Analiza: Zašto je Starlink postao dostupan u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, dok Srbija i dalje čeka?

Poslednjih meseci satelitski internet servis Starlink, iza kojeg stoji kompanija SpaceX Elona Maska, zaokružuje svoje prisustvo na teritoriji Zapadnog Balkana. Nakon što je usluga zvanično puštena u rad u Bosni i Hercegovini, a potom odobrena i u Crnoj Gori, Srbija je ostala jedina zemlja u regionu u kojoj ovaj sistem još uvek nije operativan.

U delu javnosti često se mogu čuti paušalne spekulacije o navodnim političkim blokadama, protekcionizmu domaćih telekomunikacionih operatora ili svesnom kočenju od strane državnih institucija. Međutim, detaljna analiza regulatornih procesa, administrativne dokumentacije i tehničkih parametara otkriva sasvim drugačiju pozadinu ove situacije.

Regulatorni uspeh u susedstvu: Bosna i Hercegovina i Crna Gora

Ulazak Starlinka na tržišta Bosne i Hercegovine i Crne Gore realizovan je kroz standardne zakonske i administrativne procedure koje važe za sve telekomunikacione operatere.

Bosna i Hercegovina

Osnivanje i zahtev: Kompanija je registrovala lokalno pravno lice Starlink BH d.o.o. sa sedištem u Sarajevu, a 22. maja 2026. godine podnet je zvaničan zahtev Regulatornoj agenciji za komunikacije (RAK).

Dozvola i lansiranje: Nakon usklađivanja propisa, generalni direktor RAK-a uručio je dozvolu za obavljanje delatnosti davaoca pristupa internetu predstavnicima Starlinka. Komercijalni rad počeo je 21. oktobra 2026. godine.

Cenovna struktura: Rezidencijalni paketi kreću se od oko 35 evra mesečno (Residential 100 Mbps) do oko 55 evra mesečno (Residential Max), dok je za hardverski komplet sa antenom i ruterom potrebno izdvojiti oko 349 evra uz troškove dostave.

Crna Gora

Administrativni put: Komunikacija sa Agencijom za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP) trajala je duži period, a proces je intenziviran nakon sastanka u februaru 2026.

Registracija: Dana 29. aprila 2026. godine u Podgorici je osnovano privredno društvo Starlink Montenegro d.o.o., čiji je stopostotni vlasnik holandski ogranak Starlink Holdings Netherlands B.V.

Upis u registar: uredna prijava podneta je 30. jula, a EKIP je 3. avgusta 2026. godine zvanično upisao kompaniju u registar operatora, čime su stečeni uslovi za komercijalno pokretanje usluge u zakonskom roku od godinu dana.

Gde je zapelo u Srbiji? Administracija umesto teorija zavere

Za razliku od suseda, priča u Srbiji traje znatno duže – još od prve polovine 2021. godine. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), SpaceX je još 23. novembra 2021. godine osnovao domaće privredno društvo Starlink d.o.o. Beograd sa sedištem u Francuskoj ulici i pretežnom delatnošću bežičnih telekomunikacija.

Ipak, sama registracija preduzeća u APR-u ne daje automatsko pravo na pružanje telekomunikacionih usluga.

Iako je RATEL načinio ustupak odgovorivši na engleskom jeziku i jasno obavestio kompaniju da je neophodno da dostave uredno popunjen Obrazac OB i prateću dokumentaciju kako bi bili upisani u evidenciju operatora, formalna prijava do danas nije realizovana na propisan način.

Širi infrastrukturni apetiti

Razlog zbog kojeg SpaceX u Srbiji ne pribegava jednostavnoj prijavi za krajnje korisnike leži u činjenici da kompanija ovde ima ambicioznije planove. Zbog izuzetne geografske pozicije Srbije i čvorišta regionalnog internet saobraćaja, cilj je izgradnja zemaljskih stanica (ground stations) i dobijanje posebnih dozvola za korišćenje radio-frekvencijskog spektra, što zahteva precizne pojedinačne postupke gde nema prostora za administrativne prečice.

Mit o “zaštiti domaćih operatora” i ekonomska realnost

Teze o tome da domaći operatori (poput Telekoma Srbija, Yettela, A1 ili SBB-a) lobiraju protiv dolaska Starlinka nemaju uporište u tehničkim i ekonomskim činjenicama:

Tehnološka dominacija optike: Satelitski internet ne može parirati stabilnosti, malom pingu i gigabitnim brzinama koje pruža fiksna optička infrastruktura (FTTH/GPON), koja je danas dostupna širom Srbije po znatno povoljnijim cenama.

Konvergentni paketi: Korisnici u Srbiji u ogromnoj većini biraju pakete koji kombinuju brzi internet, bogatu televizijsku ponudu (preko 200 kanala), fiksnu i mobilnu telefoniju. Starlink nudi isključivo skuplji, pojedinačni pristup internetu bez dodatnih servisa.

Politika pravičnog korišćenja (FUP): Zbog zagušenja ćelija u večernjim satima, brzine na Starlink mreži mogu varirati, dok domaće optičke mreže isporučuju gigabitni protok 24 sata dnevno bez skrivenih ograničenja i naglog pada performansi.

Terenski izazovi: Montaža, vremenski uslovi i fizika radio-talasa

Pored finansijskih i administrativnih faktora, fizička priroda satelitskog interneta nosi specifične izazove za krajnjeg korisnika:

Samostalna instalacija: Korisnik dobija opremu poštom i samostalno je montira na krov ili fasadu, vodeći računa o potpunoj čistini neba (clear line of sight).

Specifični kablovi i konektori: Sistem koristi fabrički jednodelni kabl za napajanje i prenos podataka sa specijalnim gumenim zaptivkama. Sečenje kabla radi lakšeg provlačenja kroz zidove nije dozvoljeno jer poništava garanciju i ugrožava vodootpornost.

Uticaj padavina (Rain Fade): Visoke frekvencije (Ku i Ka opseg) osetljive su na guste oblake i jake pljuskove, što može dovesti do privremenog pada protoka ili prekida veze.

Zima i sneg: Nakupljanje snega na anteni zahteva uključivanje grejača (Snow Melt), čime potrošnja energije raste na 100–150 W, dok u uslovima mećave može biti potrebno i ručno čišćenje.

Zaključak

Starlink predstavlja vrhunsko tehnološko rešenje za ruralna i ekstremno nepristupačna područja gde zemaljska infrastruktura ne postoji. Činjenica da je Srbija još uvek na listi čekanja nije rezultat političke zavere ili protekcionizma, već isključivo administrativne neusklađenosti i propusta u podnošenju uredne dokumentacije od strane same kompanije SpaceX. Kada pravni tim kompanije kompletira prijavu u skladu sa srpskim zakonodavstvom, satelitski internet postaće i formalno dostupan na teritoriji Srbije.