Pentagon traži od Forda i GM da proizvode oružje – prvi put od Drugog svetskog rata

Vest koja je odjeknula svetskim medijima sredinom aprila 2026. zvuči kao scenario iz nekog ratnog filma, ali je sasvim realna: Pentagon je stupio u kontakt sa rukovodstvima kompanija Ford Motor i General Motors i razgovarao sa njima o mogućnosti da ove automobilske gigante pretvore u proizvođače oružja i vojne opreme. Prema izveštajima Wall Street Journala, Reuters-a i više američkih medija, pregovori su u toku, a povod je ozbiljan – američki vojni arsenali prazne se alarmantnom brzinom usled istovremenih ratnih sukoba u Iranu i Ukrajini.

Zašto Pentagon kuca na vrata Detroita?

Da bismo razumeli zašto Pentagon traži pomoć od automobilskih kompanija, moramo pogledati širu geopolitičku sliku.

SAD su od početka rata u Ukrajini 2022. isporučivale ogromne količine oružja i vojne opreme Kijevu. Godinama unazad, američki vojni zvaničnici upozoravali su da tempo potrošnje municije i naoružanja prevazilazi tempo njihove proizvodnje. Tradicionalni odbrambeni izvođači – Raytheon, Lockheed Martin, Northrop Grumman, General Dynamics – jednostavno nisu u stanju da nadoknade deficit dovoljno brzo.

Situacija se drastično pogoršala krajem februara 2026. kada su SAD i Izrael pokrenuli koordinirane udare na Iran, uvodeći Ameriku u novi oružani sukob. Prema podacima koje navodi Newsweek pozivajući se na Center for Strategic and International Studies, samo u 12-dnevnom sukobu između Izraela i Irana u junu 2025. SAD su ispalile oko 150 THAAD interceptora – otprilike četvrtinu ukupnih zaliha koje je Pentagon ikada kupio. Kada se tome doda potrošnja u tekućem sukobu, postaje jasno zašto su američki vojni planeri počeli tražiti nestandardna rešenja.

Pregovori su vođeni između visokih odbrambenih zvaničnika i izvršnih direktora General Motorsa i Ford Motora, a obe strane su razmatrali kako bi automobilski giganti mogli da se uključe u proizvodnju oružja ili druge vojne opreme. Ovu informaciju je Wall Street Journal objavio pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, a Pentagon je ubrzo potvrdio da razgovori zaista postoje.

Pentagon je razmatrao da kompanije iskoriste svoje osoblje i kapacitete fabrika za povećanje proizvodnje municije i drugog ratnog materijala dok sukobi u Ukrajini i Iranu traju. Razgovori dolaze u trenutku kada vojska nastoji da poveća proizvodnju municije i taktičkog hardvera, uključujući rakete i tehnologiju za borbu protiv dronova.

“Ratno stanje” kao zvanična politika

Ovi pregovori odvijaju se u kontekstu šireg strateškog zaokreta Trampove administracije. Ministar odbrane Pete Hegseth već neko vreme govori o postavljanju SAD na takozvano “wartime footing” – ratni režim rada. Ovo dolazi uz predloženi odbrambeni budžet od 1,5 biliona dolara koji uključuje finansiranje za proizvodnju municije i dronova.

Pregovori sa automobilskom industrijom navodno su počeli još u novembru 2025., dakle pre nego što je rat sa Iranom uopšte počeo. Administracija je već tada uviđala da se američki vojni industrijski kapaciteti moraju drastično povećati. Rat sa Iranom samo je ubrzao i zaoštrio tu potrebu.

Osim Forda i GM-a, Pentagon je pristupio i kompanijama GE Aerospace i Oshkosh o preuzimanju veće uloge u proizvodnji oružja. Radi se dakle o sistemskom pokušaju mobilizacije celokupne američke industrijske baze, a ne samo o pojedinim kompanijama.

Paralela sa Drugim svetskim ratom – i zašto nije ista stvar

Mediji i zvaničnici uporno povlače paralelu sa Drugim svetskim ratom, i to nije slučajno. Ova analogija ima istorijsku osnovu, ali i svoje granice.

Kada su SAD ušle u Drugi svetski rat nakon napada na Pearl Harbor u decembru 1941., suočile su se sa sličnim problemom – nedovoljnim vojnim kapacitetima. Rešenje je bila sveobuhvatna mobilizacija privatne industrije, predvođena upravo automobilskim gigantima. Kompanije poput General Motorsa i Forda prestale su da prave automobile za javnost i preuredile fabrike za vojnu proizvodnju, formirajući deo onoga što je predsednik Franklin D. Roosevelt nazvao “Arsenal demokratije”. Rezultati su bili neverovatni – američki proizvođači su isporučili 96.000 bombardera, 86.000 tenkova, 2,4 miliona kamiona i 6,5 miliona pušaka.

Ovo je bila totalna industrijska konverzija – fabrike automobila su u potpunosti prestale da prave civilne proizvode i prešle na vojnu produkciju. Pitanje je da li je nešto slično moguće ili čak poželjno u 2026. godini.

Stručnjaci su skeptični. “Nema kapaciteta za necivlna, vojna vozila. Nećete praviti F-150 kami one pored aviona i tenkova”, rekao je industrijski analitičar za Detroit News. Moderni automobili i moderno oružje su sofisticirani, visokotehnološki proizvodi koji zahtevaju potpuno različite procese, mašine, materijale i stručnost.

Postoji značajna razlika između izgradnje vojnih transportnih vozila i proizvodnje raketa ili teškog artiljerijskog naoružanja. Fabrike automobila su precizna proizvodnna okruženja, ali su optimizovana za vrlo specifične procese. Prenamena postrojenja koje pravi Chevy Tahoe za rakete ili sisteme municije nije vikend projekat – može trajati mesecima i koštati ogromne sume novca.

Šta GM i Ford zapravo mogu da urade?

Važno je napraviti razliku između onoga što Pentagon traži i onoga što automobilski proizvođači realno mogu da pruže.

General Motors već ima iskustva u vojnoj industriji kroz svoju diviziju GM Defense, koja proizvodi laka taktička vozila za vojsku, poput Infantry Squad Vehicle-a. Međutim, postoji značajna razlika između izgradnje troop transportera i proizvodnje raketa ili teškog artiljerijskog naoružanja.

Ono što automobilske kompanije svakako mogu brzo da ponude jesu:

Kapaciteti precizne proizvodnje – moderne fabrike automobila su vrhunska postrojenja za preciznu obradu metala, sklapanje složenih sklopova i automatizovanu montažu. Ove veštine su prenosive na određene kategorije vojne opreme.

Logistika i lanac snabdevanja – Ford i GM upravljaju ogromnim globalnim lancima snabdevanja. Pentagon bi mogao da iskoristi ovu infrastrukturu za ubrzanje nabavke komponenti.

Dronovi i električna vozila – ovo je možda najrealnije područje saradnje. Obе kompanije već ulažu u električna vozila i autonomne sisteme, što se direktno može primeniti na razvoj vojnih dronova i autonomnih vojnih vozila.

Municija i bazne komponente – fabrike sa preciznom obradom metala mogu relativno brzo početi da proizvode određene standardizovane komponente municije bez kompletne prenamene.

Reakcije – od sindikata do Wall Streeta

Vest je izazvala različite reakcije u američkom javnom životu.

Sindikat United Auto Workers nije bio deo bilo kakvih razgovora o povećanoj odbrambenoj proizvodnji, rekao je predsednik UAW Shawn Fain novinarima na Kapitol Hilu. Sindikati su osetljivi na ovu temu – svaka prenamena fabrika potencijalno znači promenu radnih uslova, drugačije profile poslova i neizvesnost za radnike.

Na Wall Streetu su akcije odbrambenih kompanija skočile na vesti o povećanim budžetima, dok su akcije Forda i GM-a ostale relativno stabilne – investitori još čekaju konkretne ugovore i detalje pre nego što donesu zaključke.

Ford je odbio da komentariše vest. General Motors i GE Aerospace nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar koje je uputio Fox Business.

Širi kontekst – kriza odbrambene industrije

Ono što se dešava sa Fordom i GM-om simptom je mnogo dublje krize u američkoj odbrambenoj industriji. Tokom Hladnog rata, SAD su održavale ogromne industrijske kapacitete za masovnu vojnu proizvodnju. Nakon pada Berlinskog zida i posebno nakon 2001, fokus se pomerio na skupo, visokotehnološko oružje u malim količinama – precizno navođene rakete, stelt avione, napredne senzore.

Ovaj pristup funkcioniše odlično u kratkim, visokointenzivnim sukobima. Međutim, prolongirani sukobi poput rata u Ukrajini i sada Iranu zahtevaju masovnu potrošnju relativno jeftine municije – artiljerijskih granata, protivtenkovskih raketa, protivvazdušnih interceptora. Upravo tu američka industrijska baza pokazuje slabosti.

Pentagon već godinama pokušava da reši ovaj problem kroz ugovore sa tradicionalnim odbrambenim izvođačima, ali tempo povećanja kapaciteta jednostavno nije bio dovoljno brz. Sada administracija traži prečicu – a ta prečica vodi u Detrroit.

Da li će do toga zaista doći?

Trenutno su ovi razgovori još uvek u preliminarnoj fazi. Oni koji su upoznati sa razgovorima rekli su Journalu da su počeli pre početka rata u Iranu krajem februara i da su bili preliminarni. Niko još nije potpisao ugovor, niko nije najavio konkretnu prenamenu fabrike.

Međutim, pritisak je realan i raste. Američki vojni planeri suočeni su sa matematički jednostavnim problemom: troše oružje brže nego što ga mogu napraviti. Ako sukobi u Iranu i Ukrajini potraju, pritisak na civilnu industriju će samo rasti.

Najrealniji scenario nije dramatična WWII-stila kompletna konverzija fabrika, već selektivno uključivanje automobilske industrije u specifične segmente lanca snabdevanja – određene komponente municije, dronove, elektroniku, vozila – dok se istovremeno ubrzava izgradnja novih, namenskih vojnih kapaciteta.

Zaključak

Vest da Pentagon razgovara sa Fordom i GM-om o proizvodnji oružja nije propaganda niti senzacionalizam – to je dokumentovana činjenica koju su potvrdili i Wall Street Journal, i Reuters, i sam Pentagon. Ona oslikava duboku zabrinutost unutar američkog vojnog i političkog establišmenta zbog stanja zaliha naoružanja u trenutku kada SAD vode ili podržavaju više istovremenih oružanih sukoba.

Paralela sa Drugim svetskim ratom privlačna je narativno, ali tehnološka i industrijska realnost 2026. daleko je složenija nego 1941. Prenamena moderne fabrike automobila u proizvođača raketa nije nemoguća, ali je skupa, spora i komplikovana.

Ono što je sigurno – američka odbrambena industrija suočava se sa ozbiljnim strukturnim izazovima, a Ford i GM možda jesu samo vidljivi deo mnogo većeg pokušaja da se ti izazovi reše pre nego što postanu kriza bez rešenja.