Projekt povezivanja ostrva Sahalin sa kopnenim delom Rusije

Informacija o oživljavanju projekta povezivanja ostrva Sahalin sa kopnenim delom Rusije je tačna. Ruski predsednik Vladimir Putin je poslednjih godina, a naročito u aprilu i avgustu 2024. godine, više puta potvrdio da se planovi za izgradnju mosta preko Tatarskog moreuza (tačnije, Neveljskog moreuza) ponovo nalaze na dnevnom redu Moskve.

Ovaj projekat se direktno nadovezuje na ambicije iz Staljinove ere, kada je pedesetih godina prošlog veka započeta izgradnja tunela koji nikada nije završen.

Staljinovo nasleđe: Izgradnja podvodnog tunela ka Sahalinu počela je 1950. godine po naređenju Josifa Staljina, ali je projekat naglo prekinut odmah nakon njegove smrti 1953. godine.

Putinova inicijativa: Putin je naložio vladi da ponovo prouči ekonomsku isplativost i tehničke aspekte projekta, naglašavajući da bi on “promenio život ljudima na Sahalinu” i sprečio odliv stanovništva.

Most ili tunel?: Iako je Staljin planirao tunel, moderni planovi se prvenstveno fokusiraju na železnički most preko najužeg dela moreuza, gde je razdaljina između kopna i ostrva oko 7 kilometara.

Cena i razmere: Procenjuje se da bi čitav infrastrukturni projekat (uključujući oko 580 km novih pruga i sam most) koštao između 800 i 900 milijardi rubalja (približno 9-10 milijardi dolara).

Putinov “Projekt veka”: Most koji spaja Sahalin sa kontinentom

Rusija se ponovo okreće jednom od svojih najambicioznijih i najdugovečnijih infrastrukturnih snova – direktnom povezivanju ostrva Sahalin sa kopnom. Ovaj projekat, koji su pokušali da realizuju još ruski carevi krajem 19. veka i koji je zamalo ostvario Josif Staljin, danas postaje simbol Putinove strategije okretanja ka Dalekom istoku.

Istorijski dug: Gde je Staljin stao?

Ideja o povezivanju Sahalina sa kontinentom nije nova. Ozbiljni radovi započeti su 1950. godine pod strogim nadzorom Kremlja. Staljin je video Sahalin kao ključnu stratešku tačku u Pacifiku, a hiljade radnika (uključujući i zatvorenike iz Gulaga) poslato je da kopaju tunel ispod Neveljskog moreuza.

Međutim, samo 22 dana nakon Staljinove smrti u martu 1953. godine, projekat je proglašen preskupim i bespotrebnim, te je momentalno konzerviran. Decenijama su napuštena okna i nedovršene pruge svedočili o neuspehu jedne ere, sve dok Vladimir Putin nije odlučio da “izvuče planove iz fioke”.

Zašto baš sada?

Postoji nekoliko ključnih razloga zašto Moskva ponovo insistira na ovom mega-projektu:

Logistika i energetika: Sahalin je bogat naftom i prirodnim gasom. Most bi omogućio jeftiniji i brži transport resursa, ali i lakše snabdevanje samog ostrva koje se trenutno oslanja na feribote zavisne od vremenskih uslova.

Demografija: Broj stanovnika na Sahalinu opao je za skoro 30% u poslednjih četvrt veka. Putin veruje da bi stalna veza sa kopnom podstakla ljude da ostanu i privukla nove investicije.

Geopolitički simbol: Nakon uspešne izgradnje Krimskog mosta, Kremlj želi da pokaže da Rusija ima tehničku i finansijsku moć da realizuje najkompleksnije inženjerske poduhvate čak i pod međunarodnim sankcijama.

Inženjerski izazov “planetarnih razmera”

Izgradnja mosta do Sahalina je znatno teži poduhvat od onog na Krimu. Voda u moreuzu je dublja, dno je manje stabilno, a klimatski uslovi su ekstremni, sa jakim vetrovima i santama leda koje bi mogle da ugroze stubove mosta.

Plan obuhvata:

Most preko moreuza: Oko 7 km same konstrukcije iznad vode.

Pristupne saobraćajnice: Izgradnja preko 500 km železničkih šina kroz divljinu Habarovskog kraja kako bi se most povezao sa Bajkalsko-amurskom magistralom (BAM).

Vizija ka Japanu: Dugoročni planovi, mada trenutno nerealni zbog političke situacije, predviđaju i nastavak mosta od juga Sahalina do japanskog ostrva Hokaido, što bi stvorilo neprekidnu kopnenu vezu od Londona do Tokija.

Ekonomska isplativost: Most ka nigde ili ka budućnosti?

Kritičari projekta često ukazuju na ogromnu cenu koja stalno raste – poslednje procene guvernera Sahalina, Valerija Limarenka, govore o sumi od 800 milijardi rubalja. Mnogi ekonomisti smatraju da se investicija nikada neće direktno isplatiti zbog relativno male populacije ostrva (oko 480.000 ljudi).

Ipak, Putin je na sastancima 2024. godine bio jasan: “Pitanje mosta se decenijama razmatra… on je neophodan za razvoj regiona”. Za Moskvu, ovo nije samo ekonomski proračun, već civilizacijski iskorak u razvoju sopstvenog Dalekog istoka.