Špijunski krug na Antilima: Kineske prislušne stanice na Kubi u svetlu novih satelitskih snimaka

Geografski položaj Kube – udaljene svega 145 kilometara (90 milja) od obale Floride – kroz istoriju je ovoj ostrvskoj državi davao ulogu jedne od najvažnijih geostrateških tačaka na planeti. Tokom Hladnog rata, ova blizina zamalo je odvela svet u nuklearnu kataklizmu. Danas, više od šest decenija nakon Kubanske raketne krize, Karipski arhipelag ponovo postaje poprište intenzivnog obaveštajnog nadmetanja velikih sila.

Najnovija analiza vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), zasnovana na komercijalnim satelitskim snimcima visoke rezolucije, otkrila je zabrinjavajući trend: Kina ubrzano modernizuje i proširuje mrežu vojnih postrojenja za elektronsko izviđanje i prikupljanje signalnih podataka (SIGINT – Signals Intelligence) na kubanskom tlu. Iako su tokom 2025. godine postojali znaci privremenog usporavanja radova, najnoviji podaci pokazuju da Peking konsoliduje trajno i tehnološki napredno obaveštajno uporište u neposrednom „dvorištu” Sjedinjenih Američkih Država.

Anatomija kineske SIGINT mreže: Četiri ključne lokacije

Satelitska verifikacija koju je sproveo CSIS identifikovala je ukupno četiri vojna kompleksa na Kubi koji sa visokim stepenom verovatnoće služe kao baze za kineske operacije presretanja komunikacija. Tri lokacije nalaze se u neposrednoj blizini glavnog grada Havane, dok je četvrta locirana na samom istoku ostrva, nedaleko od američke pomorske baze Gvantanamo.

1. Bejucal: Potpuno operativno tehnološko jezgro

Smešten na brdima južno od Havane, kompleks Bejucal predstavlja najvecu i najvažniju aktivnu bazu ovog tipa na Kubi. Istorijski gledano, ovo mesto ima duboku vojnu simboliku – upravo su ovde 1962. godine bili skladišteni sovjetski nuklearni projektili.

Najnoviji satelitski snimci pokazuju da su obimni građevinski radovi na severoistočnom delu baze uspešno privedeni kraju. Stari, linearni antenski sistem je potpuno uklonjen, a na njegovom mestu je izgrađena masivna kružna antenska rešetka (CDAA – Circularly Disposed Antenna Array) prečnika oko 175 metara. Ova struktura se sastoji od ukupno 32 antene raspoređene u dva koncentrična kruga (19 u spoljnom i 13 u unutrašnjem prstenu).

Izgradnja kablovskih trasa između antena i centralnog komandnog objekta je završena, što ukazuje na to da je sistem stupio u punu operativnu funkciju. Pored ove rešetke, na kompleksu Bejucal vidljive su brojne parabolične satelitske antene, kao i najmanje pet ulaza u podzemne objekte izgrađene u periodu između 2010. i 2019. godine, koji najverovatnije služe za smeštaj visokotehnološke opreme i zaštitu ljudstva od potencijalnih vazdušnih udara.

2. El Salao: Usporena, ali aktivna izgradnja na istoku

Baza El Salao, locirana blizu Santijaga de Kuba, predstavlja jedinu potpuno novu lokaciju koja nije nasleđena iz sovjetske ere. Radovi na ovom kompleksu otpočeli su 2021. godine sa ambicioznim planom da se izgradi još jedna kružna antenska rešetka (CDAA) koja bi u unutrašnjem prstenu imala 16 vertikalnih antena.

Tokom 2025. godine, obaveštajni analitičari su primetili nagli zastoj na ovoj lokaciji – ogoljeni teren je počeo da zarasta u vegetaciju, a same antene još uvek nisu bile montirane na pripremljene betonske temelje. Međutim, satelitski snimci iz maja svedoče o obnavljanju aktivnosti. Iako same antene i dalje nisu postavljene, zabeleženi su infrastrukturni radovi: glavni pristupni put koji vodi ka samom centru planirane kružne rešetke je kompletno preusmeren i sveže asfaltiran. Stručnjaci navode da postavljanje asfaltnog puta kroz središte aktivnog antenskog polja predstavlja neobičan inženjerski potez, što implicira da bi lokacija mogla biti delimično rekonfigurisana ili prilagođena novim tehničkim zahtevima, ali svakako nije napuštena.

3. Wajay i Calabazar: Podrška i svemirska dimenzija

Preostala dva kompleksa, Vajaj (Wajay) i Kalabazar (Calabazar), nalaze se na periferiji Havane i pokazuju stalne znake tehnološke evolucije. Vajaj funkcioniše kao visoko obezbeđeni objekat sa velikim brojem paraboličnih antena čija se orijentacija i pravac usmeravanja često menjaju, prateći kretanje specifičnih satelita u orbiti.

U Kalabazaru je zabeležena instalacija sofisticirane opreme za praćenje svemirskih objekata i satelitsku komunikaciju. Analitičari CSIS-a naglašavaju da je prisustvo ovakve opreme u bazama Kalabazar i Bejucal jasan dokaz učešća strane sile: Kuba nema sopstveni svemirski program, niti poseduje operativne satelite u orbiti kojima bi bila potrebna infrastruktura ovog nivoa.

Tehnološke mogućnosti: Kako funkcioniše CDAA?

Implementacija sistema Circularly Disposed Antenna Array (CDAA) u Bejucalu dramatično podiže nivo pretnje po nacionalnu bezbednost SAD. Ova tehnologija, koja je u vojnim krugovima poznata i pod istorijskim nazivom „Wullenweber” ili „slonovski kavez”, predstavlja vrhunac u oblasti visokofrekventne radio-goniometrije (HFDF – High-Frequency Direction Finding).

Za razliku od klasičnih, usmerenih antena koje moraju fizički da se rotiraju kako bi uhvatile signal, CDAA poseduje punu pokrivenost od 360 stepeni u realnom vremenu. Matematičkim procesuiranjem faza signala primljenih na različitim tačkama kruga, ovaj sistem može da izoluje, identifikuje i precizno geolocira izvor radio-transmisije udaljen hiljadama kilometara.

Kombinovanjem podataka iz Bejucala (na severozapadu) i potencijalno završenog El Salaa (na jugoistoku), operateri dobijaju mogućnost savršene geometrijske triangulacije. To znači da svaki radio-signal emitovan sa vojnih aerodroma, iz pomorskih baza ili sa brodova u regionu Kariba i Meksičkog zaliva može biti lociran u roku od nekoliko sekundi.

Šta Kina zapravo prisluškuje?

Izbor Kube kao baze za SIGINT operacije pruža Pekingu taktičke prednosti koje su apsolutno nedostižne sa kineskog kopna, pa čak i sa veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru. Geografski položaj direktno pokriva takozvanu „Sunčevu zonu” (Sun Belt) SAD, gde je koncentrisan ogroman deo američke vojne moći.

Iz ovih baza kineski obaveštajci mogu uspešno da presreću:

Vojne komunikacije: Komandne lance u bazama kao što su Centralna komanda SAD (CENTCOM) i Južna komanda (SOUTHCOM) na Floridi.

Aktivnosti kosmičkih baza: Radio-saobraćaj, telemetrijske podatke i komunikaciju prilikom lansiranja raketa iz Kejp Kanaverala i svemirske baze Kenedi.

Pomorske i vazdušne rute: Kretanje američkih nuklearnih podmornica, nosača aviona i vojnih transportera koji operišu u vodama Atlantika i Meksičkog zaliva.

Komercijalni i satelitski saobraćaj: Civilne komunikacije i prenos podataka putem američkih geostacionarnih satelita koji prolaze iznad teritorije Kube.

Prikupljanje ovih podataka omogućava Narodnooslobodilačkoj vojsci Kine (PLA) da detaljno mapira šablone ponašanja, operativne procedure i elektronske potpise američkih borbenih sistema, što bi im dalo kritičnu prednost u slučaju potencijalnog sukoba globalnih razmera, na primer u Tajvanskom moreuzu.

Finansijska simbioza Pekinga i Havane

Razvoj ovako kompleksne infrastrukture ne bi bio moguć bez dubokog političkog i ekonomskog dila između Kine i Kube. Kubanski režim pod vođstvom Miguela Dijaz-Kanela nalazi se u verovatno najtežoj ekonomskoj situaciji od raspada Sovjetskog Saveza. Gubitak finansijskih subvencija iz Venecuele, hronične nestašice hrane, lekova i goriva, kao i česti raspadi elektro-energetskog sistema, doveli su zemlju na ivicu kolapsa.

U takvim okolnostima, Peking nastupa kao spasilac režima. Prema izveštajima američkih obaveštajnih službi koje je prvobitno delimično obelodanio The Wall Street Journal, Kina obezbeđuje Kubi milijarde dolara direktne finansijske podrške, otpise dugova i vitalne isporuke nafte.

Posebno važan segment saradnje jeste modernizacija kubanske telekomunikacione mreže. Kineske tehnološke kompanije, koje se na Zapadu nalaze pod sankcijama, obezbeđuju opremu za kubanski državni telekom (ETECSA). Ova saradnja ima dvojaku funkciju: s jedne strane, omogućava Havani da uspostavi rigidnu digitalnu cenzuru i kontrolu nad sopstvenim stanovništvom, dok s druge strane pruža kineskim stručnjacima direktan pristup infrastrukturi preko koje se mogu lakše prikrivati i sprovoditi sajber-operacije i elektronsko špijuniranje.

Odgovor Vašingtona: Povratak doktrine Monro

Ekspanzija kineskih kapaciteta na Kubi izazvala je oštre reakcije u Vašingtonu i preti da postane jedna od glavnih tačaka spoticanja u američko-kineskim odnosima. Administracija u Vašingtonu je pod žestokim pritiskom Kongresa da zauzme znatno agresivniji stav prema onome što mnogi senatori nazivaju „direktnim kršenjem Monroove doktrine” – principa spoljne politike SAD koji ne dozvoljava mešanje stranih sila na američkom kontinentu.

Bela kuća je donela izvršnu uredbu kojom se uvode nove, rigorozne sankcije protiv kubanskih zvaničnika i entiteta povezanih sa ustupanjem vojnih kapaciteta stranim protivnicima. U zvaničnom saopštenju, Vašington je eksplicitno naveo prisustvo „objekata stranih suparnika” koji targetiraju osetljive podatke američke nacionalne bezbednosti kao dokaz malignog uticaja koji se mora neutralisati.

Zvanični Pentagon, preko pres-sekretara, poručuje da SAD poseduju kapacitete i preduzimaju sve neophodne kontraobaveštajne mere kako bi zaštitile svoje komunikacione kanale. Ipak, vojni analitičari upozoravaju da pasivno posmatranje rasta ovih baza stvara opasan presedan.

Diplomatski demantiji i geopolitički reciprocitet

Kao što se i očekivalo, i Havana i Peking kategorički odbacuju nalaze CSIS-a. Kineska ambasada u Vašingtonu nazvala je izveštaj „zlonamernom klevetom” i optužila Sjedinjene Države za licemerje, ističući da su upravo SAD „svetski šampion u prisluškivanju i globalnom nadzoru”, koji ne štedi ni sopstvene saveznike. Kubanske vlasti se pozivaju na deklaraciju CELAC-a (Zajednice latinoameričkih i karipskih država) iz 2014. godine kojom je ovaj region proglašen za „zonu mira”, tvrdeći da na njihovoj teritoriji nema stranih trupa.

Međutim, u očima geopolitičkih stratega, potezi Pekinga na Kubi predstavljaju savršeno proračunat odgovor na američko vojno prisustvo u Azijsko-pacifičkom regionu. Kina na ovaj način primenjuje strategiju asimetričnog reciprociteta:

Ako SAD redovno izvode izviđačke letove duž kineske obale i drže vojne efektive na Tajvanu, Filipinima i u Japanu…

Kina odgovara uspostavljanjem stalnog, pretećeg elektronskog prisustva neposredno ispred floridske obale.

Karibi tako u 21. veku ponovo postaju ogledalo globalnog balansa moći. Dok su nekada tuda plovile sovjetske galije sa nuklearnim bojevim glavama, danas se bitka vodi u nevidljivom domenu – kroz elektromagnetne talase, satelitske linkove i digitalne binarne kodove koji se slivaju u tiha brda Bejucala.

Analysis of Chinese footprint in Cuba nudi detaljniji vizuelni osvrt i raspravu o analizi satelitskih snimaka koje je sproveo CSIS, prikazujući lokacije baza na mapi i objašnjavajući implikacije ove tehnologije na bezbednost u regionu.