Od Pensilvanije do Vašingtona — kako je jedan predsednik postao meta koja se ne predaje.

Malo je državnika u modernoj istoriji koji su preživeli toliko direktnih pokušaja likvidacije kao Donald Tramp. Od prvog hica ispaljenog u Pensilvaniji jula 2024, pa sve do pucnjave na godišnjoj večeri novinara iz Bele kuće u aprilu 2026, Tramp je u manje od dve godine bio meta u najmanje pet zasebnih napada ili ozbiljnih pretnji po život. Svaki od tih događaja otkriva ne samo ranjivost najmoćnijeg čoveka na planeti, već i duboke podele u američkom društvu, koje po intenzitetu sve više podsećaju na neke od najturbulentnih perioda u istoriji SAD.

Butler, Pensilvanija — 13. jul 2024: Metak koji je promenio sve

Sve je počelo u Batleru, malom gradu u Pensilvaniji, gde je Tramp, tada kandidat Republikanske stranke za predsedničke izbore, govorio na predizbornom skupu. Bilo je nešto posle 18 časova po lokalnom vremenu kada su se začuli pucnji.

Dvadesetogodišnji Tomas Metju Kruks iz Betel Parka, nedaleko od mesta događaja, uspeo je da se popne na krov zgrade ispred tribina sa poludomatičnom puškom AR-15. Ispucao je osam metaka pre nego što su ga snajperisti Tajne službe neutralisali. Tramp je bio u trenutku okretanja glave ka ekranu sa grafičkim prikazom kada ga je jedan metak okrznuo po desnom uhu. Milimetri su odlučivali o razlici između okrznuća i fatalne ozlede.

Jedna osoba u publici poginula je, dvojica su ranjena. Trampova fotografija sa podignutom pesnicom, krvavim licem i gestom koji je poručivao „boriću se” postala je jedna od najupečatljivijih slika američke politike ovog veka — simbol koji je njegova kampanja odmah preuzela i od koga se nije odvajala do dana inauguracije.

Istražioci nikad nisu utvrdili jasnu ideološku pozadinu Kruksa. Dvadesetogodišnjak je bio stranački neregistrovan birač, bez jasnog manifesta ili organizacione veze. To je, paradoksalno, unelo još veću nelagodu — atentat motivisanog fanatika razumljiviji je i, na neki način, predvidljiviji od čina usamljenog napadača bez jasnog razloga.

Incident je izazvao burnu raspravu o propustima Tajne službe: krov s kojeg je pucao Kruks nalazio se u vidnom polju agenta, ali nije bio pokriven. Kongres je pokrenuo istrage, nekoliko visokih zvaničnika Tajne službe otišlo je s pozicija, a sigurnosni protokoli su temeljno revidirani.

Vest Palm Bič, Florida — 15. septembar 2024: Zaseda na golf terenu

Samo dva meseca nakon Pensilvanije, Tramp je ponovo bio na meti — ovog puta dok je igrao golf na svom terenu u Vest Palm Biču, na Floridi.

Agent Tajne službe raspoređen na obezbeđenje primetio je cev puške kako viri iz žbunja u blizini jedne od rupa na terenu. Ispalio je upozoravajući hitac, a napadač — 59-godišnji Rajan Vesli Rut — pobegao je, ali je veoma brzo uhapšen nedaleko od mesta događaja.

Na mestu gde se krio pronađeni su poluautomatska puška sa nišanom i produženim okvirom, lista lokacija na kojima bi se Tramp mogao pojaviti, kao i poruka prijatelju u kojoj je Rut opisao planiranu akciju. Istražioci su utvrdili da je Rut proukrajinski aktivista, što je odmah izazvalo politički potres i spekulacije o eventualnoj široj zaveri, mada su vlasti insistirale da nema dokaza o organizovanoj podršci.

Rut se na suđenju branio sam. Ponašao se ekstravagantno — izazivao je predsednika na partiju golfa, pominjao Hitlera i Putina, a nakon što je porota proglasila krivim, pokušao je da se ubode hemijskom olovkom u vrat. U februaru 2026. osuđen je na doživotnu kaznu zatvora.

Koačela, Kalifornija — oktobar 2024: Sprečen napad na mitingu

U oktobru 2024, šerifsko odeljenje okruga Riversajd u Kaliforniji saopštilo je da je, na kontrolnom punktu ispred Trampovog mitinga u gradu Koačela, zaustavljeno vozilo u kojem je pronađena sačmarica, napunjen pištolj i velika količina municije. Vozač — 49-godišnji Vem Miler iz Las Vegasa — priveden je na licu mesta.

Ovaj incident nije imao nikakve posledice po bezbednost predsednika ni učesnika skupa, ali je u javnom diskursu označen kao „treći pokušaj atentata”. Miler je pušten uz kauciju, a slučaj nije dobio onaj medijski odjek kakav su imala dva prethodna.

Mar-a-Lago, Florida — februar 2026: Napad na predsednikovo imanje

Posle Trampovog povratka u Belu kuću u januaru 2025, sigurnosni aparat oko njega radikalno je pojačan. Ipak, niti to nije bilo dovoljno da u potpunosti spreči sve pretnje.

U februaru 2026, na Trampovom privatnom imanju Mar-a-Lago na Floridi, došlo je do novog incidenta koji je opet uzdrmao javnost. Detalji ostaju delimično zamagljeni sigurnosnim ograničenjima, ali prema dostupnim informacijama reč je o pokušaju upada naoružanog napadača. Incident je naveo predsednika Srbije Aleksandra Vučića da javno osudi napad, naglašavajući da je „posebno zabrinjavajuće što su ovom incidentu već prethodila dva napada na američkog predsednika”.

U istom periodu, u januaru 2026, neidentifikovana osoba čekićem je porazbijala prozore na privatnoj kući potpredsednika Džej Di Vensa u Ohaju. Vensovi nisu bili kod kuće, a savezne vlasti su ubrzo uhapsile 26-godišnjeg muškarca koji se, prema navodima, predstavljao kao žena.

Vašington, 25. april 2026: Pucnjava na večeri novinara iz Bele kuće

Najsvežiji i najdramatičniji incident odigrao se svega pre nekoliko sati od pisanja ovog teksta — u noći između subote i nedjelje, 25. i 26. aprila 2026, u poznatom hotelu Vašington Hilton u prestonici SAD.

Tradicionalna godišnja večera Udruženja dopisnika iz Bele kuće (White House Correspondents’ Dinner) jedno je od najprepoznatljivijih događanja u vašingtonskom društvenom kalendaru — večer u kojoj predsednik sede rame uz rame s novinarima koji ga svakodnevno kritikuju, uz dozu humora s obe strane. Ove godine taj humor prekinuli su pucnji.

Američka Tajna služba evakuisala je predsednika Trampa i prvu damu Melaniju Tramp nakon što je u hotelu prijavljena pucnjava. Tajna služba potvrdila je da u incidentu nije bilo povređenih i da je jedna osoba privedena.

Osumnjičeni je identifikovan kao 31-godišnji Kol Tomas Alen iz Toransa u Kaliforniji. Prema navodima dva izvora koja su govorila za CBS, Alen je istražnim organima rekao da je želeo da puca na zvaničnike Trampove administracije. Policija je saopštila da je kod njega pronađena sačmarica, pištolj i više noževa, te da je Alen bio gost hotela — što znači da je uspeo da prođe inicijalne sigurnosne filtere.

Između pet i osam hitaca ispaljeno je tokom incidenta, a došlo je do razmene vatre između napadača i agenta Tajne službe. Jedan agent je pogođen, ali ga je zaštitio pancir. „Upravo sam razgovarao s tim službenikom i on se oseća odlično”, rekao je Tramp obraćajući se medijima sat vremena nakon evakuacije.

Tramp je s drugog mesta, iz Bele kuće, rekao da je incident „uvek šokantno kada se dogodi”, osvrnuo se na prethodna dva atentata iz 2024, te dodao da je Melanija „prilično traumatizovana”. Zahvalio je medijima što su o incidentu izveštavali „veoma odgovorno”.

Iranski trag: Teorija koja ne odlazi

U pozadini svih ovih incidenata lebdi pitanje koje američki zvaničnici nisu uspeli da konačno zatvore: da li iza pokušaja atentata stoji Iran?

Zvaničnici nacionalne bezbednosti SAD upozoravali su Trampov kamp još pre pucnjave u Batleru da Iran ima više „timova za ubistvo” unutar Amerike, koji su dobili zadatak da likvidiraju predsednika. Tramp je više puta javno sugerisao da Iran stoji iza napada iz 2024. Trampova administracija tvrdila je da nema direktnih dokaza koji bi te napade vezali za Teheran, ali da veza nije ni isključena.

U martu 2026. izraelske snage likvidirale su Rahmana Makdema, komandanta odeljenja za specijalne operacije Iranske revolucionarne garde, navodeći da je bio umešan u navodnu iransku šemu za ubistvo Trampa. Veza između iranskih planiranja i konkretnih napada 2024. ostaje predmet istrage i nagađanja — ali ono što je sigurno jeste da je upravo ta veza doprinela Trampovoj odluci da naredi zajedničku američko-izraelsku vojnu operaciju u kojoj je, početkom 2026, ubijen iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.

U razgovoru za ABC, Tramp je po prvi put javno prizno da su pokušaji atentata na njega bili jedan od faktora koji su ga nagnali na tu odluku. „Pokušali su dva puta”, rekao je, aludirajući na navodnu iransku umešanost.

Šta ovi napadi govore o Americi?

Svaki od ovih incidenata, posmatran zasebno, može se pripisati usamljenom ekstremistu, nestabilnoj osobi ili frustriranom građaninu. Posmatrani zajedno, crtaju jednu mračniju sliku.

Američki politički prostor poslednjih godina karakteriše polarizacija kakva nije viđena od vremena Vijetnamskog rata i građanskih nemira šezdesetih. Politički nasilje — verbalno i fizičko — normalizuje se postepeno, a algoritmi društvenih mreža pojačavaju svaki sukob do nivoa egzistencijalnog rata. U takvom okruženju, granica između ljutnje i akcije postaje tanja.

Tajna služba, koja je 2024. doživela ozbiljan propust u Pensilvaniji, drastično je pojačala protokole. Ipak, napadač u Vašington Hiltonu prošao je kroz hotel kao registrovani gost — što pokazuje da se pretnja ne može eliminisati isključivo tehnološkim merama. Unutrašnja motivacija napadača — i socijalna klima koja je generiše — daleko je složeniji problem od postavljanja boljih barijera i kamera.

Za Trampa lično, preživljavanje ovih napada postalo je deo njegove javne biografije. Fotografija iz Batlerа — pesnica u vazduh, krvavo uho, američka zastava u pozadini — jedno je od onih retkih slika koje dekadama ostaju u kolektivnom pamćenju. Tramp ju je eksploatisao do maksimuma. Da li ta slika govori o neuništivosti ili o sistemskom neuspehu države da zaštiti sopstvene institucije — pitanje je na koje Amerikanci, duboko podeljeni, odgovaraju potpuno drugačije.

Kol Tomas Alen trenutno je u pritvoru. Istraga je u toku. Hotel Vašington Hilton ponovo je otvorio vrata. A Donald Tramp je, po šesti put, ostao živ.