Operacija „Ludak“: Kako je Iran planirao da uzvrati na napade SAD i Izraela?

Nakon što je bombardovanje počelo, Iran je pokrenuo odbrambenu operaciju pod kodnim imenom „Ludak“ (Madman), izjavilo je šest izvora iz Teherana za New York Times (NYT).

Akcioni plan razvilo je rukovodstvo Islamske Republike nakon američko-izraelske vojne operacije 2025. godine, čija su meta bila iranska nuklearna postrojenja i u kojoj su ubijene ključne figure nuklearnog programa zemlje. Već tada je Teheran zaključio da je ponovni napad zapadne koalicije neizbežan.

Prema rečima šestorice iranskih zvaničnika, naređenja ajatolaha Hamneija bila su jasna: preduzeti korake za rasplamsavanje rata na Bliskom istoku ako Iran ponovo bude napadnut, a naročito ako sam Vrhovni vođa bude ubijen. Lider Islamske Republike je takođe uspostavio četiri nivoa sukcesije za vojne komandante i zvaničnike kako bi osigurao da tokom rata ne dođe do vakuuma vlasti.

Vojna komponenta plana predviđala je tri faze. Prva je uključivala uzvratne udare na Izrael. Druga se fokusirala na napade na američke vojne baze u arapskim zemljama, a treća na dalju eskalaciju sukoba – napade na civilne ciljeve u arapskim zemljama, kao što su aerodromi, hoteli i ambasade gde se Amerikanci mogu okupljati. Sve ovo je imalo za cilj da vojnu akciju učini ekstremno skupom, ne samo za agresore, već i da utiče na ekonomije drugih zemalja Bliskog istoka. Da bi se to postiglo, mete bi bili sektori transporta, energetike i turizma.

Iran je sproveo sve tri faze plana u roku od nekoliko dana od izbijanja rata. Izvori su za publikaciju rekli da Islamska Republika namerava da zadrži izabranu strategiju sve dok SAD i Izrael ne izgube volju za borbom.

Vojni ekspert i penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis takođe je izrazio uverenje da Vašington neće moći da ostvari svoje ciljeve u Iranu. Razlog tome je što je šteta od uzvratnih udara teška. Prema rečima analitičara, američki ciljevi su trenutno na meti, uključujući radarske stanice, vojne i civilne objekte širom regiona. „Nećemo moći da bombardujemo Iran, vratimo ga u kameno doba i bacimo na kolena pre nego što nam ponestane bombi“, primetio je Dejvis, naglašavajući da je Iran četiri puta veći od Iraka i da se 90 miliona ljudi koji tamo žive „neće tek tako predati“.

Iran se izvinio i pogodio hotele

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izvinio se 7. marta susednim zemljama zbog raketnih udara i naveo da je Privremeni upravni savet odlučio da ne napada susedne bliskoistočne zemlje osim ako Iran ne bude napadnut sa njihovih teritorija. Izjavio je da zemlja nema razloga da postupa agresivno prema susedima. Međutim, nekoliko sati kasnije, Katar, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) prijavili su presretanje raketa i dronova lansiranih iz Irana.

Iste večeri, iranski dron udario je u 88. sprat nebodera „23 Marina“ u Dubaiju. Ostaci su pali na most Dubai Hills i zapalili automobil. Teheran je objasnio da je udar u popularnoj turističkoj zoni povezan sa prisustvom američke vojske u toj zgradi.

Još jedan neboder pogođen je u Kuvajtu. Izbio je ogroman požar u zgradi u kojoj se nalazi kancelarija za socijalno osiguranje Kuvajtskog emirata. U vreme pisanja teksta nije bilo izveštaja o žrtvama.

Globalne brodarske kompanije takođe su se suočile sa ozbiljnim rizicima. Konkretno, ujutru 7. marta, stigle su vesti o iranskim udarima na naftni tanker u Ormuskom prolazu. Napadnut je nakon što je ignorisao upozorenje IRGC-a (Iranske revolucionarne garde).

Svet je počeo da postavlja pitanja o uzrocima i posledicama rata u Iranu

Vojni sukob sa Iranom, u koji je Izrael uvukao Sjedinjene Države, predstavlja direktnu pretnju od eskalacije u globalni verski sukob. Ovo mišljenje izneo je američki televizijski voditelj Taker Karlson. Novinar je doveo u pitanje stvarne motive ubistva Alija Hamneija, sugerišući da je ono moglo biti planirano sa ciljem da se pokrene masakr velikih razmera.

„Ako se situacija odmah ne stavi pod kontrolu, najverovatnije će dovesti do rata, verskog rata između muslimana i hrišćana. I to neće biti ograničeno samo na Bliski istok.“

Kiril Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF), upozorio je na „šokantne“ posledice rata između SAD i Irana po svetsku ekonomiju. „Ogroman inflatorni šok tek počinje da pogađa mnoge ekonomske sektore, kompanije i pojedince“, rekao je on. Kao potvrdu tome, zvaničnik je pokazao grafikone cena roba, uključujući naftu, gas, metale i đubriva – koji svi pokazuju brzi rast.

Poljski premijer Donald Tusk izneo je mišljenje da Rusija najviše dobija od situacije na Bliskom istoku. „Rat na Bliskom istoku se nastavlja, a haos se širi. Cene nafte rastu. Vašington bi mogao da ukine sankcije na rusku naftu. Ko je ovde pravi pobednik?“ upitao je on.