Grčki “Votergejt”: Uspon i pad Predatora

Afera prisluškivanja u Grčkoj predstavlja jedan od najvećih političkih skandala u modernoj istoriji ove zemlje. Ono što je počelo kao izolovan slučaj hakovanja jednog novinara, preraslo je u mrežu koja obuhvata vrh vlasti, obaveštajne službe i kontroverzne tehnološke kompanije.

1. Početak: Prve žrtve (2021–2022)

Sve je počelo krajem 2021. godine kada je novinar Tanasis Kukakis, koji se bavio istraživanjem bankarskih malverzacija, otkrio da mu je telefon zaražen softverom Predator. Ubrzo nakon toga, u julu 2022, Nikos Andrulakis, lider opozicione stranke PASOK i poslanik u Evropskom parlamentu, prijavio je pokušaj hakovanja istim softverom.

2. Povezanost države i privatnog softvera

Ključni momenat nastaje kada se otkrilo da je zvanična državna obaveštajna služba (EYP) takođe legalno pratila Andrulakisa pod izgovorom “nacionalne bezbednosti”. Ova preklapanja između legalnog prisluškivanja i ilegalnog hakovanja Predatorom ukazala su na to da su privatni softver i državna služba radili koordinisano.

3. Prve ostavke i negiranje

Pod pritiskom dokaza, u avgustu 2022. ostavke podnose:

Panajotis Kontoleon, šef obaveštajne službe (EYP).

Grigoris Dimitriadis, generalni sekretar i nećak premijera Kirijakosa Micotakisa.

Premijer Micotakis je priznao da je prisluškivanje Andrulakisa bilo “greška”, ali je kategorički negirao da vlada ima bilo kakve veze sa Predatorom ili kompanijom Intellexa.

4. Lista meta se širi

Istraživački portali (poput Documento) objavili su spiskove sa preko 100 imena meta, uključujući ministre u aktuelnoj vladi, generale vojske, novinare i biznismene. Postalo je jasno da niko nije bio pošteđen nadzora.

5. Ko je Tal Dilian?

U centru priče nalazi se Tal Dilian, bivši izraelski obaveštajac i osnivač kompanije Intellexa koja prodaje Predator. Njegove operacije u Atini bile su omogućene kroz bliske veze sa lokalnim biznismenima povezanim sa vrhom vlasti. SAD su 2024. godine stavile Diliana i Intellexu na crnu listu, označavajući ih kao pretnju po bezbednost.

6. Sudski epilog i “Progovaranje” (Februar/Mart 2026)

Nakon dugog procesa, Dilian je osuđen na osam godina zatvora zbog kršenja privatnosti i nelegalnog prikupljanja podataka. Njegova nedavna izjava iz pritvora menja sve:

Tvrdi da je Predator bio samo alat u rukama grčkih vlasti.

Navodi da kompanije poput njegove ne mogu da operišu bez direktnog odobrenja i ugovora sa državom.

Optužuje vladu da ga koristi kao “žrtvenog jarca” kako bi se zaštitili stvarni naručioci špijunaže.

7. Današnje stanje

Danas je Grčka pod lupom Evropskog parlamenta i međunarodnih organizacija. Iako je vlada preživela glasanje o nepoverenju, Dilianovo svedočenje ponovo otvara pitanje: Ko je tačno pritiskao dugme za aktivaciju virusa? Dok premijer pokušava da aferu predstavi kao prošlost, pravna bitka Diliana pred međunarodnim sudovima preti da iznese nove, konkretne dokaze o umešanosti samog vrha države.

Šta je zapravo Predator?

Predator je špijunski softver (spyware) koji je razvila kompanija Cytrox (deo konzorcijuma Intellexa). On pretvara vaš mobilni telefon u uređaj za totalni nadzor bez vašeg znanja. 

Kada jednom inficira uređaj, Predator može: 

Snimati pozive: Uključujući obične pozive i one preko aplikacija kao što su WhatsApp ili Signal.

Pristupiti kameri i mikrofonu: Može ih tajno aktivirati da bi prisluškivao prostoriju.

Čitati šifrovane poruke: Preuzima podatke direktno sa ekrana pre nego što se šifruju (Signal, Telegram, WhatsApp).

Pratiti lokaciju: Ima pristup GPS podacima u realnom vremenu.

Ukradeni podaci: Kopira fotografije, kontakte, istoriju pretrage i lozinke. 

Predator vs. Pegasus: Ključne razlike

Iako su oba programa vrhunac digitalne špijunaže, razlikuju se u načinu na koji “upadaju” u telefon: 

Kako se širi? (Vektori napada)

U grčkoj aferi, Predator se najčešće širio preko personalizovanih SMS poruka koje su izgledale kao legitimne informacije (npr. potvrda o vakcinaciji ili vesti o lokalnim događajima). 

Novija istraživanja ukazuju i na opasnije metode:

Mrežno ubrizgavanje: Ako ste na nesigurnoj mreži, napadač može da vas preusmeri na zaraženu stranicu bez vašeg znanja.

Lažne bazne stanice: Napadači mogu koristiti opremu koja glumi signal mobilne mreže da bi direktno upali u telefone u blizini. 

Zašto je Dilianova izjava važna?

Dok su kreatori Pegasusa uvek tvrdili da ne znaju koga njihovi klijenti (države) prate, Dilian je u martu 2026. godine praktično potvrdio da je sistem u Grčkoj postavljen uz direktno znanje državnog vrha. On tvrdi da kompanija nije “samostalni haker”, već isključivo servis provajder za državu, čime odgovornost za desetine hakovanih telefona (uključujući ministre i generale) prebacuje direktno na vladu. 

Ovo je prvi put da šef jedne ovakve kompanije javno “prodaje” svoje klijente, što baca potpuno novo svetlo na istragu koja traje od 2022. godine.