Izraelska policija je 29. marta 2026. godine sprečila latinskog patrijarha Jerusalima, kardinala Pjerbatistu Picabalu, da uđe u crkvu Svetog groba kako bi služio misu na Cveti.

Ovo su ključni detalji događaja:

Incident bez presedana: Patrijaršija je saopštila da je ovo prvi put posle više vekova da je poglavarima crkve onemogućeno da služe liturgiju na ovaj praznik u samoj svetinji.

Okolnosti: Kardinal Picabala i otac Frančesko Ielpo, kustos Svete zemlje, krenuli su ka crkvi privatno, bez pratnje i svečanih procesija, poštujući već uvedene ratne restrikcije. Policija ih je ipak zaustavila i primorala da se vrate.

Razlog: Izraelske vlasti su navele da je zabrana uvedena u skladu sa direktivama Komande pozadine zbog bezbednosne situacije i tekućeg sukoba sa Iranom, koji je doveo do zatvaranja svih verskih objekata u Starom gradu.

Reakcije:

Latinska patrijaršija je ovu meru nazvala „nerazumnom i grubo disproporcionalnom“, istakavši da se njome krši sloboda veroispovesti i status kvo režim.

Međunarodna zajednica: Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani nazvao je zabranu neprihvatljivom, a premijerka Đorđa Meloni ocenila je postupak kao „uvredu za vernike“. Italija je zbog ovog incidenta pozvala izraelskog ambasadora na razgovor.

Zvanični odgovor Izraela

Izraelske vlasti su ovaj potez opravdale isključivo bezbednosnim protokolima usled eskalacije tenzija sa Iranom i pretnji raketnim napadima. Njihovi argumenti su sledeći:

Jedinstvena pravila: Policija je tvrdila da zabrana nije bila usmerena specifično protiv hrišćanske zajednice, već da su te nedelje zatvorena sva verska mesta, uključujući i prilaze Zidu plača i džamiji Al-Aksa, kako bi se sprečila velika okupljanja koja bi bila laka meta u slučaju vazdušnog napada.

Komanda pozadine (Home Front Command): Naglašeno je da su instrukcije o zabrani kretanja i okupljanja bile na najvišem nivou uzbune, te da bi propuštanje verskih lidera stvorilo rizik od spontanog okupljanja vernika koji bi ih pratili.

Uticaj na proslavu Uskrsa

Ovaj incident je bacio veliku senku na samu proslavu Uskrsa, koja je te godine bila jedna od najtiših u istoriji Jerusalima:

Odsustvo hodočasnika: Zbog zatvaranja Starog grada i otkazivanja letova usled bezbednosne situacije, u Jerusalimu gotovo da nije bilo stranih turista. Ulice su bile puste, a lokalni hrišćani su bili sprečeni da dođu do crkve Svetog groba.

Liturgije iza zatvorenih vrata: Iako je patrijarh na kraju uspeo da služi uskršnju misu (uz stroge kontrole i minimalan broj prisutnih), atmosfera je bila više ratna nego praznična.

Diplomatski pritisak: Vatikan je izrazio duboku zabrinutost da se bezbednosni razlozi koriste kao izgovor za promenu dugogodišnjeg “Status Quo” režima, koji garantuje slobodan pristup svetim mestima.