Da li Palantir uvodi tehno-feudalizam?

Kraj kapitalizma kakvog poznajemo?

Decenijama smo verovali da živimo u vrhuncu liberalnog kapitalizma. Međutim, teoretičari poput Janisa Varufakisa i kritičari poput Borisa Malagurskog sugerišu da smo neprimetno skliznuli u nešto mnogo mračnije – tehno-feudalizam. U srcu ove transformacije nalazi se kompanija obavijena velom tajne: Palantir Technologies. Dok su Google i Facebook „trgovci pažnjom“, Palantir je arhitekta novog poretka u kojem podatak nije samo nafta, već zemlja, a mi nismo samo potrošači, već digitalni kmetovi.

1. Šta je zapravo Palantir?

Osnovan 2003. godine uz pomoć sredstava CIA-inog investicionog fonda In-Q-Tel, Palantir je dobio ime po „vidovitim kamenovima“ iz Tolkinovog „Gospodara prstenova“. Simbolika je jasna: alat koji omogućava onome ko ga poseduje da vidi sve, svuda, u bilo koje vreme.

Kompanija ne prikuplja podatke direktno kao društvene mreže; ona prodaje softver (Gotham, Foundry, Apollo) koji integriše, pretražuje i analizira ogromne, nepovezane baze podataka. Njihovi klijenti su najmoćnije institucije sveta: od Pentagona i FBI-a, preko britanskog zdravstvenog sistema (NHS), do gigantskih korporacija.

2. Mehanizam tehno-feudalizma

Da bismo razumeli zašto se ovo naziva feudalizmom, moramo pogledati promenu u ekonomskoj strukturi:

Renta umesto profita: U kapitalizmu se profit ostvaruje proizvodnjom i prodajom robe. U tehno-feudalizmu, tehnološki giganti poseduju „digitalne posede“ (platforme i infrastrukturu). Oni ne moraju ništa da proizvode; oni naplaćuju rentu drugima da bi ovi mogli da posluju na njihovoj teritoriji.

Zavisnost države: Kada država (poput Srbije, UK ili SAD) poveri svoje najosetljivije podatke – od zdravstvenih kartona do policijskih dosijea – softveru koji ne poseduje, ona postaje vazal. Jednom kada se sistem integriše u Palantir, praktično je nemoguće „iseliti“ se sa tog poseda bez potpunog kolapsa sistema.

Neprozirnost algoritma: Baš kao što kmet nije imao uvid u zakone vlastele, običan građanin nema uvid u to kako Palantirovi algoritmi donose odluke o njegovoj bezbednosti, kreditnoj sposobnosti ili zdravstvenom osiguranju.

3. Palantir i nadzor: Kraj privatnosti

Najveća kontroverza oko Palantira tiče se „prediktivnog rada policije“ (predictive policing). Koristeći podatke o kretanju, socijalnim kontaktima, objavama na mrežama i kaznenoj evidenciji, softver pokušava da predvidi zločin pre nego što se on desi.

Ovo stvara svet u kojem ste krivi na osnovu verovatnoće, a ne dokaza. To je moderni ekvivalent feudalne samovolje, gde se moć ne pravda zakonom, već „višom logikom“ sistema kojoj običan čovek nema pristup.

4. Slučaj Srbije i globalni kontekst

U dokumentarnim osvrtima Borisa Malagurskog, posebno se apostrofira opasnost od integracije Palantira u nacionalne sisteme. Tokom pandemije, mnoge države su, pod izgovorom efikasnosti, predale biometrijske i zdravstvene podatke građana privatnim korporacijama.

Pitanje je jasno: Ko kontroliše digitalni suverenitet jedne zemlje? Ako strani softver upravlja podacima o resursima, policiji i zdravstvu, da li je ta zemlja zaista nezavisna ili je tek provincija u digitalnom carstvu čija je prestonica u Silicijumskoj dolini?

5. Peter Thiel i ideologija novog poretka

Suosnivač Palantira, Peter Thiel, jednom je izjavio da „sloboda i demokratija više nisu kompatibilne“. On zastupa libertarijanizam koji se graniči sa autoritarizmom, gde elitna grupa tehnologa upravlja svetom efikasnije nego što bi to činile „spore“ demokratske institucije. Palantir je fizička manifestacija te ideologije.

Zaključak: Otpor digitalnom kmetstvu

Tehno-feudalizam nije teorija zavere; to je opis nove ekonomske realnosti gde se moć seli iz ruku izabranih predstavnika u ruke vlasnika servera i algoritama. Palantir nije samo softverska kompanija; to je infrastruktura nove vlasti.

Borba za budućnost neće se voditi samo na ulicama, već u kodovima. Povratak digitalnog suvereniteta, transparentnost algoritama i stroga zaštita podataka jedini su načini da se spreči scenario u kojem svi postajemo kmetovi na digitalnom posedu nekolicine tehnoloških barona.