Dan sećanja na žrtve NATO agresije – 27 godina kasnije

Na današnji dan, 24. marta 1999. godine, u večernjim satima započela je NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Vojna intervencija trajala je punih 78 dana, sve do 10. juna 1999. godine. Sprovedena bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ova operacija ostaje jedan od najtragičnijih i najkontroverznijih događaja u modernoj istoriji Evrope. Meta su bili vojni objekti, ali i ključna infrastruktura: mostovi, fabrike, televizijske stanice i civilni ciljevi širom Srbije i Crne Gore.

Povodom obeležavanja 27 godina od početka bombardovanja, širom zemlje se i ove godine održavaju brojne komemoracije pod sloganom “Da se ne zaboravi”. Centralni događaj organizuje se u Nišu, gradu koji je pretrpeo strašna razaranja kasetnim bombama, gde se tradicionalno okupljaju porodice žrtava, predstavnici države i veterani. Slični skupovi, uz polaganje venaca i paljenje sveća, planirani su u Kraljevu, Raški, Apatinu, Vranju, Zaječaru, Paraćinu, Kuršumliji i Batajnici. Simbolično, sećanje na žrtve negovaće se kroz različite programe tokom narednih 78 dana, koliko je trajala i sama agresija.

Žrtve i posledice: Brojke koje opominju

Prema zvaničnim podacima državnih institucija Srbije, tokom 78 dana agresije:

Poginuo je 1.031 pripadnik vojske i policije.

Stradalo je oko 2.500 civila, među kojima je bilo 89 dece.

Iako se ove brojke najčešće navode u javnosti, tačan broj civilnih žrtava i dalje varira u zavisnosti od izvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) je u svom popisu naveo 754 stradalih (454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga), dok međunarodne organizacije poput Human Rights Watch-a procenjuju broj civilnih žrtava na oko 500. Bez obzira na statističke razlike, gubitak svakog ljudskog života ostaje nenadoknadiva rana za društvo.

Pored direktnih žrtava, hiljade ljudi je ranjeno, a upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom ostavila je trajne posledice po zdravlje stanovništva i ekologiju. Materijalna šteta, koja obuhvata uništene bolnice, škole i privredne objekte, procenjena je na desetine milijardi dolara.

Simboli stradanja: Najtragičniji incidenti

Kolektivno sećanje naroda obeležili su trenuci neopisive tragedije koji su postali simboli otpora i stradanja:

Milica Rakić: Trogodišnja devojčica poginula je 17. aprila 1999. od gelera NATO bombe u kupatilu svog doma u Batajnici. Njen lik postao je simbol stradanja sve nedužne dece.

Grdelička klisura: Na drugi dan Vaskrsa, 12. aprila, avioni su dva puta pogodili putnički voz na mostu preko Južne Morave. Tačan broj žrtava među civilima i decom u zapaljenom vozu nikada nije do kraja utvrđen.

Zgrada RTS-a: U bombardovanju Radio-televizije Srbije 23. aprila poginulo je 16 radnika koji su te noći obavljali svoj posao.

Napad na Niš: Kasetne bombe bačene na centar grada 7. maja odnele su živote civila na pijaci i ispred bolnice, što predstavlja jedan od najtežih zločina protiv civilnog stanovništva tokom kampanje.

Poruka sećanja

Danas, skoro tri decenije kasnije, Srbija se ne seća samo da bi tugovala, već da bi sačuvala dostojanstvo žrtava. Slogan “Da se ne zaboravi” poruka je da se istorijska nepravda ne sme potisnuti, ali i podsećanje da mir i međunarodno pravo moraju biti prioritet kako se ovakve tragedije nikada ne bi ponovile.

Večeras će na trgovima i u crkvama širom zemlje goreti sveće. To je tihi bunt protiv zaborava i potvrda da, iako vreme prolazi, ožiljci ostaju kao večna opomena.