Tajne sa jedrilice „Andromeda” idu na sud: Nemačka optužila ukrajinskog oficira za rušenje Severnog toka

Nemačke savezne vlasti zvanično su podigle optužnicu protiv ukrajinskog državljanina optuženog za koordinaciju i vođenje sabotaže na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 u septembru 2022. godine. Ovaj pravni korak, koji je zvanično potvrdilo i Savezno tužilaštvo u Karlsrueu, pomera jedan od geopolitički najosetljivijih i najkompleksnijih slučajeva sabotaže u modernoj evropskoj istoriji korak bliže sudskom epilogu.

Prema izveštajima vodećih nemačkih medija (javnog servisa ARD, listova Süddeutsche Zeitung i Die Zeit), kao i potvrdama od strane međunarodnih agencija poput Reuters-a i Anadolu Agency, optuženi se tereti za teška krivična dela, uključujući pomaganje i izvršenje ratnog zločina, izazivanje eksplozije i uništavanje kritične civilne energetske infrastrukture.

Identitet osumnjičenog i optužnica

U skladu sa nemačkim zakonima o privatnosti, osumnjičeni je u javnosti najpre identifikovan kao Serhii K., dok su ukrajinski i pojedini zapadni izvori kasnije preneli njegovo puno ime – Sergij Kuznjecov (Serhiy Kuznetsov / Serhii Kuznietsov).

Nemačko savezno tužilaštvo predalo je optužnicu Višem zemaljskom sudu u Hamburgu (Hanseatisches Oberlandesgericht). Ključne tačke optužnice obuhvataju:

Napad na civilnu infrastrukturu i ratni zločin: Budući da su gasovodi predstavljali vitalne energetske objekte za snabdevanje civilnog stanovništva i privrede Evrope, napad se posmatra kroz prizmu kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

Izazivanje eksplozije opasne po javnost i sabotaža: Detonacija podvodnih eksplozivnih naprava izazvala je katastrofalno uništavanje tri od četiri cevi gasovodnog sistema.

Protivpravno delovanje u svojstvu vojnog lica: Prema zvaničnom saopštenju tužilaštva, Kuznjecov je u vreme izvršenja napada bio oficir u jednoj od jedinica za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine, a prethodno je do 2015. godine radio za ukrajinsku Službu bezbednosti (SBU).

Logistika napada i uloga jedrilice „Andromeda”

Nemački istražitelji uspeli su da rekonstruišu detaljan profil operacije koja se odigrala u pozno leto 2022. godine u Baltičkom moru, nedaleko od danskog ostrva Bornholm.

Prema navodima optužnice, Kuznjecov nije bio direktni ronilac niti stručnjak za eksplozive, već vođa operacije i koordinator na brodu. Grupa se sastojala od ukupno sedam osoba koje su koristile iznajmljenu jedrilicu po imenu „Andromeda”. Posadu su činili:

Koordinator i vođa tima (Sergij Kuznjecov)

Kapetan (skiper) broda

Četiri profesionalna dubinska ronioca

Jedan stručnjak za eksplozivne naprave

Ronioci su se spustili na dubinu od oko 80 metara, gde su na cevi gasovoda postavili nekoliko eksplozivnih naprava. Forenzičkom istragom na jedrilici „Andromeda” pronađeni su tragovi vojnog eksploziva – specifične mešavine heksogena i oktogena. Eksplozije su odjeknule 26. septembra 2022. godine, trajno onesposobivši ključne energetske rute koje su mesecima pre toga bile u središtu političkog konflikta između Moskve i Zapada.

Hapšenje, ekstradicija i ključni dokazi

Kuznjecov je uhapšen 21. avgusta 2025. godine u italijanskoj provinciji Rimini, gde se nalazio na odmoru. Italijanske vlasti su nakon sudskog procesa odobrile ekstradiciju, pa je 27. novembra 2025. prebačen u Nemačku, gde mu je odmah aktiviran nemački nalog za hapšenje. Od tada se nalazi u istražnom zatvoru u Hamburgu.

Istražitelji su do njegovog identiteta došli kombinacijom tehničkih i materijalnih dokaza:

Granični podaci: Ključni tragovi otkriveni su u evidencijama poljske granične kontrole, preko koje je grupa putovala.

Mobilni telefoni: Podaci izuzeti sa njegovog telefona direktno ga povezuju sa logistikom operacije.

Samoinkriminacija u pritvoru: Prema izvorima iz nemačkih bezbednosnih službi, Kuznjecov je tokom boravka u italijanskom i nemačkom pritvoru olakšao posao tužilaštvu tako što je u telefonskim razgovorima sa rođacima i poznanicima otvoreno diskutovao o detaljima napada na Severni tok.

Njegov advokat u Italiji, Nikola Kanestrini, i berlinska advokatska kancelarija „Menaker” izjavili su da njihov klijent negira bilo kakvu umešanost u napade i izrazili su uverenje da će na predstojećem suđenju u Nemačkoj biti oslobođen.

Geopolitičke implikacije i državna veza

Pravni postupak u Nemačkoj nosi ogroman politički teret. U zvaničnom saopštenju Tužilaštva eksplicitno se navodi da osumnjičeni nije delovao na sopstvenu inicijativu, već da su on i drugi pripadnici grupe delovali kao ukrajinski vojnici „u ime i za račun ukrajinskih državnih organa”. Plan je navodno skovan ubrzo nakon početka ruske invazije u februaru 2022. sa ciljem da se Rusiji trajno uskrati ogroman prihod od prodaje gasa kojim je finansirala ratne operacije, ali i da se preseče energetska zavisnost Nemačke od Moskve.

Međunarodni mediji, poput američkog lista The Wall Street Journal, ranije su izveštavali o sumnjama zapadnih službi da je operaciju odobrio tadašnji glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, general Valerij Zalužnji, i to navodno mimo direktnog znanja ili odobrenja predsednika Volodimira Zelenskog.

Zvanični Kijev i predsednik Zelenski su u više navrata oštro demantovali bilo kakvu povezanost države Ukrajine sa sabotažom na Baltiku. Nemačka vlada pod vođstvom kancelara se do sada uzdržavala od zvaničnih političkih komentara optužnice, naglašavajući nezavisnost pravosudnog sistema i tretiranje slučaja isključivo pod nacionalnom pravnom jurisdikcijom, budući da se gasovodi završavaju u mestu Lubmin (pokrajina Meklenburg-Zapadna Pomeranija) i da je njihovo uništenje direktno ugrozilo energetsku i unutrašnju bezbednost Nemačke.

Početak suđenja pred Višim zemaljskim sudom u Hamburgu očekuje se na jesen ove godine i predstavljaće presedan u kojem će se pred evropskim sudom rasvetljavati vojno-obaveštajne operacije u jeku tekućeg rata.