Berlin pod digitalnom opsadom: Hakerska grupa „Rhysida“ traži 30 bitkoina za ukradene državne podatke

Sajber bezbednost u samom srcu Evropske unije doživela je ozbiljan udarac nakon što je pokrajinska vlast Berlina postala žrtva jedne od najagresivnijih hakerskih ucena u proteklih nekoliko godina. Ozloglašena ransomware kriminalna grupa Rhysida upala je u zvaničnu optičku mrežu berlinske administracije (BeLa), iznela ogromnu količinu poverljivih podataka i postavila ultimatum pred nemačke zvaničnike: plaćanje otkupa u iznosu od 30 bitkoina (što je približno 2 do 2,3 miliona evra) ili javna aukcija i objavljivanje svih preuzetih dokumenata na Tamnoj mreži (Darknet).

Nemački zvaničnici, na čelu sa gradonačelnikom Berlina Kajem Vegnerom (Kai Wegner), reagovali su odlučnim stavom da grad neće podleći uceni kriminalaca. Ipak, incident je otvorio niz pitanja o ranjivosti ključne infrastrukture nemačke prestonice, bezbednosti podataka građana i potencijalnim posledicama po rad državnih organa.

Kronologija napada: Od prve kompromitacije do javnog ultimatuma

Istraga koju vode Pokrajinska kriminalistička policija Berlina (LKA), javno tužilaštvo i Savezna kancelarija za bezbednost informacija (BSI) pokazala je da je upad trajao znatno duže nego što se u prvom trenutku pretpostavljalo.

Neovlašćeni pristup (najkasnije od 7. avgusta): Istražitelji su utvrdili da su napadači uspeli neprimetno da infiltriraju sistem mreže BeLa (brze optičke mreže kojom upravlja državni IT provajder ITDZ Berlin) najmanje nedelju dana pre nego što su primećene prve anomalije.

Detekcija upada (14. avgust): Uočeno je neuobičajeno odlivanje podataka. Radi sprečavanja daljeg širenja napada i izolacije kompromitovanih celina, nadležni su privremeno isključili sa mreže dve ključne uprave: Senatsku upravu za urbanizam, gradnju i stanovanje i Senatsku upravu za mobilnost, transport, zaštitu klime i životnu sredinu.

Poremećaj u radu javnih službi: Zbog izolacije ovih sistema, građani Berlina danima nisu mogli da podnose zahtave za stambene dodatke (Wohngeld), niti su isplate mogle da budu procesuirane, dok je rad niza saobraćajnih i građevinskih servisa bio paralisan.

Zvanični ultimatum (četvrtak učeve / petak): Grupa Rhysida je javno objavila ulazak u sistem Berlina na svojoj stranici na Darknetu, postavljajući sat koji odbrojava vreme (sedam dana) do isteka roka za isplatu 30 bitkoina.

Šta se tačno nalazi u ukradenim dokumentima?

Prema tvrdnjama koje je grupa Rhysida objavila na svom leaku portalu – a koje prenosi nemački magazin Der Spiegel i potvrđuju strani bezbednosni analitičari – obim kompromitovanih podataka iznosi skoro 5,79 terabajta.

Hakeri tvrde da su u njihovom posedu sledeće kategorije dokumenata:

Predmeti o prekršajima: Podaci iz skoro 80.000 prekršajnih i upravnih postupaka.

Ugovorna dokumentacija: Preko 46.500 ugovora koje su pokrajinski organi sklapali sa privatnim i javnim partnerima.

Kritična infrastruktura i planovi u vanrednim situacijama: Poverljive skice, tehnička dokumentacija o ključnim objektima infrastrukture u Berlinu i odrambeno-operativni planovi za reagovanje u kriznim situacijama.

Pravosudni i interni zapisi: Sudski dokumenti, službena imejl komunikacija, internih spiskovi i kontakti.

Pristupne šifre i nalozi: Preko 6.000 fajlova sa korisničkim imenima, lozinkama i pristupnim parametrima za razne administracijske sisteme.

Bezbednosni stručnjaci naglašavaju da tvrdnje hakerskih grupa uvek treba uzimati sa određenom dozom rezerve dok se ne izvrši potpuna forenzika, ali potvrdni izveštaji bezbednosnih službi sugerišu da je šteta izuzetno obimna.

Politika i predstojeći izbori: Bezbednost glasovnih mesta

Jedno od najvažnijih pitanja koje je uznemirilo javnost jeste da li je saftver ili baza podataka povezana sa predstojećim pokrajinskim izborima (zakazanim za 20. septembar) bila ugrožena.

Senatorka za unutrašnje poslove Berlina, Iris Špranger (Iris Spranger), izričito je naglasila da izborna infrastruktura nije bila deo kompromitovane mreže i da glasački podaci i sistem obrade rezultata ostaju potpuno zaštićeni.

„Država Berlin je postala žrtva teškog krivičnog dela. Međutim, Berlin neće dozvoliti da bude ucenjivan. Nikakav otkup neće biti plaćen.”

— Kaj Vegner, gradonačelnik Berlina (CDU)

Ko je hakerska grupa „Rhysida”?

Grupa Rhysida je ransomware-as-a-service (RaaS) operacija koja se na sajber podzemlju pojavila sredinom 2023. godine. Ime su dobili po rodu stonožica (Rhysida), a poznati su po izuzetno agresivnom pristupu zvanom dvostruka ucena (double extortion):

Šifrovanje sistema: Zaključavaju lokalne podatke žrtve onemogućavajući rad.

Kradja i ucena objavom: Ako žrtva ima rezervne kopije (backup) i odbija da plati ključ za dešifrovanje, hakeri prete javnom prodajom ili besplatnim objavljivanjem ukradenih tajnih podataka.

Među najpoznatijim prethodnim žrtvama grupe Rhysida nalaze se Britanska biblioteka (gde su uzrokovali višemesečni zastoj u radu i štetu od nekoliko miliona funti), brojne zdravstvene ustanove u SAD i Velikoj Britaniji, kao i razne vladine agencije u Južnoj Americi i Evropi.

Komparativna analiza odgovora na napad

Širi kontekst: Ranivost evropskih metropola

Napad na Berlin predstavlja alarmantno upozorenje za sve evropske prestonice. Korišćenje zastarelih IT sistema u javnom sektoru, spora digitalna transformacija i nedovoljan broj stručnjaka za sajber bezbednost u državnim upravama čine državne mreže primamljivom metom za ucjenjivačke grupe.

Iako preporuka svih svetskih bezbednosnih agencija (uključujući FBI i BSI) glasi da se otkup nikada ne plaća (jer se time izravno finansira dalji kriminal i ne garantuje brisanje podataka), šteta nastala javnim curenjem 5,8 terabajta osetljivih podataka o građanima i infrastrukturi Berlina imaće dugoročne pravne, finansijske i političke posledice.