Slučaj Džonatan Polard: Saveznik, Špijun i Izdajnik

U analima američke špijunaže, imena poput Roberta Hansena ili Oldriča Ejmsa izazivaju gnev jer su radili za neprijateljsku silu (SSSR). Međutim, slučaj Džonatana Polarda je specifičan i, na mnogo načina, mnogo kompleksniji. On nije špijunirao za neprijatelja; špijunirao je za jednog od najbližih strateških partnera Amerike – Izrael. Ta činjenica je njegovu izdaju učinila duboko ličnom uvredom za američku obaveštajnu zajednicu i stvorila pukotinu u poverenju dve nacije koja se decenijama nije mogla zaceliti.

Ko je bio Džonatan Polard?

Džonatan Džej Polard rođen je 1954. godine u Teksasu, u jevrejskoj porodici visokih intelektualaca. Od malih nogu bio je duboko vezan za Izrael, često posećujući zemlju i razvijajući strastveni cionistički identitet. Iako je bio izuzetno inteligentan, njegovi profesori i kolege na fakultetu kasnije su ga opisivali kao osobu sklonu preuveličavanju i fantastičnim pričama.

Godine 1979. Polard je dobio posao kao civilni obaveštajni analitičar u Američkoj ratnoj mornarici (Naval Investigative Service – NIS). Uprkos nekim sumnjivim detaljima u njegovoj prošlosti i labilnom karakteru, dobio je strogo poverljive bezbednosne dozvole.

Mehanizam izdaje: Kako je počelo?

Polardova izdaja nije bila slučajnost. On je 1984. godine samoinicijativno kontaktirao izraelskog pukovnika Avijama Selu, koji je tada boravio u SAD na studijama. Polard je tvrdio da američka obaveštajna zajednica namerno zadržava vitalne informacije koje su ključne za bezbednost Izraela, posebno one koje se tiču arapskih vojnih kapaciteta i sovjetskog naoružanja u regionu.

Ubrzo je uspostavljena veza sa Lekemom (Lishka Le-Kishrei Mada) – tajnom naučnom obaveštajnom jedinicom u Izraelu. Polard je dobio šifru, mesečnu platu od 2.500 dolara (koja je kasnije rasla), plaćene luksuzne hotele u Evropi i obećanje o izraelskom državljanstvu.

Razmere krađe: Šta je Izrael dobio?

Polard nije bio „sitni“ špijun. On je koristio svoju poziciju da naručuje hiljade dokumenata koji nisu imali nikakve veze sa njegovim opisom posla. Tokom 18 meseci, on je:

Dostavljao kofere dokumenata: Svakog petka, Polard bi iznosio pune torbe dokumenata iz svoje kancelarije, nosio ih u stan izraelskog operativca gde su fotokopirani, a zatim ih vraćao u ponedeljak ujutru.

Odao satelitske podatke: Izraelu je predao slike visoke rezolucije koje su omogućile izraelskom vazduhoplovstvu da 1985. godine precizno bombarduje štab PLO-a u Tunisu.

Razotkrio „Priručnik“: Najveća šteta naneta je predajom desetotomnog priručnika NSA o metodama prikupljanja elektronskih signala. Ovo je omogućilo Izraelu, ali potencijalno i drugima, da znaju tačno kako ih Amerika prisluškuje.

Američka procena štete bila je poražavajuća: Polard je predao preko 360 kubnih stopa (oko 10 kubnih metara) dokumenata.

Pad i drama ispred Ambasade

Polardova drskost ga je na kraju koštala slobode. Njegove kolege su počele da primećuju da on naručuje dokumente o stvarima koje nemaju veze sa njegovim radnim zadatkom. FBI je počeo da ga prati.

Dana 21. novembra 1985. godine, shvativši da mu je policija za petama, Polard je sa suprugom En pokušao da pobegne. Odvezli su se direktno do izraelske ambasade u Vašingtonu, nadajući se da će dobiti azil. Međutim, u jednom od najhladnijih trenutaka u istoriji diplomatije, izraelsko obezbeđenje je, po naređenju iz Tel Aviva, odbilo da ih pusti unutra. Polard je uhapšen ispred same kapije ambasade, dok su ga agenti FBI-a posmatrali.

Kazna i politička borba

Godine 1987. Polard je osuđen na doživotnu robiju. Kazna je bila neočekivano oštra jer je Polard prekršio uslove nagodbe sa tužilaštvom, dajući intervjue medijima u kojima je branio svoje postupke kao „moralnu obavezu“.

Njegov zatvorski staž postao je međunarodno pitanje:

Izraelski pritisak: Skoro svaki izraelski premijer, od Jicaka Rabina do Benjamina Netanjahua, lobirao je kod američkih predsednika za njegovo oslobađanje.

Otpor obaveštajaca: Čelnici CIA-e i FBI-a su se žestoko protivili. Direktor CIA-e Džordž Tenet je 1998. zapretio ostavkom ako predsednik Klinton pomiluje Polarda. Za njih, on nije bio patriota, već plaćenik koji je ugrozio živote američkih izvora.

Oslobađanje i život danas

Nakon 30 godina u saveznom zatvoru, Polard je pušten na uslovnu slobodu u novembru 2015. godine. Pet godina je morao da nosi nanogicu i živi pod strogim pravilima u Njujorku. Konačno, u decembru 2020. godine, uz dozvolu Trampove administracije, Polard je odleteo u Izrael.

U Izraelu je dočekan kao heroj. Premijer Netanjahu ga je lično dočekao na aerodromu, uručivši mu izraelsku ličnu kartu. Danas Polard živi u Jerusalimu, gde je i dalje polarizujuća figura: za jedne je čovek koji je žrtvovao život za bezbednost jevrejske države, a za druge opomena o opasnosti „dvostruke lojalnosti“.

Zaključak

Slučaj Džonatana Polarda ostaje lekcija o tome da u svetu špijunaže „prijatelj“ ne znači „saveznik bez tajni“. Njegova izdaja naterala je SAD da drastično pooštre bezbednosne provere i trajno promenila način na koji dve najuže povezane države na svetu razmenjuju informacije.