Ratna mafija

Od 10. marta 2026. godine, Mađarska i dalje odbija da vrati približno 82 miliona dolara u gotovini i zlatu zaplenjenih iz ukrajinskog oklopnog konvoja, pozivajući se na istragu o pranju novca. Ukrajina je ovaj potez osudila kao “državno razbojništvo” i “terorizam”, tvrdeći da su sredstva bila deo rutinskog međubankarskog transfera.

Detalji zaplene

Konfiskovana imovina: Mađarske vlasti su zaplenile 40 miliona dolara, 35 miliona evra i 9 kilograma zlata.

Konvoj: Dva oklopna vozila ukrajinske državne banke Oschadbank presretnuta su tokom transporta sredstava iz Austrije u Ukrajinu.

Osoblje: Sedam radnika ukrajinske banke je prvobitno zadržano, ali su u međuvremenu pušteni i proterani u Ukrajinu.

Stav Mađarske i pravne radnje

Istraga: Nacionalna poreska i carinska uprava (NAV) tvrdi da je pošiljka izazvala sumnju na pranje novca i umešanost “ratne mafije”.

Novi zakoni: Vladajuća partija Fides premijera Viktora Orbana uvela je zakon koji omogućava vladi da zadrži imovinu do 60 dana (ili do okončanja istrage).

Politička poluga: Mađarski ministar Janoš Lazar eksplicitno je povezao vraćanje sredstava sa ponovnim otvaranjem naftovoda Družba, koji transportuje rusku naftu kroz Ukrajinu, a čiji je rad poremećen od kraja januara.

Odgovor Ukrajine

Zvanični demanti: Narodna banka Ukrajine i Oschadbank su saopštile da je tranzit bio potpuno dokumentovan i deo redovnih usluga između državnih banaka.

Diplomatska eskalacija: Kijev je pozvao mađarskog izaslanika na razgovor i upozorio svoje građane da ne putuju u Mađarsku, navodeći nedostatak bezbednosti.

Pravni koraci: Ukrajina priprema sudske tužbe i potencijalne sankcije kako bi povratila imovinu.

Diplomatska situacija u Briselu povodom ovog spora je veoma napeta, a Evropska unija se trenutno nalazi u nezavidnom položaju između dve strane: 

Reakcija Evropske komisije 

Kritika na račun Ukrajine: Iako su tenzije počele zaplenom imovine, Evropska komisija je oštro kritikovala predsednika 

Volodimira Zelenskog zbog, kako su naveli, “neprihvatljivih” i “zapaljivih” pretnji upućenih Viktoru Orbanu. Portparol Komisije je naglasio da pretnje državama članicama EU podrivaju principe saradnje.

Poziv na deeskalaciju: EU je pozvala obe strane na uzdržanost, ističući da retorika “državnog banditizma” s jedne i “ratne mafije” s druge strane ne pomaže u pronalaženju rešenja. 

Pravni i finansijski zastoj

Nedostatak pravne ocene: Iako je Ukrajina zvanično zatražila od EU pravnu procenu mađarske zaplene, Komisija još uvek nije izdala zvaničan dokument o tome da li je Mađarska prekršila carinske propise EU.

Blokada pomoći: Ovaj spor je direktno ugrozio paket pomoći EU Ukrajini od 90 milijardi evra. Mađarska koristi zaplenu i pitanje naftovoda kao polugu da nastavi sa vetom na ovaj ključni finansijski paket. 

Pritisak na Ukrajinu oko naftovoda 

EU kao posrednik: Evropska komisija je suptilno stala na stranu Mađarske po pitanju energetike, tražeći od Kijeva da “ubrza popravku” naftovoda Družba, koji je oštećen u januaru. Brisel je ponudio slanje inspekcijskog tima kako bi se utvrdilo pravo stanje štete na terenu. 

Stav država članica

Optužbe za sabotažu: Lideri Nemačke, Francuske i Poljske (premijer Donald Tusk) opisali su postupke Mađarske kao “političku sabotažu” podrške Ukrajini uoči godišnjice rata.

Strah od presedana: Diplomate u Briselu strahuju da bi dopuštanje Mađarskoj da zadrži sredstva Oschadbank bez jasnih dokaza o pranju novca moglo stvoriti opasan presedan za bezbednost bankarskih transfera unutar jedinstvenog tržišta EU. 

Ukratko, dok EU zvanično pokušava da ostane neutralna, ona vrši pritisak na Ukrajinu da popravi naftovod, dok istovremeno kritikuje Mađarsku zbog blokiranja zajedničkih evropskih finansijskih odluka.