Razbijanje sajber-mreže „Silentium“: Kako su srpski i nemački istražitelji preseki infrastrukturu sa više od 600.000 lažnih poziva

Uvod i razmera operacije

U jednoj od najznačajnijih međunarodnih policijskih akcija na polju borbe protiv visokotehnološkog kriminala u ovoj godini, pod kodnim imenom „Silentium“, uspešno je identifikovana i neutralisana kompleksna digitalna infrastruktura korišćena za masovne telefonske prevare širom Evrope. Ova prekogranična operacija, u kojoj je ključnu ulogu imalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije u bliskoj saradnji sa nemačkim istražnim organima i Evropolom (u okviru EMPACT ciklusa), rezultirala je hapsećim akcijama, zaplenom visokotehnološke opreme i gašenjem ključnih servisa na internetu.

Prema rečima potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivice Dačića, razbijena mreža dovođena je u vezu sa više od 18.000 pojedinačnih slučajeva prevara, dok je preko kompromitovane VoIP (Voice over Internet Protocol) infrastrukture generisano najmanje 600.000 poziva usmerenih ka potencijalnim žrtvama.

Hapšenja u Smederevu i zaplena operativne opreme

Središte operativnog delovanja na teritoriji Srbije odigralo se 7. oktobra u Smederevu, gde su pripadnici Uprave za tehniku MUP-a Srbije, Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom i nemačkim istražiteljima, izvršili pretrese na više lokacija.

Tokom ove akcije, slobode su lišena dvojica muškaraca starosti 26 i 27 godina. Prilikom pretresa stambenih i radnih prostorija koje su osumnjičeni koristili, zaplenjena je obimna računarska i mrežna oprema, specijalizovani softverski alati, kao i hardverski moduli za koje se osnovano sumnja da su služili za manipulaciju usmjeravanja poziva i masovno pružanje lažiranih telefonskih usluga.

Mehanizam prevare: Kako je funkcionisao VoIP falsifikat („Spoofing“)

Da bi se razumela razmera i opasnost ove kriminalne grupe, neophodno je pojasniti tehnološki mehanizam na kom se prevara zasnivala. Uhapšeni u Smederevu terete se da su funkcionisali kao tehnički provajderi — stvaraoci i održavaoci digitalnog “mosta” koji je omogućavao kriminalnim kol-centrima neometan i prikriven pristup žrtvama.

Lažiranje identiteta pozivaoca (Caller ID Spoofing): Osumnjičeni su obezbeđivali VoIP usluge koje omogućavaju preusmeravanje i izmenu digitalnog zaglavlja poziva. Zbog ove tehnologije, na ekranu telefona žrtve prikazivao se zvanični broj banke, lokalne policijske stanice ili drževe institucije, iako je poziv u stvarnosti dolazio sa sasvim druge lokacije ili iz inostranstva.

Social Engineering (Socijalni inženjering): Kada bi žrtva videla poznat ili zvaničan broj, sticala bi lažni osećaj sigurnosti. Operateri u kol-centrima predstavljali bi se kao bankarski službenici ili policijski inspektori.

Pritisak i manipulacija: Pod izgovorom da je “njihov račun pod napadom”, da je “u toku sumnjiva transakcija” ili da se vrši “tajna policijska istraga”, od građana je zahtevano da odmah izdaju svoje PIN kodove, podatke sa platnih kartica (CVV/CVC), jednorazne lozinke iz e-banking aplikacija, ili da direktno prebace novac na takozvane “sigurne račune” koje kontrolišu kriminalci.

Finansijski bilans i razmera štete

Procene nemačkih i međunarodnih istražnih organa ukazuju na to da je ovo bio najveći pružalac lažiranih VoIP usluga na nemačkom govornom području (Nemačka, Austrija, Švajcarska).

Ukupan broj upućenih poziva: Najmanje 600.000.

Broj obrađenih slučajeva prevara: Više od 18.000.

Potvrđena šteta (u samo 70 do sada procesuiranih slučajeva): Oko 764.000 evra.

Procenjeni ilegalni prihod osumnjičenih: Više od 1,6 miliona evra ostvarenih samo od pružanja infrastrukture i naplate mrežnog saobraćaja kriminalnim grupama.

Očekuje se da će nastavkom analize oduzetih baza podataka i finansijskih tokova utvrđena materijalna šteta biti višestruko veća.

Paralelne operacije u Nemačkoj i ekstradicija

Dok su u Srbiji hapšeni ključni akteri zaduženi za mrežnu infrastrukturu, u Nemačkoj su sprovedene sinhronizovane policijske akcije na više lokacija. Razbijen je sinhronizovani lanac kriminalnih domena, zgašeni su centralni serveri, a blokirani su i obrisani kompromitovani nalozi na šifrovanim platformama poput Telegrama, koji su služili za prodaju i distribuciju ovih ilegalnih usluga.

Prema najavama iz MUP-a Srbije, nemački pravosudni organi već pripremaju zvaničan zahtev za izručenje (ekstradiciju) dvojice uhapšenih srpskih državljana, kako bi im se za navedena krivična dela sudilo pred nadležnim sudovima u SR Nemačkoj.

Međunarodni okvir: Uloga EMPACT-a i Srbije

Akcija „Silentium“ nije sprovedena izolovano, već u okviru EMPACT-a (European Multidisciplinary Platform Against Criminal Threats) — evropske multidisciplinarne platforme za borbu protiv organizovanog i teškog međunarodnog kriminala.

Predstavnici MUP-a Srbije naglasili su da Republika Srbija ima vodeću i aktivnu ulogu u operativnim aktivnostima koje su usmerene na suzbijanje prevara putem kol-centara na nivou cele Evrope. Ova uspešna akcija potvrđuje da policijske službe Srbije poseduju visoke tehničke i kadrovske kapacitete za praćenje najsloženijih digitalnih tragova i dekodiranje encrypted komunikacija.

Ključni saveti za građane: Kako se zaštititi od telefonskih prevara?

Povodom ove akcije, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i stručnjaci za visokotehnološki kriminal uputili su hitno upozorenje građanima na oprez, naglašavajući da digitalni napredak iziskuje i veću ličnu odgovornost u komunikaciji:

Broj na ekranu nije dokaz identiteta: Zahvaljujući VoIP spoofing tehnologiji, kriminalci mogu učiniti da na vašem ekranu piše bilo koji broj — uključujući i pravi broj vaše banke ili policije.

Nikada ne otkrivajte osetljive podatke: Ni banka, ni policija, niti bilo koja državna ustanova Nikada vas neće tražiti PIN kod, CVV broj sa poleđine kartice, pristupne lozinke za mobilno bankarstvo ili prenos novca putem telefonskog poziva.

Pravilo dvostruke provere: Ukoliko vas neko pozove i tvrdi da vam je račun ugrožen, odmah prekinite vezu. Nemojte uzvraćati poziv na isti broj sa kojeg ste pozvani, već samostalno pronađite zvanični broj banke na poleđini vaše kartice ili na zvaničnom sajtu i pozovite ih direktno.

Prijavite sumnju: Svaki sumnjiv poziv u kom se traže novčana sredstva ili podaci o karticama odmah prijavite najbližoj policijskoj stanici ili Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.