Politički potres u Vašingtonu: Unutrašnja istraga Bele kuće protiv Ričarda Grenela

Američka politička scena, a posebno unutrašnji krug saradnika predsednika Donalda Trampa, uzdrmana je skandalom koji uključuje optužbe za trgovinu uticajem, zloupotrebu službenog položaja i finansijske malverzacije na najvišem nivou. U centru kontroverze nalazi se Ričard Grenel, bivši specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine, bivši v.d. direktora Nacionalne obaveštajne službe (DNI) i do nedavno vršilac dužnosti predsednika prestižnog Kulturnog centra „Džon F. Kenedi“ (Kennedy Center) u Vašingtonu.

Istragu protiv Grenela naložio je lično predsednik Donald Tramp, a vodi je Kancelarija pravnog savetnika Bele kuće (White House Counsel) na čelu sa Vilom Šarfom. Slučaj je izazvao veliku pažnju međunarodne i domaće javnosti, jer ne samo da sukobljava ključne akstore unutar Trampove administracije, već otvara i pitanja međunarodnih finansijskih transakcija koje se protežu od Vašingtona, preko Teksasa i Turske, pa sve do Demokratske Republike Kongo.

Kako je izbio sukob: Drama u Ovalnoj kancelariji

Sukob koji je doveo do pokretanja zvanične unutrašnje istrage eskalirao je kada je Alina Haba, bivša lična advokatica Donalda Trampa i jedna od njegovih najprepoznatljivijih pravnih zastupnica, upala u Ovalnu kancelariju optuživši Grenela za prevaru i krađu milionskih iznosa.

Alina Haba je istupila u ime svog supruga, tursko-američkog biznismena i milijardera Turhana Mildona, sa kojim se venčala. Haba je pred predsednikom i saradnicima izjavila da je Grenel obmanuo njenog supruga, ubedivši ga da preusmeri višemilionska sredstva koja su navodno bila namenjena u donatorske svrhe, a da novac nikada nije stigao do krajnjeg primaoca.

Prema izvorima iz Bele kuće, predsednik Tramp je odmah reagovao na teške optužbe. U Ovalnu kancelariju je pozvan glavni pravni savetnik Bele kuće Vil Šarf, kojem je naloženo da odmah započne provere dokumentacije i unutrašnju istragu. Tokom sastanka, Tramp i Šarf su telefonom pozvali Ričarda Grenela kako bi ga suočili sa optužbama.

Anatomija optužbi: Šema „novac za pristup“ (Pay-for-Access)

Srž istrage zasniva se na tvrdnjama da je Ričard Grenel tokom 2025. godine, dok je obavljao funkciju na čelu Kenedi centra i služio kao specijalni izaslanik za posebne misije, ponudio Turhanu Mildonu politički pristup u zamenu za finansijska sredstva.

Sporna SMS poruka i transakcija

Kao ključni dokaz protiv Grenela, Mildonovi pravni zastupnici predali su Beloj kući finansijsku dokumentaciju i prepisuje SMS poruke iz maja 2025. godine. U toj poruci, za koju se tvrdi da ju je Grenel poslao Mildonu, navodno stoji:

„Čim novac legne na račun kompanije ovde, ja ću organizovati donaciju Kenedi centru, a vi ćete prisustvovati VIP događajima i biti bliski administraciji, pa i samom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država.“

U dokumentaciji dostavljenoj Beloj kući navode se finansijski transferi:

Transakcija od 17,6 miliona dolara: Prema bankarskim izvodima od 29. maja 2025. godine, ukupno 17,6 miliona dolara uplaćeno je sa računa povezanog sa državnim strukturama Demokratske Republike Kongo na račun teksaške odbrambene i bezbednosne kompanije Texas Armament & Technology (TX-AT).

Podela sredstava: Iz tog iznosa, oko 7,6 miliona dolara bilo je vezano za poslovne aranžmane, dok je iznos od približno 5,6 do 6 miliona dolara navodno bio definisan kao donacija za Kulturni centar „Džon F. Kenedi“.

Izostanak donacije: Skoro 17 meseci kasnije, Mildon i Alina Haba su tvrdili da su otkrili kako Kenedi centar nikada nije primio uplaćenih 5,6 do 6 miliona dolara. Finansijska služba Kenedi centra potvrdila je da uplata tog obima nikada nije evidentirana na računima ustanove. 

Pitanje VIP pristupa: Da li su obećanja ispunjena?

Iako novac nije stigao do Kenedi centra, istraga je utvrdila da je Turhan Mildon tokom 2025. i 2026. godine zaista uživao visok nivo pristupa VIP događajima unutar Bele kuće i Kenedi centra.

Izvori iz Kenedi centra i administracije potvrdili su da je Mildon redovno viđan u ekskluzivnim prostorijama, uključujući i u loži potpredsednika SAD.

„Mildon je dobio pristup. Pitanje koje predsednik i istražitelji postavljaju jeste: Zašto je dobio taj pristup ako zvanična donacija nikada nije uplaćena na račun ustanove?“

Izvori iz Bele kuće navode da je upravo ta činjenica — da je pristup ostvaren, a da su finansijski tokovi nejasni — navela predsednika Trampa da insistira na potpunom rasvetljavanju slučaja.

Međunarodna dimenzija: Veza sa Kongom i Venecuelom

Istraga Bele kuće dobila je dodatnu složenost zbog međunarodnih aktera uključenih u finansijske transakcije.

Uloga Demokratske Republike Kongo

Turhan Mildon je osnivač i prvi čovek kompanije Milvest, koja drži velike građevinske i infrastrukturne ugovore u DR Kongo (uključujući izgradnju Finansijskog centra u Kinšasi). Mildon takođe poseduje diplomatski pasoš DR Kongo i obavljao je funkciju savetnika predsednika te zemlje, Feliksa Tisekedija.

Istražitelji ispituju odakle je potekao novac prebačen kompaniji u Teksasu, s obzirom na to da bankarski izvodi ukazuju na to da je deo sredstava u iznosu od 17,6 miliona dolara stigao direktno sa računa povezanih sa vladom DR Kongo.

Preklapanje sa misijama u Venecueli

U vreme kada su se ove transakcije odvijale (sredinom 2025. godine), Ričard Grenel je obavljao dužnost specijalnog izaslanika SAD za posebne misije, sa težištem na Venecuelu. Period transakcija poklapao se sa intenzivnim diplomatskim i bezbednosnim aktivnostima SAD u Južnoj Americi, što istražiteljima stvara dodatnu potrebu da utvrde da li su poslovi odbrambene kompanije iz Teksasa bili povezani sa zvaničnom državnom politikom ili privatnim interesima.

Odbrana Ričarda Grenela i argumenti obe strane

Ričard Grenel je kategorički i oštro odbacio sve optužbe, označivši ih kao „apsurdne laži“ i pokušaj diskreditacije.

Grenelovi argumenti:

Potpuno negiranje primanja novca: Grenel tvrdi da nikada od Mildona nije tražio niti uzeo novac za sebe, niti je naložio da se novac namenjen Kenedi centru preusmeri na privatne račune.

Sumnja u autentičnost poruka: Grenel je u razgovoru sa Trampom i istražiteljima istakao da su navodne SMS poruke lažirane. Kao jedan od detalja odbrane, naveo je da se u spornoj poruci koristi britanski pravopis reči centar („centre“ umesto „center“), što on kao američki diplomata nikada ne bi napisao.

Zahtev za dokazima: Grenel je javno pozvao Mildona i Alinu Habu da podnesu materijalne dokaze pravosudnim organima, umesto što iznose optužbe u medijima.

Položaj Kenedi centra:

Predstavnici finansijske službe Kenedi centra izjavili su da u njihovim knjigama ne postoji evidencija o obećanoj donaciji od 6 miliona dolara. Jedini dokumentovani trag u vezi sa Mildonom u toj ustanovi jeste ranije neispunjeno obećanje donacije u iznosu od 270.000 dolara.

Ko je Ričard Grenel? Od Balkana do vrha američke diplomatije

Da bi se razumeo značaj ovog slučaja, potrebno je sagledati dosadašnju karijeru Ričarda Grenela, koji je godinama važio za jednog od najbližih i najodanijih saradnika Donalda Trampa.

       [Uloge Ričarda Grenela u Trampovoj administraciji]

                               │

    ┌──────────────────────────┼──────────────────────────┐

    ▼                          ▼                          ▼

Ambasador SAD              Specijalni izaslanik       V.D. Direktora

u Nemačkoj                 za dijalog BG-PR           Nacionalne obaveštajne

(2018–2020)                (2019–2021)                službe – DNI (2020)

                               │

                               ▼

                   Predsedavajući odbora

                   Kenedi centra (2025–2026)

Uloga u dijalogu Beograda i Prištine

Oktobra 2019. godine, Donald Tramp je imenovao Grenela za specijalnog izaslanika za mirovne pregovore između Srbije i Kosova. Grenel je zagovarao pristup koji je stavljao fokus na ekonomsku saradnju umesto na politička pitanja.

Njegov rad kulminirao je potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma u Ovalnoj kancelariji 4. septembra 2020. godine, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg premijera Kosova Avdulaha Hotija. Sporazum je obuhvatao projekte infrastrukture (pruge i autoputeve), otvaranje merdarskog prelaza, kao i finansijsku podršku preko američke Razvojne finansijske korporacije (DFC).

I nakon završetka prvog Trampovog mandata, Grenel je ostao izuzetno aktivan u regionu Zapadnog Balkana, često posećujući Beograd i Prištinu, pri čemu je zadržao bliske kontakte sa političkim liderima u Srbiji i regionu.

Političke posledice i dalji razvoj situacije

Unutrašnja istraga u Beloj kući otvorila je dubok procep unutar unutrašnjeg kruga saradnika Donalda Trampa. S jedne strane nalazi se Alina Haba, koja je godinama uživala veliko poverenje predsednika kao njegov primarni advokat u ključnim sudskim procesima, dok je s druge strane Ričard Grenel, koji je smatran jednim od vodećih kreatora spoljne politike.

Mogući scenariji razvoja događaja:

Službena oslobađajuća procena: Ukoliko Kancelarija pravnog savetnika Bele kuće utvrdi da su finansijski dokumenti neslužbeni ili da Grenel nije imao direktnog udela u preusmeravanju novca, slučaj može biti zatvoren kao privatni poslovni spor između Mildona i trećih strana.

Eskalacija u pravosudni proces: Ako se dokaže da je bilo zloupotrebe službenog položaja ili lažnog predstavljanja u ime državnih institucija SAD, slučaj bi mogao biti predat Ministarstvu pravde SAD (DOJ) i Federalnom istražnom birou (FBI) radi pokretanja krivične istrage.

Politička šteta: Bez obzira na pravni ishod, sam proces i javno objavljivanje detalja o milionima dolara prebačenim preko prekookeanskih računa narušavaju ugled aktera i otvaraju pitanja o transparentnosti finansiranja u Vašingtonu.

Istraga Kancelarije pravnog savetnika Bele kuće je u toku, a javnost i politički krugovi u Vašingtonu očekuju zvanične nalaze koji će odrediti dalju sudbinu jednog od najuticajnijih američkih diplomata poslednje decenije.