Osovina otpora

Geopolitička situacija u martu 2026. godine obeležena je dubokom podelom sveta povodom direktnog vojnog sukoba između Irana, s jedne strane, i Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, s druge strane. Eskalacija koja je započela krajem februara 2026. dovela je do formiranja jasnih blokova podrške.

Blok podrške Iranu: “Osovina otpora” i strateški partneri

Iran se oslanja na mrežu državnih i nedržavnih aktera koji mu pružaju vojnu, logističku i diplomatsku pomoć:

Rusija: Glavni strateški saveznik koji pruža obaveštajnu i tehnološku podršku, videći Iran kao ključnu branu zapadnom uticaju.

Kina: Pruža ekonomsku stabilnost Teheranu kroz kupovinu energenata i diplomatsku zaštitu u Savetu bezbednosti UN.

Sirija: Jedini direktni državni vojni saveznik u regionu koji dozvoljava korišćenje svoje teritorije za iranske operacije.

Španija: Iako članica NATO-a, Španija se izdvojila oštrim kritikama Izraela, optužbama za genocid i zabranom korišćenja svojih baza za napade na Iran, zbog čega je Izrael optužuje da “stoji uz Iran”.

Mreža nedržavnih aktera: Ključnu vojnu ulogu igraju Hezbolah (Liban), Huti (Jemen), Hamas (Gaza) i Irački islamski otpor, koji sinhronizovano napadaju izraelske ciljeve.

Blok podrške Izraelu: Zapadna koalicija

Izrael u ovom sukobu uživa podršku tradicionalnih saveznika koji su se direktno uključili u vojne operacije ili pružaju masovnu vojnu pomoć:

Sjedinjene Američke Države: Glavni vojni partner čije snage direktno učestvuju u vazdušnim udarima na iranska nuklearna i vojna postrojenja.

Velika Britanija: Aktivno učestvuje u presretanju iranskih projektila i pruža logističku podršku operacijama u regionu.

Nemačka i veći deo EU: Većina evropskih zemalja podržava “pravo Izraela na samoodbranu” i osudila je iranske napade, mada uz apele za deeskalaciju.

Zemlje Zaliva (diskretna podrška): Države poput Bahreina i UAE, iako zvanično neutralne, meta su iranskih upozorenja zbog navodne saradnje sa izraelskim obaveštajnim službama.

Status neutralnosti i pretnje

Iran je uputio oštro upozorenje svim zemljama, posebno u Evropi, da će svako pružanje vojne pomoći Izraelu ili ustupanje vazdušnog prostora za napade učiniti tu zemlju “legitimnom metom”. Ova pretnja je dodatno polarizovala međunarodnu zajednicu, ostavljajući mali prostor za posredovanje, pri čemu se jedino Rusija povremeno pojavljuje kao kanal za tajne pregovore.