Digitalni otisak lica i državni nadzor: Šta za Srbiju znači upotreba PimEyes softvera?

Nabavka licence za softver PimEyes od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije ponovo je otvorila složeno pitanje granica između javne bezbednosti, tehnološkog napretka i prava na privatnost građana. Dok pristalice korišćenja naprednih AI alata ističu efikasnost u borbi protiv kriminala i pronalaženju nestalih lica, zaštitnici ljudskih prava upozoravaju na opasnosti od masovnog nadzora, profilisanja i potencijalnih zloupotreba.

Šta je PimEyes i kako funkcioniše?

PimEyes je pretraživač za prepoznavanje lica i obrnuto pretraživanje slika (reverse image search) zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Za razliku od klasičnih pretraživača poput Google Images ili Yandex-a, koji uglavnom upoređuju metadokumente i oblike na celoj slici, PimEyes analizira isključivo biometrijske karakteristike ljudskog lica.

Biometrijska analiza: Prilikom učitavanja fotografije, algoritam kreira matematički algoritam — tzv. „otisak lica“ (face print) na osnovu razmaka između očiju, oblika nosa, kontura vilice i drugih ključnih tačaka.

Pretraga otvorenog interneta: Softver zatim skenira stotine miliona javno dostupnih web stranica, novinskih portala, blogova i foruma kako bi pronašao druge fotografije iste osobe.

Povezivanje sadržaja: Čak i ako se na drugoj slici osoba nalazi pod drugim uglom, sa drugom frizurom ili u drugačijem okruženju, napredni AI modeli uspešno identifikuju poklapanja u roku od svega nekoliko sekundi.

Upravo zbog ove izuzetne brzine i preciznosti, PimEyes se u javnosti često opisuje kao „DIY varijanta pametnog kamera-sistema za prepoznavanje lica“, jer omogućava da se statična fotografija iz bilo kog izvora trenutno poveže sa širim digitalnim otiskom određene osobe na internetu.

Prednosti i pozitivna strana primene

Iz ugla istražnih organa i policijskih službi, pristupačni i moćni pretraživači lica donose značajne operacionalne prednosti:

1. Efikasnost u kriminalističkim istragamа

Istražitelji se u svakodnevnom radu često susreću sa fotografijama ili video-snimcima osumnjičenih lica zabeleženim na bezbednosnim kamerama, društvenim mrežama ili u privatnim prepiskama. Softver poput PimEyes-a omogućava brzu identifikaciju lica sa snimka unoseći samo isečak lica, čime se drastično skraćuje vreme potrebno za pretragu terena i bazičnih registara.

2. Borba protiv seksualne eksploatacije i zlostavljanja dece (CSAM)

Jedna od najznačajnijih i globalno priznatih primena naprednog prepoznavanja lica jeste identifikacija žrtava i počinilaca u slučajevima dečije pornografije i trgovine ljudima. Analizom pozadinskih slika i spajanjem lica sa javno dostupnih foruma ili stranica, policija može locirati žrtve i prekinuti lance zloupotrebe.

3. Pronalaženje nestalih lica i identifikacija NN tela

U situacijama kada nastupe elementarne nepogode, masovne nesreće ili u slučajevima dugotrajnih nestanaka osoba, mogućnost da se na osnovu jedne starije fotografije pronađu skorije objave ili tragovi na internetu pruža dragocenu pomoć spasilačkim i policijskim timovima.

Rizici, opasnosti i nedostatak pravnog okvira

Uprkos jasnim prednostima, uvođenje ovakvih alata u rad policijskih službi bez restriktivnog nadzora nosi ozbiljne sistemske rizike:

1. Masovni nadzor i efekat uskraćivanja privatnosti

Tradicionalni policijski rad podrazumeva usmereno prikupljanje dokaza protiv konkretno osumnjičenih osoba uz odobrenje suda. Upotreba alata koji indeksiraju javne fotografije celokupne populacije menja tu paradigmu: svaki građanin čija je fotografija ikada objavljena na internetu postaje deo globalnog indeksa za pretragu.

2. Opasnost od grešaka i lažnih identifikacija

Nijedan algoritam veštačke inteligencije nije nepogrešiv. Lažna poklapanja (false positives) mogu dovesti do toga da nevini građani postanu predmet obrade ili istrage. Studije pokazuju da prepoznavanje lica ima različit procenat preciznosti u zavisnosti od osvetljenja, ugla snimanja, pa i etničke pripadnosti ili pola subjekta.

3. Zaštita podataka o ličnosti i zakonski okvir

U mnogim evropskim pravnim sistemima (poput okvira GDPR-a i Opšte uredbe EU o veštačkoj inteligenciji – AI Act), upotreba biometrijske identifikacije u realnom vremenu ili naknadne obrade biometrijskih podataka od strane državnih organa izuzetno je strogo regulisana i uglavnom zabranjena osim u taksativno navedenim slučajevima teških krivičnih dela. Nedostatak transparentnosti o tome kako MUP čuva, obrađuje i štiti prikupljene podatke otvara pitanje usaglašenosti sa domaćim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Poređenje i balans: Bezbednost protiv privatnosti

Zaključak

Odluka o licenciranju i korišćenju softvera PimEyes od strane MUP-a predstavlja prekretnicu u primeni savremenih tehnologija u domaćem pravosuđu i policiji. Dok veštačka inteligencija pruža neprocenjive mogućnosti u efikasnom otkrivanju krivičnih dela, ključno pitanje ostaje postavljanje jasnih, zakonski definisanih granica i nezavisnog nadzora. Bez jasnog protokola o tome ko, kada i pod kakvim uslovima može pretraživati biometrijske podatke građana, linija između opravdane policijske istrage i prekomernog zalaska u privatnost postaje izuzetno tanka.