Globalna saradnja i politički poremećaji u savremenim međunarodnim odnosima

Globalna saradnja u 2025. i 2026. godini suočava se sa periodom koji se opisuje kao „dob natjecanja“, gde mehanizmi multilateralizma slabe pred naletom geopolitičkih poremećaja i ekonomske fragmentacije. 

Evo ključnih stubova koji definišu ove promene:

Paradoks liderstva: Dok je svet institucionalno povezaniji nego ikada, postoji akutni nedostatak kolektivnog vođstva, pri čemu se stare sile bave unutrašnjom polarizacijom, a sile u usponu odbijaju teret globalnog upravljanja. 

Povlačenje iz multilateralnih okvira: Poverenje u međunarodne institucije (UN, WTO) opada, a države se sve više okreću protekcionizmu i transakcionoj spoljnoj politici. Umesto globalnog konsenzusa, dominira „selektivno upravljanje“ – stabilno u nekim domenima, ali duboko podeljeno u drugima.

Geopolitička fragmentacija i ekonomski rat: Globalna trgovina, iako dostiže rekordne vrednosti od preko 35 biliona dolara, postaje sve više uslovljena bezbednosnim kalkulacijama. Trend „geofinansijske fragmentacije“ primorava države da formiraju izolovane trgovinske blokove kako bi zaštitile strateške resurse poput kritičnih minerala i tehnologije.

Uticaj veštačke inteligencije (AI): AI je prestao biti samo ekonomski alat i postao je centralni strateški instrument u borbi za globalni uticaj, posebno između SAD i Kine.

Kraj „dividende mira“: Rekordna vojna potrošnja i prestanak važenja ključnih sporazuma o kontroli naoružanja (poput New START) signaliziraju povratak direktnih tenzija između velikih sila bez pravno obavezujućih ograničenja.

Novi oblici saradnje (Miniateralizam): Usled zastoja velikih sistema, države formiraju manje, fleksibilnije koalicije zasnovane na specifičnim interesima, što nudi veću efikasnost ali dodatno komplikuje globalnu koherentnost.