Politička vizija „Velike Izraela“ i regionalna dominacija

Profesor Džefri Saks, poznat po svojim oštrim kritikama američkog intervencionizma, u svojim nastupima tokom 2026. godine artikulisao je tezu da trenutna dešavanja na Bliskom istoku nisu samo serija izolovanih bezbednosnih odgovora, već sprovođenje dugoročne strategije. Prema Saksu, koncept Eretz Yisrael (Zemlja Izraela) transformisan je iz religijskog ideala u konkretan politički program koji teži potpunom suverenitetu Izraela nad teritorijom od reke Jordan do Sredozemnog mora.

Ključni elementi Saksove argumentacije:

Sistematska ekspanzija: Saks tvrdi da širenje naselja na Zapadnoj obali i planovi za Gazu nisu slučajni nusproizvodi konflikta, već namerna politika usmerena ka onemogućavanju rešenja sa dve države.

Marginalizacija palestinskog pitanja: On ističe da je strategija decenijama bila usmerena na to da se Palestinci svedu na nivo diskonektovanih enklava bez političke moći, čime se efektivno ostvaruje kontrola nad celokupnom teritorijom.

Regionalna hegemonija: „Velika Izrael“ se, prema ovom viđenju, ne odnosi samo na granice, već na uspostavljanje Izraela kao neprikosnovene vojne i tehnološke sile kojoj nijedna susedna država ne može da parira.

Uloga SAD: Decenije demontaže opozicije

Jedan od najkontroverznijih delova Saksovih tvrdnji odnosi se na ulogu Sjedinjenih Američkih Država. On opisuje američku politiku kao „slepu podršku“ koja je omogućila radikalnim elementima u izraelskoj politici da diktiraju tempo.

Saks povezuje projekat „Velike Izraela“ sa širom američkom strategijom na Bliskom istoku, koju karakteriše:

Uklanjanje neprijateljskih režima: Ratovi u Iraku, Libiji i pokušaji promene režima u Siriji posmatraju se kao napori da se ukloni „Osovina otpora“ koja bi mogla da ugrozi izraelsko-američke interese.

Slabljenje Irana: Saks upozorava da je stalni fokus na Iran zapravo pokušaj da se eliminiše jedini preostali regionalni akter sposoban da pruži značajan otpor izraelskoj ekspanziji.

Diplomatski paravan: On kritikuje Vašington zbog korišćenja veta u Savetu bezbednosti UN, čime se, prema njegovim rečima, Izrael štiti od međunarodne odgovornosti dok se „činjenice na terenu“ menjaju.

Rizici i neodrživost vizije

Saks u svojim analizama iz 2026. godine šalje dramatično upozorenje: ovakva politika je neodrživa.

Geopolitički rizici

Potraga za apsolutnom dominacijom vodi ka izolaciji, ne samo Izraela već i SAD. Saks napominje da globalni jug, predvođen zemljama BRIKS-a, više ne prihvata zapadni narativ o Bliskom istoku. To stvara duboki raskol u međunarodnom poretku.

Eskalacija u širi sukob

Upozorenja o „velikom ratu“ postala su centralna tačka njegovih govora. Saks veruje da potiskivanje palestinskog prava na samoopredeljenje u korist „Velike Izraela“ neizbežno vodi ka uvlačenju Libana, Irana, a potencijalno i velikih sila (Rusije i Kine) u direktan konflikt, što bi moglo imati katastrofalne posledice po globalnu ekonomiju i bezbednost.

Moralna i pravna kriza

On naglašava da insistiranje na dominaciji nad drugim narodom (Palestincima) podriva same temelje međunarodnog prava i demokratskih vrednosti na koje se Zapad poziva, vodeći ka onome što on naziva „moralnim bankrotom“ moderne diplomatije.

Zaključak: Potreba za novim pristupom

Džefri Saks poziva na radikalan zaokret. Njegov predlog nije samo prekid vatre, već:

Priznanje Palestine kao punopravne članice UN bez daljih odlaganja.

Prestanak naoružavanja koje podstiče snove o teritorijalnom širenju.

Povratak diplomatiji koja uvažava interese svih regionalnih aktera, uključujući i one koje su SAD decenijama pokušavale da „demontiraju“.

Njegove reči iz 2026. godine odjekuju kao poziv na otrežnjenje pre nego što ideološki snovi o dominaciji ne pretvore čitav region — i svet — u zonu trajnog konflikta.

„Mir se ne postiže dominacijom, već pravdom. Projekat koji ignoriše prava miliona ljudi osuđen je na propast, bez obzira na to koliku vojnu moć ima iza sebe.“ — Džefri Saks (parafrazirano iz nastupa 2026)