Francuski digitalni “Au Revoir”: Kako je Linux postao stub državnog suvereniteta

U svetu gde digitalna zavisnost postaje rizik po nacionalnu bezbednost, Francuska je odlučila da povuče radikalan potez. Objava francuske Međuministarske uprave za digitalne poslove (DINUM) u aprilu 2026. godine o napuštanju Windows-a u korist Linux-a označava kraj ere dominacije američkog “Big Tech-a” u francuskoj administraciji. 

Kraj Windows-a na državnim stolovima

Odluka o prelasku na Linux nije samo tehnička promena operativnog sistema, već politički čin “vraćanja kontrole nad digitalnom sudbinom”, kako je izjavio ministar David Amiel. Glavni ciljevi su: 

Smanjenje zavisnosti: Eliminisanje rizika od sankcija ili jednostranih promena pravila korišćenja od strane stranih provajdera.

Bezbednost podataka: Osiguravanje da osetljive državne informacije ne prolaze kroz servere pod jurisdikcijom američkih zakona poput CLOUD Act-a.

Finansijska ušteda: Procenjuje se da prelazak na domaća i open-source rešenja štedi oko milion evra godišnje na svakih 100.000 korisnika. 

Uspeh u zdravstvu: 80.000 radnika na otvorenom kodu

Francuski Nacionalni fond za zdravstveno osiguranje (Assurance Maladie) postao je ogledno polje ove tranzicije. Oko 80.000 zaposlenih već je prestalo da koristi Teams i Zoom, prešavši na paket “La Suite”. Ovaj paket uključuje: 

Visio: Domaću platformu za video-konferencije zasnovanu na Jitsi kodu, koja nudi performanse na nivou Zoom-a uz punu kontrolu podataka.

Tchap: Bezbedni sistem za razmenu poruka razvijen isključivo za državne službenike.

FranceTransfert: Servis za sigurno deljenje datoteka. 

Plan za budućnost: Digitalni suverenitet do 2027.

Plan je strogo definisan i obuhvata celu državnu upravu. Do jeseni 2026. godine, svako ministarstvo mora formalizovati sopstveni plan tranzicije koji ne uključuje samo operativne sisteme, već i antivirusne programe, baze podataka, virtuelizaciju i mrežnu opremu. Cilj je da do 2027. godine nijedna državna institucija više ne zavisi od licencnog softvera izvan Evropske unije. 

Ovim potezom, Francuska se pridružila inicijativama poput onih u nemačkoj pokrajini Šlezvig-Holštajn, ali sa mnogo širim, nacionalnim obuhvatom, postavljajući standard za ostatak kontinenta.