Kolaps zdravstva u Livnu: 31 lekar u jednom danu dao otkaz zbog niskih plata

Vlada Kantona 10 ponudila povećanje plata od tri odsto – lekari kažu da je to neprihvatljivo i najavljuju da posle isteka otkaznog roka mogu napustiti zdravstveni sistem

Zdravstveni sistem Hercegbosanskog kantona, poznatog i pod zvaničnim nazivom Kanton 10, suočio se u ponedeljak, 6. jula, sa jednom od najozbiljnijih kriza u poslednjih nekoliko godina. Čak 31 lekar Kantonalne bolnice Livno i Doma zdravlja Livno u osam časova ujutru istovremeno je podneo otkaz, nezadovoljan dugogodišnjim odnosom vlasti prema njihovim zahtevima za poboljšanje materijalnih uslova rada. Vest o masovnim otkazima, koju je prva objavila agencija Fena, a potom prenele Klix.ba, Radio Sarajevo, Avaz i drugi mediji u regionu, u proteklih dan-dva obišla je čitav Balkan, izazvavši reakcije kako lekarskih udruženja, tako i same vlade kantona.

Prema saglasnim navodima svih relevantnih izvora, lekari iz Livna su nezadovoljni svojim materijalnim položajem koji, kako sami ističu, spada među najlošije u čitavoj Federaciji Bosne i Hercegovine. Povod za konačnu odluku o kolektivnom otkazu bila je ponuda Vlade Kantona 10 da im plate poveća za samo tri odsto – iznos koji je Sindikat doktora i Savez strukovnih sindikata doktora medicine i stomatologije FBiH ocenio kao potpuno neprihvatljiv i uvredljiv s obzirom na razmere problema.

Šta je prethodilo otkazima

Nezadovoljstvo livanjskih lekara nije nastalo preko noći. Savez strukovnih sindikata doktora medicine i stomatologije FBiH je nekoliko dana pre kolektivnog otkaza javno najavio da će, ukoliko vlasti ne reaguju, lekari u Hercegbosanskom kantonu u ponedeljak u osam sati predati kolektivne otkaze. U saopštenju upućenom pre samog čina, sindikat je upozorio da je stanje u zdravstvu ovog kantona „prešlo prag izdržljivosti“ i da predstavlja ozbiljnu pretnju održivosti čitavog zdravstvenog sistema.

Iz sindikata su tada naveli da lekari u Livnu imaju najnižu satnicu i najniže koeficijente u čitavoj Federaciji BiH, a samim tim i najniže plate, uz upozorenje da bi, ukoliko nadležni ne izjednače njihova prava sa kolegama u ostatku Federacije, pacijenti mogli biti „prepušteni sami sebi“. Postavili su i direktno pitanje predstavnicima vlasti – da li zdravlje građana Livna manje vredi od zdravlja građana u ostatku Federacije BiH.

Uz nisku osnovicu za obračun plata, lekari su ukazivali i na ozbiljan manjak kadra u zdravstvenim ustanovama Kantona 10, zbog čega su, prema njihovim rečima, primorani da rade i po dvostruko više dežurstava od zakonski propisanog maksimuma. Takav raspored, upozoravaju iz struke, dovodi do iscrpljenosti i profesionalnog sagorevanja, a dugoročno i do odlaska mladih lekara iz sistema, čime se problem manjka kadra dodatno produbljuje.

Otkazni rok i razmere problema

Prema informacijama iznetim u sindikalnim saopštenjima i prenetim u više medija, plate lekara u Hercegbosanskom kantonu su, u zavisnosti od specijalnosti i radnog mesta, i do 45 odsto niže u odnosu na plate kolega u ostatku Federacije BiH. Razlike od 15 do 45 odsto pominju se kao raspon u kojem livanjski lekari zaostaju za prosekom struke u FBiH, što sindikat opisuje kao suštinsku nejednakost unutar istog entiteta.

Otkazni rok za 31 lekara koji su predali otkaz iznosi osam dana, odnosno ističe idućeg utorka. Iz sindikalnih izvora upozorava se da bi, ukoliko do tada ne dođe do dogovora sa Vladom, zdravstvene ustanove u Livnu mogle ostati bez čak 85 odsto specijalista koji trenutno rade u Kantonalnoj bolnici i Domu zdravlja. Pojedini izvori, pozivajući se na sindikat, konkretno navode da bi Livno već za sedam dana moglo ostati bez ijednog anesteziologa i ginekologa, što bi u praksi značilo obustavu niza vitalnih zdravstvenih usluga za stanovništvo celog kantona.

Vredi napomenuti da se u različitim medijima ustanove i sam kanton pominju pod dva naziva – zvaničnim bosanskohercegovačkim nazivom „Kanton 10“, odnosno Kantonalna bolnica Livno, i alternativnim, u hrvatskoj javnosti uobičajenim nazivom „Hercegbosanska županija“ (skraćeno HBŽ), odnosno Županijska bolnica Livno. Reč je o istoj administrativnoj jedinici i istoj zdravstvenoj ustanovi – razlika je isključivo terminološka i odražava dvojezičnu praksu izveštavanja u BiH, a ne o dva različita događaja ili dve različite institucije.

Sindikat: „Ovo nije usmereno protiv pacijenata“

Savez strukovnih sindikata doktora medicine i stomatologije FBiH je, i pre i posle samog čina otkaza, insistirao na tome da borba lekara nije usmerena protiv pacijenata, niti se svodi isključivo na materijalna potraživanja, već predstavlja borbu za opstanak zdravstvene zaštite u kantonu. Sindikat je pozvao Vladu Hercegbosanskog kantona i nadležne institucije da hitno izjednače prava i plate lekara sa ostatkom Federacije BiH, te da ponude konkretna rešenja za dugogodišnji problem manjka kadra. Poručeno je i da će odgovornost za eventualni kolaps zdravstvenog sistema u potpunosti snositi kantonalne vlasti.

Predsednik Sindikata doktora Livanjskog kantona, dr Ivica Jozić, izjavio je za Dnevni avaz da odluku o kolektivnom otkazu nije organizovao sindikat, već da je reč o ličnoj odluci svakog pojedinačnog lekara koji je potpisao otkaz. Naglasio je da će lekari sačekati istek otkaznog roka:

„Mi ćemo čekati, otkazni rok je do idućeg utorka. To je rok od osam dana. I ako do tada ništa ne bude, mi više ne radimo u zdravstvenim ustanovama. Mi smo slobodni građani i tražimo posao negde drugde, na odmor. Na nas se više ne računa. Tako faktički stoje stvari.“

Na pitanje u kakvoj će se situaciji naći građani ukoliko lekari zaista napuste sistem, dr Jozić je odgovorio da je organizacija zdravstvene zaštite sada odgovornost onih koji su „dobili na izborima“ i koji su tražili da budu na ministarskim i premijerskim funkcijama, pa je, kako kaže, na njima da tu zaštitu i organizuju.

Vlada Kantona 10: „Nema pregovora do oktobra“

Reakcija kantonalne vlade usledila je istog dana. Ministrica zdravstva Kantona 10 Dijana Novković-Pećanac i premijer Ivan Vukadin poručili su da građani neće ostati bez zdravstvene zaštite, ali su istovremeno oštro odbacili mogućnost bilo kakvih pregovora o povećanju plata pre oktobra ove godine.

Iz Vlade su odbacili tvrdnje da su ignorisali zahteve sindikata, ističući da je važeći granski kolektivni ugovor za zaposlene u zdravstvu potpisan do kraja 2026. godine i da pregovora o povećanju plata u ovoj godini neće biti. Ministrica Novković-Pećanac je podsetila da je kolektivni ugovor potpisan u avgustu 2024. godine, kada su, prema njenim rečima, u potpunosti ispunjeni tadašnji zahtevi upravo onih lekara koji su sada podneli otkaze.

„Mogu reći da nemamo razumevanja za celokupnu situaciju. Svi znamo da smo 2024. godine, negde u julu, potpisali kolektivni ugovor u kojem smo ispunili apsolutno sve zahteve i tih lekara koji su danas podneli ostavke.“

Ministrica je takođe navela da je u zdravstveni sistem kantona ove godine uloženo sedam i po miliona maraka podrške, odbacujući time i navode da se u zdravstvo ne ulaže dovoljno. Posebno je istakla da smatra „porazujućim“ to što, kako je rekla, tridesetak lekara i doktora stomatologije, od ukupno stotinjak zaposlenih u toj struci u kantonu, praktično diktira čitavu situaciju.

Premijer Vukadin je dodao da je predstavnicima Vlade ove godine sindikat lekara dva puta izneo svoje zahteve, ali da im je jasno stavljeno do znanja da pregovora o povećanju plata neće biti pre roka predviđenog kolektivnim ugovorom – a taj rok, prema ugovoru potpisanom 2024. godine, počinje da teče 90 dana pre isteka ugovora, odnosno u oktobru 2026. godine.

„Mi u 2026. godini nećemo s njima pregovarati oko povećanja plate, jer kolektivni ugovor važi do kraja 2026. godine. Kolektivni ugovor je jasan da nema pregovora, odnosno pregovori za utvrđivanje osnovice za obračun plate počinju 90 dana pre isteka kolektivnog ugovora. To je mesec oktobar, jer smo tako dogovorili 2024. godine.“

Vukadin je poručio da mu je žao što se došlo do ove situacije, ali je odbacio tvrdnje da Vlada i resorno ministarstvo ignorišu sindikalne zahteve, naglašavajući da su uredno potpisani kolektivni ugovori sa svim sindikatima u kantonu. Ministrica Novković-Pećanac je dodatno objasnila i zbog čega Vlada ne može da pregovara isključivo sa sindikatom lekara, mimo ostalih zaposlenih u zdravstvu:

„Mi ne možemo ući u pregovore samo sa sindikatom lekara. Potpisali smo granski kolektivni ugovor za sve zaposlenike unutar zdravstvenog sistema i jednostavno je nemoguće pregovarati izdvojeno. Ne želim kršiti ni zakon ni kolektivni ugovor ulaskom u zasebne pregovore.“

Na pitanje šta Vlada planira preduzeti u narednih osam dana, premijer Vukadin je odgovorio da će sačekati zvanične informacije o tome koliko je lekara zaista potpisalo sporazumni prekid radnog odnosa, odnosno dalo otkaz sa otkaznim rokom od osam dana, kako bi potom, sa tim podacima, seli i razmotrili na koji način dalje organizovati zdravstvenu zaštitu u kantonu. Istakao je da će Vlada pronaći način da građani ne budu uskraćeni za usluge koje im pripadaju, ali nije precizirao konkretne mere ukoliko lekari zaista napuste sistem.

Kolektivni ugovor kao ključna tačka spora

Iz svega izloženog vidljivo je da je centralna tačka spora upravo tumačenje važećeg granskog kolektivnog ugovora. Dok Vlada Kantona 10 insistira da je ugovor jasan, da važi do kraja 2026. godine i da pregovori o povećanju plata ne mogu početi pre oktobra ove godine, lekari i njihov sindikat smatraju da je trenutna ponuda od tri odsto uvredljiva s obzirom na to koliko njihove plate zaostaju za prosekom u Federaciji, te da dalje čekanje ugovorenog roka za pregovore više nije održivo rešenje s obzirom na to da im, prema njihovim rečima, uslovi rada – pre svega enorman broj dežurstava – ozbiljno ugrožavaju i profesionalni i lični život.

Sa stanovišta same procedure, oba tumačenja deluju formalno utemeljena: Vlada se poziva na odredbu kolektivnog ugovora iz 2024. godine kojom su pregovori o novoj osnovici za obračun plata vezani za period devedeset dana pre isteka ugovora, dok lekari smatraju da hitnost situacije – manjak kadra, prekomeran obim dežurstava i realna pretnja da kanton ostane bez specijalista pojedinih profila – nadilazi formalne rokove i zahteva vanredno rešenje.

Širi kontekst: odliv lekarskog kadra na Balkanu

Slučaj Livna nije izolovan primer, već se uklapa u širi regionalni obrazac odlaska medicinskog osoblja iz javnog zdravstva, kako u Federaciji BiH, tako i u Republici Srpskoj, gde su mediji u poslednje vreme takođe izveštavali o nezadovoljstvu lekara platama i uslovima rada, kao i o odlasku mlađih kolega u inostranstvo ili privatni sektor. Kombinacija niskih koeficijenata, neusklađenih regionalnih plata unutar iste države i hroničnog manjka kadra predstavlja sistemski problem koji nadilazi granice jednog kantona, a livanjski slučaj pokazuje koliko brzo takva napetost može eskalirati u kolektivnu akciju kada pregovori dugo stoje u mestu.

Šta sledi

Do isteka otkaznog roka idućeg utorka, sve oči biće uprte u to da li će Vlada Kantona 10 i sindikat lekara pronaći kompromisno rešenje, uprkos zvaničnom stavu Vlade da formalnih pregovora o platama neće biti pre oktobra. Ukoliko dogovor izostane, Hercegbosanski kanton bi već za nekoliko dana mogao ostati bez značajnog dela specijalističkog kadra, uključujući, prema navodima sindikata, anesteziologe i ginekologe, što bi ozbiljno ugrozilo funkcionisanje Kantonalne bolnice i Doma zdravlja Livno, kao i dostupnost zdravstvene zaštite za stanovništvo čitavog kantona.

Redakcija će nastaviti da prati razvoj situacije i eventualne nove izjave obe strane u sporu.