Stotine aktivista i lokalnih stanovnika upalo je u petak, 6. novembra 2026. godine, na gradilište novog Microsoftovog podatkovnog centra u Amsterdamu, zahtevajući hitan moratorijum na izgradnju velikih infrastruktura namenjenih veštačkoj inteligenciji. Demonstracije u glavnom gradu Holandije ozvale su početak dvodnevnog koordinisanog talasa protesta pod okriljem koalicije „Stop Dirty Data Centers“, u okviru kojeg su planirane akcije na više od 85 lokacija širom 16 evropskih zemalja. Kako izveštava novinarka Step Vaesen (Step Vaessen), protest odražava sve veći otpor građana i ekoloških organizacija širom Evrope prema masovnom širenju energetski i vodeno intenzivnih podatkovnih centara. Ključni detalji događaja u Amsterdamu Upad na gradilište: Preko stotinu demonstranata probilo je zaštitne ograde gradilišta u Amsterdamu, noseći transparente sa porukama protiv ekspanzije veštačke inteligencije i korporativne potrošnje resursa. Pojedini aktivisti popeli su se na građevinske kranove i aktivirali signalne baklje. Širi evropski pokret: Akcija u Amsterdamu predstavlja prvu u nizu koordinisanih demonstracija planiranih u Irskoj (Dablin), Poljskoj (Varšava), Danskoj i drugim evropskim državama u kojima tehnološki giganti grade infrastrukturu. Šarolika koalicija: Među okupljenima su bili ekološki aktivisti, borci protiv nekontrolisanog razvoja AI tehnologija, lokalni meštani i pro-palestinske grupe koje protestuju protiv korišćenja naprednih tehnologija u vojne i nadzorne svrhe. Razlozi protesta: Energetski pritisak i vodeni resursi Procvat generativne veštačke inteligencije drastično je povećao globalnu potražnju za procesorskim kapacitetima. Podatkovni centri novije generacije zahtevaju ogromne količine električne energije za rad servera, kao i milione litara vode za njihovo hlađenje. Oblast uticajaKljučne zamerke aktivista i lokalne zajedniceElektrična mrežaDodatno opterećenje već preopterećenih nacionalnih mreža, što ugrožava prelazak domaćinstava na obnovljive izvore.Potrošnja vodeKorišćenje velikih količina pijaće i rashladne vode u periodima učestalih letnjih suša u Evropi.Ugljenični otisakUsporavanje postizanja klimatskih ciljeva Evropske unije zbog povećane potražnje za energijom iz fosilnih goriva.TransparentnostNedostatak adekvatne javne rasprave i procene uticaja na životnu sredinu pre izdavanja građevinskih dozvola. Širi ekonomski i tehnološki kontekst Holandija već ima oko 200 podatkovnih centara koji su u funkciji, u izgradnji ili u fazi planiranja. Zbog pritiska na elektroenergetsku mrežu, holandska vlada je prethodno uvodila privremena ograničenja na izgradnju takozvanih „hiperskalarnih“ podatkovnih centara, ali potražnja ponovo raste usled trke u naoružanju veštačkom inteligencijom. Prema procenama analitičke kuće PwC, procenjuje se da će Evropa privući oko 5,6 biliona dolara kumulativnih kapitalnih rashoda za podatkovne centre u periodu od 2026. do 2050. godine (što čini oko 18 procenata globalnih investicija), dok se u SAD prognozira čak 15,1 bilion dolara u istom periodu. Ovi podaci ukazuju na to da će se konflikt između tehnoloških ciljeva i ekološke održivosti u narednim godinama dodatno zaoštravati. Lokalni protesti u Amsterdamu i širom Evrope jasno signaliziraju da rast AI infrastrukture više nije samo tehničko ili finansijsko pitanje, već i glavno političko i ekološko bojište u regionu. Post navigation Milionska krađa visoke tehnologije: Nestao kamion sa čipovima za veštačku inteligenciju vrednim 11,4 miliona dolara Anatomija savremenih sajber udara na telekomunikacioni sektor: Slučajevi Brightspeed i Telus kroz prizmu strategije Crimson Collective
