Kako je Huawei preokrenuo globalnu tehnološku trku: Povratak kompanije koju su otpisali

U svetu pametnih telefona i visoke tehnologije, godine se retko pamte po blagim promenama. Pamte se po momentima u kojima se osnovna pravila igre nepovratno izmene. Tokom 2025. godine u Kinii se dogodio upravo takav istorijski preokret — događaj koji je Apple pet godina pokušavao da spreči po svaku cenu.

Prvi put od 2020. godine, iPhone je izgubio vodeću poziciju na najvećem tržištu pametnih telefona na svetu. Kompanija koja ga je potisnula sa trona nije bila Samsung, niti neki od proizvođača jeftinih uređaja koji masovno preplavljuju tržište. Bio je to Huawei — tehnološki gigant kojem su Sjedinjene Američke Države 2019. godine uvele najrigoroznije sankcije u istoriji kako bi ga potpuno ugasile, a koga je većina zapadnih analitičara uveliko proglasila „mrtvim“.

Huawei je tokom godine prodao 46,7 miliona telefona, dok je Apple zabeležio 46,2 miliona prodatih jedinica. Razlika od svega pola miliona uređaja odlučila je trku između dva tehnološka giganta. Međutim, sama prodajna brojka nije glavna priča. Pravi fenomen leži u načinu na koji je Huawei postigao ovaj rezultat.

Huawei nije pobedio Apple kopiranjem iPhone-a, agresivnim snižavanjem cena ili trkom u specifikacijama. Pobedili su tako što su izgradili nešto što nikada ranije nije postojalo u istoriji potrošačke tehnologije: pametni telefon u kojem je svaki element — od čipa u unutrašnjosti do prodavnice aplikacija na ekranu — dizajniran, proizveden i pokrenut u potpunosti unutar jedne zemlje, bez ikakvog učešća američkih kompanija.

1. Smrtna presuda: Sankcije iz 2019. godine

Da bi se razumela razmera ovog uspeha, potrebno je vratiti se u maj 2019. godine — trenutak kada je većina sveta verovala da je sa kompanijom Huawei završeno.

Američka vlada je stavila Huawei na takozvanu „Entity List“. U praksi, to je značilo da američke kompanije više nisu smele da posluju sa kineskim gigantom bez specijalne dozvole, bez ikakvih izuzetaka i bez prelaznog perioda. Google je odmah prekinuo saradnju. Za Huawei to je značilo trenutni gubitak ažuriranja za Android, Google Mapa, Gmail-a, YouTube-a i Google Play Store-a. Za proizvođača pametnih telefona, gubitak Google softverskog ekosistema je poput situacije u kojoj proizvođač automobila preko noći ostane bez pristupa motorima — proizvod se trenutno raspada.

Međutim, restrikcije tu nisu stale. Pravila su proširena na bilo koju kompaniju u svetu koja je koristila američke mašine za proizvodnju čipova. Bilo kom globalnom proizvođaču zabranjeno je da pravi čipove za Huawei. S obzirom na to da gotovo svaka ozbiljna fabrika polprovodnika u nekom delu procesa koristi američku opremu, Huawei je odsečen od kompletnog globalnog lanca snabdevanja. To je uključivalo i tajvanski TSMC — najnapredniju fabriku čipova na svetu koja je godinama proizvodila najjače Kirin procesore.

Rezultati su bili brzi i razorni:

2019. godine: Huawei je držao oko 17 od svakih 100 prodatih pametnih telefona na globalnom nivou, rame uz rame sa Apple-om i Samsungom.

2021. godine: Taj udeo je pao na ispod 3%.

Medijski naslovi su najavljivali pad imperije, nazivajući sankcije najefikasnijim tehnološkim blokadom u istoriji. I tačno je — sankcije su delovale. Ali samo nakratko. Dok je svet pisao čitulju za Huawei, u Kini se tiho odvijala transformacija. Problemi koji su se ranije rešavali jednostavnom kupovinom američkih komponenti postali su najhitniji zadaci od nacionalnog značaja.

2. Čip koji nije smeo da postoji: Proboj u proizvodnji polprovodnika

Proizvodnja naprednih čipova ne zavisi samo od novca ili inženjerskog talenta. Središte cele industrije nalazi se u mašinama koje proizvodi holandska kompanija ASML. Te mašine koriste specijalnu litografsku svetlost za ucrtavanje mikroskopskih kola na silicijum, pri čemu se preciznost meri u nanometrima (jedan nanometar je oko 100.000 puta tanji od ljudske dlake). Što je šara sitnija, to je čip moćniji i energetski efikasniji.

ASML proizvodi jedine mašine na svetu (EUV litografija) sposobne za rad na najvišem nivou. Sjedinjene Američke Države su godinama blisko sarađivale sa Holandijom kako bi osigurale da Kina nikada ne dobije te najnaprednije sisteme. Logika je bila neoboriva: bez ASML mašina nema naprednih čipova, bez čipova nema konkurentnih telefona. Kina je trebalo da ostana zaglavljena u proizvodnji starijih i sporijih tehnologija.

A onda se u avgustu 2023. godine dogodio šok.

Svetu je predstavljen Huawei Mate 60 Pro. Bez velika pompne konferencije ili glamuroznog događaja, telefon se jednostavno pojavio u prodaji. Kada su nezavisni istraživači i laboratorije otvorili uređaj, ostali su zatečeni: kineska fabrika SMIC iz Šangaja uspevala je da nadogradi i stavi u više slojeva postojeću, stariju opremu, dostižući nivo preciznosti za koji su svi tvrdili da je nemoguć bez mašina koje Kina nije imala.

Slikovito rečeno: ako vam neko kaže da je nemoguće sagraditi neboder bez visoke dizalice, a vi se tri godine kasnije pojavite sa funkcionalnim neboderom izgrađenim pomoću skela i užadi — uspeh je neosporan.

Lansiranje Mate 60 Pro telefona baš u trenutku kada je američka ministarka trgovine boravila u Pekingu bila je jasna, geopolitički poruka da je tehnološka blokada probijena.

Dvije godine kasnije, u novembru 2025. godine, Huawei lansira Mate 80 Pro Max. Unutar njega se nalazio procesor Kirin 9030 Pro sa devet jezgara. Istraživanja su potvrdila da je čip doneo skok u performansama od čak 42% u odnosu na prethodnike.

Međutim, ključni podatak nije bio u sintetičkim testovima, već u geografiji: svaki korak u proizvodnji tog procesora — od arhitektonskog dizajna i fabrikacije u SMIC-u, do materijala, testiranja i pakovanja — izveden je unutar Kine, potpuno van domašaja američkih restrikcija.

3. Nemoguća misija: Rađanje novog operativnog sistema

Proizvodnja čipa je bila izuzetan tehnički poduhvat, ali softverski izazov koji je sledio bio je još teži.

U 2019. godini svaki pametni telefon na planeti pokretao je jedan od dva operativna sistema — Android (Google) ili iOS (Apple). Oba su američka. Tokom godina, mnogi tehnološki giganti su pokušali da razviju treću opciju:

Microsoft je uložio milijarde u Windows Phone.

Samsung je razvijao Tizen.

Nokia je kreirala MeeGo.

BlackBerry je iz korena promenio svoj sistem.

Svaki od ovih pokušaja propao je zbog tzv. „začaranog kruga mobile platformi“: Niko ne pravi aplikacije za sistem koji nema korisnike, a niko ne kupuje telefon sa sistemom koji nema aplikacije.

Kada je Google uskratio usluge Huawei-ju, u početku je primenjeno privremeno rešenje. Verzije HarmonyOS od 1 do 4 bile su zapravo modifikovani Android otvorenog koda (AOSP).

Međutim, 22. oktobra 2024. godine Huawei je predstavio HarmonyOS Next.

Ovo više nije bio Android u novom odelu. Kompletna Android podloga i Linux jezgro su izbačeni. Huawei je napisao potpuno nov operativni sistem od nule, zasnovan na sopstvenom Hongmeng jezgru. Razvijeni su sopstveni kompajler, inženjerski alati i programski jezik (ArcTS). Ni jedan jedini red američkog koda nije preostao u sistemu.

Strategija lokalnog tržišta: Kako je rešen problem aplikacija?

Glavni razlog zašto je Huawei uspeo tamo gde su Microsoft i Samsung poklekli jeste to što je imao nešto što drugi nisu: domaće tržište od preko milijardu ljudi, podršku države i egzistencijalni imperativ da uspe.

S obzirom na to da je lansiranje sistema sa svega 10.000 aplikacija u startu delovalo skromno u poređenju sa milionskim katalozima Apple-a i Google-a, Huawei se usredsredio na suštinu: Koje aplikacije prosečan korisnik u Kini zapravo otvara svaki dan?

Fokusirali su se na ključne digitalne stubove kineskog društva i izgrađene su potpuno nove, nativne verzije:

WeChat (Tencent) — višenamenska aplikacija za poruke, plaćanja i usluge sa preko milijardu korisnika.

Alipay — primarni sistem za digitalna plaćanja i svakodnevne transakcije.

Douyin — kineska originalna verzija TikTok-a.

Sve vodeće aplikacije kineskih banaka i državni portal za poreze.

Kada su ove aplikacije proradile nativno i besprekorno na novom sistemu, korisnici su mogli bez smetnji da nastave svoj svakodnevni život. Do kraja 2025. godine HarmonyOS Next je premašio 300.000 nativnih aplikacija, da bi početkom 2026. godine prešao brojku od 350.000.

Prvi put u istoriji modernih pametnih telefona, jedan neamerički operativni sistem preuzeo je veći udeo na tržištu Kine od Apple-ovog iOS-a.

4. Tehnološki suverenitet i promjena globalnih pravila

Četiri decenije je globalna tehnološka dominacija funkcionisala po određenim pravlima. Bez obzira na to gde se razvijao softver ili hardver, bar jedna ključna komponenta morala je doći od američke kompanije ili raditi na američkoj infrastrukturi — bilo da su to čipovi, Android/iOS, cloud serveri ili razvojni alati.

Ta zavisnost pružala je moćan mehanizam kontrole. Ako bi neka kompanija ili zemlja ugrozila interese, postojao je jasan potez: prekid lanca snabdevanja hardverom ili softverom. To je delovalo na Huawei 2019. godine.

Međutim, do 2025. godine stvoren je potpuno zatvoren ekosistem:

Dizajn čipova (HiSilicon)

Fabrikacija (SMIC)

Operativni sistem (Hongmeng / HarmonyOS)

Prodavnica aplikacija (AppGallery)

Cloud i mrežni servisi

Danas više ne postoji spona čije bi presecanje moglo da zaustavi rad ovog sistema. Mehanizam sankcija koji je zamalo uništio kompaniju više nema efekta, jer kompanija iz 2019. godine više ne postoji — zamenila ju je potpuno nezavisna tehnološka platforma širokih razmera.

5. Šta sledi i zašto je ovo važno za celokupnu industriju

Uspesi kompanije Huawei ne završavaju se na pametnim telefonima. Plan za naredni period obuhvata širenje HarmonyOS-a na preko 100 miliona aktivnih uređaja — uključujući tablete, računare, pametne televizore, povezane automobile i industrijsku opremu. Cilj nije izrada operativnog sistema za telefone, već stvaranje objedinjene platforme za sve što u sebi sadrži softver.

Isti pristup potpunog unutrašnjeg razvoja primenjuje se i na opremu za veštačku inteligenciju (AI), softver za električna vozila i cloud infrastrukturu.

Mate 80 Pro Max možda nije u svakom tehničkom segmentu ispred konkurencije, ali on predstavlja dokaz koncepta: potvrdu da je moguće krenuti od nule, pretrpeti potpuni prekid spoljnih lanaca snabdevanja, ponovo izgraditi svaki sloj tehnologije bez pomoći sa strane i ostvariti pobedu na tržištu.

Pre pet godina, primer Huawei-ja je služio kao opomena svima koji bi pokušali da izazovu dominantne tehnološke standarde. Danas je taj scenario preokrenut: restrikcije nisu uništile kompaniju, već su ubrzale stvaranje potpuno nezavisnog tehnološkog ekosistema.

Tržišna trka u Kini pokazala je da pravila više nisu ista. Stvoren je novi model poslovanja koji funkcioniše samostalno — a rezultati su već u rukama miliona korisnika.