FBI i Ministarstvo pravde SAD razbili preko 40 „farma laptopova”: Kako su severnokorejski hakeri infiltrirali američke korporacije

Američke savezne agencije izvele su jednu od najobimnijih operacija usmerenih protiv visokotehnološkog prevarantskog sistema koji su vodili operativci iz Severne Koreje. U koordinisanoj akciji pod nazivom „Operation Lonestar Roundup”, Federalni istražni biro (FBI) i Ministarstvo pravde SAD (DOJ) demontirali su više od 40 takozvanih „farma laptopova” (engl. laptop farms), uglavnom lociranih u Teksasu, i podigli optužnice protiv 14 osoba umešanih u ovaj lanac prevare.

Ovaj slučaj, koji su detaljno analizirali vodeći svetski bezbednosni portali i kompanije poput The Hacker News, CrowdStrike, Tom’s Hardware i Gizmodo, otkriva zapanjujući nivo sofisticiranosti u hibridnom ratovanju i sajber-kriminalu koji direktno finansira režim u Pjongjangu.

Anatomija prevare: Šta su zapravo „farme laptopova”?

Sve veći trend rada na daljinu (remote work) nakon pandemije koronavirusa doneo je brojne pogodnosti zaposlenima, ali je istovremeno otvorio vrata novim oblicima prevara. Severnokorejski režim je, prema nalazima američkih istražitelja, uspostavio mrežu IT radnika koji su se predstavljali kao američki državljani kako bi dobili visoko plaćene poslove u SAD.

Međutim, pošto se ovi radnici fizički nalaze u inostranstvu (uglavnom u Kini i Rusiji, preko posredničkih kompanija poput Yanbian Silverstar i Volasys Silverstar), suočili su se sa ključnim problemom: kako prikriti svoju pravu lokaciju i IP adrese od korporativnih bezbednosnih sistema koji strogo prate odakle se zaposleni uloguju?

Rešenje su bile „farme laptopova”.

Racije koje su sprovedene između 21. i 25. septembra otkrile su stambene kuće u Teksasu koje su služile kao fizički čvorovi za prevaru:

Domaći pomagači (Facilitators): Američki saučesnici primali su radne laptopove koje su američke kompanije slale svojim „novim zaposlenima”.

KVM i daljinska oprema: Na te laptopove povezivani su KVM (Keyboard, Video, Mouse) uređaji i sistemi za udaljenu kontrolu.

Mreža obmane: Severnokorejski radnici su se preko ovih uređaja ulogovali sa azijskih lokacija, dok je za korporativne sisteme izgledalo kao da sav posao obavlja legalan radnik iz svog doma u SAD.

Ovaj fizički otisak u Sjedinjenim Državama omogućio im je da uspešno zadovolje stroge propise o verifikaciji identiteta i „Know Your Client” (KYC) procedure finansijskih institucija preko kojih su isplaćivane plate.

Detalji operacije i pravne posledice

Tokom racija na preko 40 lokacija, savezni agenti zaplenili su oko 187 laptopova i prateće mrežne opreme. Optužnice, obelodanjene u Severnom okrugu Teksasa i Ohaja, terete 14 lica za krivična dela koja uključuju prevaru putem računara, pranje novca i tešku krađu identiteta.

Među optuženima se nalaze:

Domaći posrednici koji su iznajmljivali prostore i održavali hardver operativnim.

Deset državljana Narodne Republike Kine koji su delovali kao logistička podrška i ostaju na poternicama (većina je van domašaja američkog pravosuđa).

Dve osobe čija su imena ostala pod pečatom (zaštićena istraga).

Američki tužilac Rajan Rejbould istakao je težinu slučaja:

„Ova istraga je mnogo više od obične prevare. Reč je o neprijateljskom stranom režimu koji se infiltrira u američke kompanije kroz ukradene identitete i tajne pristupne tačke unutar naših granica. Svaka farmu laptopova koju demontiramo gasi izvor prihoda na koji se severnokorejska vlada oslanja za finansiranje programa naoružanja koji prete globalnoj stabilnosti”.

Finansiranje programa naoružanja i grupa „Famous Chollima”

Renomirana kompanija za sajber-bezbednost CrowdStrike identifikovala je mrežu severnokorejskih operatera i njihovih pomagača pod nazivom „Famous Chollima”. Prema njihovim procenama, iako je ova akcija zadala značajan udarac operativcima na terenu, ona predstavlja samo „vrh ledenog brega”.

Istraga je pokazala da je samo ovaj segment prevare generisao milionske prihode (procene govore o oko 3 miliona dolara ukupnog profita). Ti novčani tokovi nisu ostajali u džepovima radnika; oni su se, kroz složene sisteme pranja novca i lažne račune (kao što su nalozi korišćeni za komunikaciju i registraciju), direktno slivali u državne fondove Severne Koreje. Pjongjang ove prihode koristi za direktno finansiranje svojih nuklearnih i balističkih raketnih programa.

Adam Mejers, šef operacija protiv protivnika u kompaniji CrowdStrike, upozorava da ova vrsta pretnje raste i po obimu i po kompleksnosti:

„Iako CrowdStrike u proseku identifikuje nove slučajeve svakodnevno, ovo je verovatno tek početak. Protivnik će gotovo sigurno nastaviti da razvija metode kako bi izbegao otkrivanje od strane organa reda”.

Takođe, zabeleženo je da su od maja 2026. godine ovi operativci počeli da pribegavaju naprednijim tehnikama, kao što je lažiranje heševa uređaja (npr. oponašanje video-kartica da bi se prikazale kao web kamere) kako bi sakrili upotrebu virtuelnih alata i zavarali sisteme za nadzor.

Lekcije za korporativni sektor i bezbednost na daljinu

Slučaj razbijanja „farma laptopova” u Teksasu šalje snažan signal svim globalnim kompanijama koje zapošljavaju radnike na daljinu. Prema analizama stručnjaka, ključne slabosti koje su omogućile ovu prevaru leže u sledećim segmentima:

Iluzija bezbednosti pri zapošljavanju: HR i regrutni timovi oslanjaju se na onlajn intervjue i dokumentaciju koja može biti falsifikovana, koristeći ukradene lične podatke stvarnih američkih građana.

Slepo poverenje u isporuku opreme: Kompanije često šalju skupe laptopove i bezbednosne tokene na kućne adrese bez dodatne provere ko zaista preuzima uređaj i upravlja njime.

Nedostatak stalne verifikacije: Jednokratna provera identiteta pri prijemu u radni odnos više nije dovoljna. Stručnjaci preporučuju kombinovanje bihevioralne analize, napredne mrežne dijagnostike i periodičnih verifikacija uživo.

Zaključak

Razbijanje preko 40 severnokorejskih farmi laptopova u Sjedinjenim Državama predstavlja prekretnicu u borbi protiv hibridnih pretnji u sajber-prostoru. Pokazalo se da ključna tačka odbrane više nije samo u rukama policije, već u budnosti samih kompanija i njihovih HR, IT i finansijskih sektora. Dok severnokorejski režim nastavlja da traži nove načine za zaobilaženje međunarodnih sankcija kroz sajber-kriminal, pravosudni i bezbednosni organi širom sveta moraju da grade još čvršću saradnju kako bi zaštitili kritičnu infrastrukturu i korporativne mreže od digitalne infiltracije.