Dok narod posti, vladika se gosti

Ovaj fenomen, često sažet u narodnoj krilatici „dok narod posti, vladika se gosti“, odražava dubok jaz između duhovnog ideala skromnosti i materijalne stvarnosti dela crkvene jerarhije.

Luksuz na točkovima: Primeri koji bodu oči

Najveću pažnju javnosti decenijama privlače skupovi arhijereja (Sabori), gde se ispred Patrijaršije formira kolona automobila marke Audi, Mercedes ili BMW novije proizvodnje.

1. Vozni park eparhija: Neretko se dešava da se u posedima eparhija nalaze automobili čija vrednost premašuje 50.000 evra. To izaziva revolt jer se isti ti automobili parkiraju pored oronulih parohijskih domova ili u regionima sa visokom stopom siromaštva.
2. Kontrast sa patrijarhom Pavlom: Kao večiti kontrapunkt navodi se patrijarh Pavle, koji je koristio gradski prevoz ili išao pešice. Poznata je anegdota kada je, videvši ispred Patrijaršije luksuzne crne limuzine, upitao: „Čija su ovo kola?“, a na odgovor da su to automobili njegovih vladika, prokomentarisao je: „Šta bi tek vozili da se nisu zavetovali na skromnost?“
3. Regionalni slučajevi: Mediji su često brujali o primerima poput vladike Kačavende ili pojedinih episkopa u Crnoj Gori i Hrvatskoj, gde su luksuzni terenci pravdani potrebom za obilaskom „nepristupačnih terena“, iako se radi o drumskim krstaricama vrhunske klase.

Argumenti „za“ i „protiv“

Kada se potegne ovo pitanje, odbrana crkve obično nudi tri objašnjenja:

• Pokloni: Tvrdi se da su automobili lični pokloni bogatih ktitora koji žele da zahvale svom duhovniku.
• Reprezentativnost: Smatra se da visoki crkveni dostojanstvenik, kao predstavnik institucije, ne može da dolazi na zvanične sastanke u starim i nepouzdanim vozilima.
• Službena potreba: Naglašava se da vladike provode ogroman deo vremena na putu i da im je potrebna bezbednost i udobnost.

Kritičari, s druge strane, ističu da netransparentno trošenje novca iz budžeta (donacije države i takse od vernika) stvara utisak bahatosti. Problem nije samo u postojanju automobila, već u poruci koju on šalje narodu koji jedva spaja kraj s krajem.

Zaključak

Pitanje skupocenih automobila u crkvi nije samo pitanje estetike ili transporta, već pitanje verodostojnosti. Dok god postoji ogroman nesrazmer između propovedane skromnosti i praktičnog luksuza, javnost će sveštenstvo posmatrati kroz prizmu privilegovane kaste, a ne duhovnih pastira. Rešenje se obično vidi u većoj transparentnosti crkvenih fondova i vraćanju umerenosti koja bi bila u skladu sa hrišćanskim etosom.