Curenje podataka iz kompanije IDScan.net: Više od 153 miliona vozačkih dozvola i ličnih dokumenata na prodaju na mračnom vebu 

Procurilo je više od 153 miliona skeniranih vozačkih dozvola građana Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Ovi osetljivi dokumenti, u paketu sa još desetinama miliona drugih identifikacionih i medicinskih kartica, pojavili su se na oglasnim tablama mračnog veba (dark web). Glavni osumnjičeni izvor ovog kompromitovanja jeste IDScan.net, jedna od vodećih američkih platformi za digitalnu verifikaciju identiteta sa sedištem u Luizijani.

Istragu je zvanično pokrenuo i američki Federalni istražni biro (FBI), dok stručnjaci za bezbednost upozoravaju da je reč o jednom od najozbiljnijih sistemskih rizika po digitalni identitet u poslednjih nekoliko godina.

Kako je otkriven napad i šta je Nexus?

Priča o ovom masovnom curenju izbila je u javnost početkom septembra 2026. godine, kada je istaknuti novinar i stručnjak za sajber-bezbednost, Brajan Krebs (Brian Krebs), objavio izveštaj o novoj platformi pod nazivom Nexus. Nexus se pojavio na poznatom ruskom sajber-kriminalnom forumu Exploit 31. avgusta 2026. godine.

Operateri platforme Nexus pohvalili su se da su u posedu privatne baze podataka sa preko 170 miliona zapisa o identitetu. Prema navodima koje su objavili hakeri, izvučena baza podataka sadrži:

153 miliona skenova vozačkih dozvola (SAD i Kanada);

Preko 10 miliona standardnih ličnih karata;

Više od 3 miliona međunarodnih putnih dokumenata i pasoša;

Oko 579.000 medicinskih kartica, uključujući i identifikacione kartice kupaca u prodavnicama medicinskog kanabisa.

Da bi dokazali autentičnost svojih tvrdnji, hakeri su na forumu postavili besplatan uzorak koji je sadržao upravo vozačku dozvolu samog Brajana Krebsa. Daljom pretragom baze, u njoj su pronađeni i dokumenti visokih državnih zvaničnika, poput američkog sekretara za odbranu Pita Hegseta (Pete Hegseth), čiji je sken nudi za 100 dolara.

Krebs je potvrdio da fajlovi nisu samo obične fotografije, već visokokvalitetni višeslojni skenovi. Svaki zapis sadržao je šest slika: prednju i zadnju stranu dokumenta u standardnoj vidljivoj svetlosti, ali i identične verzije snimljene u infracrvenom (IR) i ultraljubičastom (UV) spektru. Upravo su ovi specijalizovani filteri (IR i UV) ključni dokaz koji ukazuje na to da su podaci potekli od profesionalne hardversko-softverske verifikacione opreme kakvu proizvodi IDScan.net.

Ko je IDScan.net i kako su dokumenti završili kod njih?

IDScan.net je kompanija osnovana u Nju Orleansu i važi za giganta u oblasti komercijalne provere identiteta i starosne dobi. Svoju uslugu pružaju hiljadama kompanija širom sveta, sa procenjenim obimom od preko 21 milion verifikacija mesečno.

Među njihovim klijentima nalaze se globalni brendovi i sektori koji po zakonu moraju verifikovati identitet korisnika:

Iznajmljivanje vozila: Hertz;

Logistika i maloprodaja: FedEx, Target;

Sektor zabave i kockanja: Caesars Entertainment;

Dispanzeri i prodavnice kanabisa: Planet 13 i brojni drugi;

Finansijske i tehnološke kompanije: Motorola Solutions, Jack Henry.

Kada bilo koji građanin iznajmljuje automobil u agenciji Hertz, podiže paket u FedEx-u ili prolazi kroz proveru starosti na ulazu u kasino ili dispanzer, radnik na šalteru provlači njegovu vozačku dozvolu kroz skener. Skener napravi digitalnu sliku (u običnom, IR i UV spektru), izvuče podatke iz bar-koda i pošalje ih na servere radi potvrde.

Istraživači su potvrdili vezu sa IDScan.net-om tako što su kontaktirali žrtve čiji su se podaci pojavili na prodaju. Upoređivanjem vremenskih oznaka (timestamps) na procurilim slikama sa privatnim kalendarima žrtava, utvrđeno je da se datumi skeniranja u potpunosti poklapaju sa danima kada su te osobe iznajmljivale automobile ili posećivale prodavnice koje koriste IDScan.net tehnologiju.

Dodatno zabrinjava izjava napadača koji tvrde da curenje nije posledica jednogodišnjeg incidenta u prošlosti, već da su neprekidno i neopaženo izvačili podatke više od godinu dana (od kraja 2024. do sredine 2026. godine). U roku od samo 24 sata od objavljivanja platforme Nexus, u bazu je dodato novih 400.000 skeniranih dozvola, što ukazuje na to da je kompromitacija bila aktivna do samog trenutka razotkrivanja.

Reakcija vlasti i bezbednosnih službi

Nakon što su objavljeni detalji o prodaji stotina miliona dokumenata, terenski uredu FBI-ja u Nju Orleansu (sedištu IDScan.net-a) zvanično je otvorio istragu o ovom slučaju. Brajan Krebs je potvrdio da je učestvovao u brifingu sa više od pola tuceta agenata FBI-ja i visokih zvaničnika Sektora za sajber-kriminal.

Ubrzo nakon što su novinari i bezbednosne agencije stupile u kontakt sa administratorima foruma i pokrenule pritisak, ilegalna platforma Nexus je iznenada ugašena. Na njihovoj stranici ostavljena je samo kratka poruka: “Ova usluga više nije dostupna”. Međutim, bezbednosni stručnjaci upozoravaju da to što je sajt ugašen ne znači da su podaci nestali — baza je u tom trenutku već verovatno preuzeta ili prodata i nastaviće da kruži u zatvorenim sajber-kriminalnim kanalima.

Predstavnici kompanije IDScan.net izdali su saopštenje u kom navode da su pokrenuli interne protokole za odgovor na incidente:

Angažovana je nezavisna forenzička firma za sajber-bezbednost radi utvrđivanja tačnog uzroka i obima upada.

Obavešteno je osiguravajuće društvo i pravni zastupnici.

Kompanija usko sarađuje sa FBI-jem i nadležnim organima reda.

Privremeno su preduzeti koraci za dodatno obezbeđivanje sistema i blokiranje potencijalnih ulaznih tačaka.

Ipak, iz kompanije napominju da formalno još uvek nisu doneli konačne zaključke o punom obimu i prirodi ovog incidenta.

Zašto je ovo curenje opasnije od “običnog” curenja lozinki?

Bezbednosni stručnjaci širom sveta opisuju ovaj događaj kao katastrofalan. Kod klasičnih napada na baze podataka, uglavnom procure tekstualni podaci — imena, mejlovi, hešovane lozinke ili brojevi platnih kartica. Lozinka se može promeniti za nekoliko minuta, a platna kartica se blokira i zamenjuje novom.

Međutim, fizicističke i biometrijske osobine vašeg identiteta ne mogu se “resetovati”:

Potpuni digitalni klon identiteta: Kriminalci koji kupe paket od šest slika dobijaju sve što je potrebno za pravljenje savršene lažne vozačke dozvole. Pored osnovnih podataka (ime, prezime, adresa, datum rođenja, broj licence), oni dobijaju i fotografiju žrtve u visokoj rezoluciji.

Zaobilaženje Naprednih Sigurnosnih Provera (IR/UV): Karakteristika zbog koje su IR i UV skenovi izuzetno opasni jeste to što se te tehnologije koriste u automatizovanim sistemima da potvrdite autentičnost fizčkog dokumenta. Kada napadači imaju tačne UV i IR uzorke, mogu proizvesti fizčki falsifikat koji će proći ne samo vizuelnu kontrolu ljudskog oka, već i visoko-tehnološke skenere u bankama, rent-a-car agencijama ili graničnim prelazima.

Sintetička krađa identiteta i finansijske prevare: Sa ovakvim dokumentima, zlonamerni akteri mogu otvarati nelegalne račune u bankama na ime žrtve, podizati kredite, kupovati vozila na leasing, ili vršiti teška krivična dela zaklanjajući se iza tuđeg identiteta.

Rizik od “Supply Chain” napada: Kompanije poput Hertz-a ili Target-a uložile su milione u sopstvenu bezbednost, ali su njihovi klijenti kompromitovani preko treće strane (third-party vendor). Ovo još jednom dokazuje da je eksternalizacija verifikacije identiteta postala jedna od najslabijih karika u modernom ekosistemu sajber-bezbednosti.

Širi kontekst: Trend obavezne verifikacije i “efekat lavine”

Ovaj incident nije usamljen slučaj, već vrhunac zabrinjavajućeg trenda koji traje poslednjih nekoliko godina. Podaci pokazuju da su zakonski propisi o obaveznoj verifikaciji starosne dobi na internetu (za pristup društvenim mrežama, platformama za odrasle i servisima za klađenje) primorali milione građana da svakodnevno skeniraju svoje lične karte i vozačke dozvole.

Povećanje potražnje za digitalnim identitetima stvorilo je ogromne koncentrisane baze podataka u kompanijama koje pružaju usluge verifikacije. Prema podacima analitičkih kuća, izloženost vozačkih dozvola u curenjima podataka porasla je za preko 140% u poslednjih šest godina.

Kada zakon obaveže građane da ostave digitalni otisak svoje lične karte ili vozačke dozvole na desetini različitih mesta, šansa da bar jedan od tih posrednika bude hakovan drastično raste. Slaganje takvih baza podataka na mračnom vebu stvara uslove u kojima je krađa identiteta postala masovna i pristupačna industrija.

Šta žrtve i obavezni subjekti mogu da urade?

Za građane SAD-a i Kanade koji su u proteklih nekoliko godina koristili usluge kompanija kao što su Hertz, Target, ili posećivali specifične ugostiteljske i maloprodajne objekte koji skeniraju dokumente, stručnjaci preporučuju sledeće hitne korake:

Zamrzavanje kreditnog dosijea (Credit Freeze): To je najefikasniji način da se spreči otvaranje novih kredita ili kreditnih kartica na vaše ime bez vašeg direktnog odobrenja.

Postavljanje upozorenja o prevari (Fraud Alerts): Obaveštavanje kreditnih biroa da zahtevaju dodatne korake verifikacije pre nego što odobre bilo kakav finansijski zahtev.

Praćenje finansijskih izveštaja i obaveštenja: Postavljanje brzih notifikacija za sve transakcije na bankovnim računima radi uočavanja neobičnih aktivnosti.

Oprez pri “phishing” napadima: Kriminalci koji poseduju ove podatke mogu slati izuzetno uverljive e-mail ili SMS poruke simulirajući državne organe ili banke, jer znaju vaše tačne podatke sa dozvole.

Ovaj skandal će nesumnjivo izvršiti pritisak na zakonodavce da pooštre pravila o zadržavanju podataka (data retention laws). Mnogi stručnjaci pozivaju na to da se servisima za verifikaciju strogo zabrani čuvanje samih slika i skenova dokumenata nakon što se verifikacija završi u realnom vremenu. Zadržavanje 153 miliona skenova u jednoj bazi podataka stvara “medeni ćup” (honey pot) koji je prosto nemoguće trajno odbraniti od naprednih hakerskih grupa.