Finansijski i politički zemljotres u Paragvaju: Kolaps „Ueno banke“ paralizovao državu i doveo do ostavke predsednika

Paragvaj se suočava sa jednom od najdubljih institucionalnih i ekonomskih kriza u novijoj istoriji nakon što je Centralna banka ove južnoameričke države (Banco Central del Paraguay – BCP) hitno intervenisala i preuzela Ueno banku (ueno bank), vodećeg digitalnog kreditora u zemlji. Intervencija, usledila nakon iznenadnog i masivnog urušavanja solventnosti, potpuno je zamrzla digitalne platforme banke, ostavivši oko tri miliona građana – što čini gotovo 60 odsto odrasle populacije Paragvaja – bez pristupa sopstvenim sredstvima, ušteđevinama i primanjima.

Ovaj potres je ubrzo prerasao ekonomske okvire i prerastao u politički udar visokog intenziteta, izazvavši masovne proteste na ulicama Asunsiona, nalog za hapšenje vodećih korporativnih rukovodilaca i ostavke ključnih državnih funkcionera, uključujući predsednika Centralne banke Karlosa Karvalja (Carlos Carvallo), pa čak i političku krizu oko samog državnog vrha.

Anatomija kraha: Kako se srušio digitalni gigant?

Kriza je eskalirala početkom novembra 2026. godine, kada su regulatorne inspekcije i revizije otkrile alarmantne nepravilnosti u finansijskim izveštajima Ueno banke. Banka, koja je vješto gradila imidž modernog tehnološkog lidera i „banke u džepu“ privlačeći milione klijenata jednostavnim otvaranjem računa putem mobilnih aplikacija i nultim provizijama, zapravo se našla u dubokom regulatornom minusu.

Prema zvaničnim saopštenjima Centralne banke, detaljne istrage su pokazale da je banka odobravala rizične i loše dokumentovane kredite firmama i subjektima direktno povezanim sa sopstvenim vlasnicima (konglomeratom Grupo Vázquez koji je preuzeo nekadašnju finansijsku kuću još 2021. godine). Pored toga, otkriveno je da su pojedini rashodi i nenaplativi gubici nepravilno knjiženi i prikazivani kao imovina banke.

Kada su revizori korigovali knjigovodstvene izveštaje, ispostavilo se da je kapital banke – osnovni regulatorni bafer koji institucije moraju da poseduju radi apsorpcije potencijalnih gubitaka – pao na manje od polovine zakonom propisanog minimuma. Suočena sa neposrednom opasnošću od potpunog bankrota i panike većih razmera, Centralna banka Paragvaja je 3. novembra 2026. godine uvela postupak prinudne likvidacije i rezolucije, čime je praktično stavila ključ u bravu ove finansijske imperije.

Trenutni udar na građane: Tri miliona ljudi u blokadi

Gašenjem servera Ueno banke, njena mobilna aplikacija, mreža bankomata, debitne i kreditne kartice (uključujući popularne dúo kartice) i sistem za instant QR plaćanja preko noći su postali nefunkcionalni.

Zarobljene ušteđevine i panika: Ispred ekspozitura širom zemlje formirali su se dugački redovi očajnih građana koji nisu mogli da podignu novac za osnovne životne potrebe. Situacija se dodatno pogoršala kada je tokom pokušaja građana da otvore račune u drugim bankama došlo do preopterećenja i pada sistema i kod konkurentskih finansijskih institucija.

Penzije u limbu: Oko 32.000 penzionera čije su penzije isplaćivane preko ove platforme našlo se u situaciji da ne može da raspolaže svojim mesečnim primanjima, mada su nadležne institucije naknadno saopštile da se sredstva fondova vode u drugim strukturama i da će se tražiti alternativni načini isplate.

Hitne mere sanacije: Kako bi ublažila paniku, Centralna banka je najavila početak isplate inicijalnih garantovanih sredstava klijentima (do 10 miliona gurarija, što je približno 1.680 američkih dolara po deponentu), dok se preostala zdrava aktiva banke priprema za prebacivanje na druge stabilnije finansijske institucije. S druge strane, međunarodna agencija za kreditni rejting S&P Global Ratings drastično je oborila globalni kreditni rejting Ueno banke sa „BB“ na „D“ (default), potvrđujući potpuni kolaps institucije.

Politički zemljotres i sudske istrage

Ekonomska kriza je brzinom munje eskalirala u politički haos. Povezanost vrha banke sa političkim establismentom i krugovima bliskim vlastima izazvala je gnev javnosti.

Ostavke i pravne posledice: Predsednik Centralne banke Karlos Karvallo podneo je neopozivu ostavku pod pritiskom javnosti i novonastale situacije. Istovremeno, paragvajsko tužilaštvo izdalo je naloge za hapšenje osam visokih korporativnih rukovodilaca i direktora banke, dok je sudski nalog blokirao imovinu i račune povezane sa vlasnicima.

Protesti na ulicama: Građani su izašli na ulice prestonice i drugih gradova noseći transparente i uzvikujući parole protiv korupcije, ističući da su žrtve neodgovornog upravljanja i sprege politike i krupnog kapitala. Opozicioni parlamentarci zatražili su hitnu parlamentarnu istragu i utvrđivanje odgovornosti državnih funkcionera koji su eventualno aminovali ili ignorisali regulatorne propuste u radu digitalnog diva.

Zaključak

Slom Ueno banke predstavlja ozbiljnu opomenu za celokupan finansijski sektor u regionu, pokazujući koliko sistemski opasna može biti prebrza digitalizacija bankarstva bez adekvatnog i rigoroznog nadzora nad rizičnim plasmanima. Dok vlasti pokušavaju da kroz hitne intervencije i prenos depozita povrate stabilnost i poverenje u bankarski sistem, hiljade građana i dalje strahuje za svoju ušteđevinu, a politička scena u Paragvaju ostaje duboko potresena aferom koja će još dugo imati pravne i društvene posledice.