Američke mirovne snage se povlače sa Kosova

Dvostranačka grupa od 12 američkih kongresmena i senatora uputila je 11. marta 2026. pismo državnom sekretaru Marku Rubiju, upozoravajući Trampovu administraciju da ne povlači američke mirovne snage sa Kosova.

Evo ključnih detalja iz pisma koje je ekskluzivno objavio The Hill:

Glavna upozorenja

Regionalna stabilnost: Zakonodavci tvrde da bi smanjenje broja od oko 590 američkih vojnika u okviru KFOR-a moglo destabilizovati ne samo Kosovo, već i Bosnu i Hercegovinu.

Gubitak uticaja: Smatraju da bi povlačenje oslabilo pregovaračku poziciju SAD u dijalogu Beograda i Prištine, koji stagnira.

Spoljni uticaji: Upozoreno je da bi vakuum mogli iskoristiti “maligni akteri” (aludirajući na Rusiju) za podsticanje etničkih tenzija.

Simbolički značaj: Iako američki kontingent čini samo 12% KFOR-a, navodi se da on ima “nesrazmerno velik uticaj” na očuvanje mira.

Potpisnici pisma

Pismo su predvodili senatorka Džin Šahin (demokrata) i kongresmen Majk Tarner (republikanac). Među ostalim potpisnicima su uticajni članovi oba doma, uključujući Rodžera Vikera, Čaka Graslija, Džoni Ernst i Gregorija Miksa.

Kontekst

Ova reakcija usledila je nakon najava da Trampova administracija planira “resetovanje” NATO operacija i smanjenje prisustva u Iraku i na Kosovu radi fokusa na druge globalne prioritete. Zakonodavci, međutim, ukazuju na nedavno gomilanje srpskih snaga blizu granice kao razlog za oprez.

Iako je pismo američkih kongresmena upućeno pre samo dva dana (11. marta 2026.), zvanične reakcije iz Beograda i Prištine već odražavaju njihove suprotstavljene poglede na bezbednosnu arhitekturu regiona: 

Iz Prištine (Kosovo)

Zvaničnici u Prištini na prisustvo američkih trupa gledaju kao na egzistencijalnu garanciju suvereniteta. 

Vjosa Osmani

 (Predsednica): Neposredno pre ovog pisma, tokom ceremonije u kampu Bondstil krajem februara, izjavila je da američko prisustvo “šalje jasnu poruku posvećenosti miru” i predstavlja “ključni stub stabilnosti”.

Vlada Kosova: Ministarstvo odbrane je ranije demantovalo glasine o povlačenju kao “dezinformacije stranih aktera” koje imaju za cilj destabilizaciju, naglašavajući stalnu koordinaciju sa SAD.

Unutrašnja situacija: Interesantno je da se ovo upozorenje kongresmena dešava u trenutku velike unutrašnje političke krize u Prištini – predsednica 

Osmani

 je 10. marta 2026. raspustila parlament, što je premijer Aljbin Kurti nazvao “neustavnim”, pa su oči javnosti trenutno uprte u predstojeće izbore. 

Iz Beograda (Srbija)

Beograd gaji nadu u promenu kursa Vašingtona, ali izražava zabrinutost zbog naoružavanja Prištine.

Aleksandar Vučić

 (Predsednik): On je pre samo nekoliko dana (10. marta) izjavio da se Srbija “nadala da će Trampova administracija zauzeti oštriji stav protiv Kurtijevog režima”. Vučić često ističe da KFOR mora ostati jedina legalna vojna sila na Kosovu prema Rezoluciji 1244, ali istovremeno kritikuje SAD zbog podrške transformaciji KBS u vojsku.

Strateški dijalog: Beograd pokušava da iskoristi bliske veze sa ključnim ljudima nove administracije (poput Marka Rubija sa kojim se šef srpske diplomatije Marko Đurić nedavno sreo) kako bi podigao nivo bilateralne saradnje na nivo “strateškog dijaloga”. 

Stav KFOR-a i NATO-a

Zvaničnici NATO-a u svojim najnovijim izjavama (mart 2026.) ponavljaju da ostaju posvećeni misiji, ali napominju da SAD očekuju da evropski saveznici preuzmu veći teret troškova i ljudstva, što je u skladu sa širom Trampovom politikom prema NATO-u.