanrednih parlamentarnih izbora i spoljnopolitičkom kursu Srbije. Razgovori su najavljeni još ranije u aprilu, kad je Vučić konsultovao predstavnike stranaka jedna po jedna, ali deo opozicije odbio je taj format kao nedovoljan.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović oglasio se krajem sedmice i skrenuo pažnju na nedostatak jasnog rešenja za mesto predsednika Skupštine, što daje naslutiti da institucionalnom okviru koji prethodi izborima još uvek nedostaju ključni elementi.

Vučić je u Parizu dotakao i pitanje Venecijanske komisije, koja je dala svoje ekspertsko mišljenje o kontroverznom setu pravosudnih zakona, poznatim kao „Mrdićevi zakoni”. Predsednik je rekao da će Srbija to mišljenje poštovati i primeniti — što je potez koji bi mogao da ublaži kritike Evropske unije — ali je odmah dodao da mora pažljivo da pročita tekst, jer se iza pojedinih formulacija kriju „trikovi”.

Suđenje Selakoviću: Istorijski proces koji ne jenjava

Samo nedelju dana od narednog ročišta, slučaj „Generalštab” i dalje je jedna od najtoplijh pravosudnih i političkih tema u Srbiji. Ministar kulture Nikola Selaković i još troje optuženih — sekretar Ministarstva kulture Slavica Jelača, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Goran Vasić i v.d. direktora Zavoda za zaštitu Beograda Aleksandar Ivanović — stoje pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal optuženi za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. U srži optužnice je tvrdnja da su protivzakonito uklonili status kulturnog dobra sa zgrade starog Generalštaba u Beogradu, što bi omogućilo rušenje i izgradnju luksuznog kompleksa.

Na ročištu održanom 15. aprila Selaković je izneo odbranu, tvrdeći da je ceo postupak politički motivisan i da nema osnova u zakonu. Podsetio je da je ovo prvi put u srpskoj istoriji da se sudi ministru koji je još uvek na funkciji. Izjavio je da neće odgovarati na pitanja tužilaštva, samo na pitanja sudije i branilaca. Osudio je TOK (Tužilaštvo za organizovani kriminal) za navodnu pristrasnost i saradnju sa opozicionim medijima.

Ispred Specijalnog suda redovno se okupljaju studenti i građani — naslednik građanskog pokreta koji traje još od pada nadstrešnice u Novom Sadu novembra 2024. Studenti u blokadi pozvali su javnost na okupljanje pred sudom pod motom „Svi smo mi svedoci”. Tužilaštvo za Selakovića i Vasića traži po tri godine zatvora, a suđenje će se nastaviti u narednim nedeljama.

Studenti i protesti: Pokret traje, ali traži novi zamajac

Studentski pokret koji je izbio nakon tragedije u Novom Sadu — gde je u novembru 2024. poginjelo 16 osoba kada se srušila nadstrešnica nad rekonstruisanom železničkom stanicom — i dalje je prisutan u javnom životu Srbije, premda se promenio po obliku. Prvobitni zahtevi za odgovornost za korupciju prerасли su u širu kampanju za vladavinu prava, slobodne izbore i reviziju biračkog spiska.

U aprilu su studenti bili vidljivi ispred Specijalnog suda tokom ročišta u slučaju Generalštab, a nastavlja se i rasprava o eventualnoj „studentskoj izbornoj listi”. Predsednici Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić i Nove lice Srbije Miloš Parandilović predložili su da studenti i opozicija nastupe zajedno na jedinstvenoj listi na predstojećim izborima. Koliko je to realistično, ostaje da se vidi — studenti su do sada insistirali na nezavisnosti od stranačke politike.

Usporedo, u javnosti se vode debate o tome šta je pokret postigao, šta je izgubio i kako se postepeno transformisao od čisto građanskog revolta ka nečemu što je politički kompleksnije.

Ekonomija: Kriza na Bliskom istoku kuca na srpska vrata

Globalna energetska nestabilnost izazvana sukobom na Bliskom istoku počinje ozbiljno da se odražava i na Srbiju. Predsednik Vučić je tokom sedmice sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost upravo zbog ekonomskih implikacija ove krize, naglasivši da Srbija ima dovoljne zalihe nafte i osnovnih životnih namirnica, ali da je situacija toliko ozbiljna da je bio potreban vanredni sastanak.

Nakon sednice, Vučić je najavio novu meru socijalne politike — povećanje cenzusa za dečji dodatak na 18.000 dinara, čime bi pravo na ovu pomoć ponovo dobili mnogi roditelji koji su ranije bili isključeni. Predsednik je dodao da će, ako ekonomska kriza nastavi da se produbljuje, razmotriti ograničavanje izvoza hrane.

Ministar finansija Siniša Mali se oglasio braneći stabilnost srpskih javnih finansija, odgovarajući na kritike opozicije o stanju državnog budžeta. Uprkos turbulencijama, zvanična pozicija vlade je da Srbija ima „stabilne račune, dovoljno sredstava i jasnu strategiju upravljanja dugom”.

Na pozitivnoj strani, srpski mediji su preneli da su u 2024. godini dve kineske kompanije — Ziđin majning i Ziđin koper — predvodile srpsku privredu po visini dobiti. To potvrđuje rastući ekonomski uticaj Kine u Srbiji, naročito u sektoru rudarstva bakra i zlata.

Regionalne tenzije i bezbednost: Eksploziv na gasovodu

Jedna od najdramatičnijih vesti protekle nedelje stigla je u obliku upozorenja na bezbednosnu pretnju direktno vezanu za energetsku infrastrukturu. Srpske vlasti su, prema informacijama koje je potvrdio i mađarski premijer Viktor Orban putem društvenih mreža, pronašle eksplozivnu napravu u blizini ključnog gasovoda koji transportuje rusku prirodnu energiju prema Mađarskoj. Vučić je odgovarao na ovu temu u razgovorima sa iranskim ambasadorom i sa novinarima, naglašavajući da Srbija radi sve što je u njenoj moći da zaštiti svoju energetsku infrastrukturu i spreči eventualne poremećaje u snabdevanju.

Incident, ako se potvrdi kao nameran sabotažni pokušaj, bio bi izuzetno ozbiljan signal o ranjivosti regionalnih energetskih mreža u kontekstu rata u Ukrajini i napetosti oko Bliskog istoka.

Na liniji Beograd–Priština, Osnovno tužilaštvo u Prištini naložilo je policiji da sprovede određene istražne radnje, mada detalji nisu saopšteni. Pitanje Kosova i dalje ostaje jedno od najdelikatnijih u Srbiji pred izbore.

Šta nas čeka sledeće nedelje?

Izbori ostaju centralna tema. Vučić je nagovestio da bi do Vidovdana (28. juna) ili malo pre mogao biti zakazan veliki SNS skup, posle kojeg bi mogle da uslede formalne najave. Opozicija i studenti pokušavaju da koordinišu nastup na predstojećim izborima, a razgovori o zajedničkoj listi su u toku.

Suđenje Selakoviću nastavlja se narednih nedelja. Prema dosadašnjem tempu, tužilaštvo bi trebalo da nastavi sa izvođenjem dokaza i svedoka. Svako novo ročište praćeno je demonstracijama ispred suda i medijskom pažnjom koja ne opada.

Venecijanska komisija i „Mrdićevi zakoni” — Vučić je rekao da će Srbija poštovati mišljenje Komisije. To znači da bi vlada mogla da predloži izmene spornih zakona o tužilaštvu, što bi bio značajan ustupak Briselu. Hoće li do toga doći i u kom obimu, videće se u narednim sedmicama.

Ekonomska situacija ostaje pod lupom. Globalnih nestabilnosti ne manjka, a Srbija ulazi u izbornu godinu sa kombinacijom inflatornih pritisaka, energetske neizvesnosti i socijalnih davanja koja rastu. Premijer Đuro Macut u međuvremenu nastavlja da vodi vladu i koordiniše odgovor na aktuelne ekonomske izazove.

EXPO 2027 — u pozadini svih ovih zbivanja, odvijaju se intenzivni radovi na infrastrukturi za svetsku izložbu u Beogradu. Vučić je posetio gradilište i naglasio da su ove investicije ključne za dugoročni razvoj prestonice.

Srbija ulazi u jedan od najneizvesnijih perioda u svojoj novijoj istoriji — sa izborima koji se bliže, pravosuđem koje je u žiži pažnje, studentskim pokretom koji traži svoju novu formu i ekonomijom koja balansira između stabilnosti i turbulencija. Narednih nekoliko nedelja biće ključne.