Da li bi svet ostao bez interneta?

Geopolitičko i digitalno usko grlo

Region koji obuhvata Crveno more, Adenski zaliv i moreuz Bab el-Mandeb predstavlja najkritičniju tačku globalne internet infrastrukture.

Koncentracija kablova: Kroz ovaj uski morski prolaz prolazi oko 15-20 podmorskih kablova koji povezuju Evropu sa Azijom i Afrikom. Skoro sav internet saobraćaj između Evrope i istočne Azije (uključujući finansijske transakcije iz Hong Konga i Tokija ka Londonu i Frankfurtu) ide ovom rutom.

Fizička ranjivost: Moreuz Bab el-Mandeb je širok samo 26 kilometara i prilično je plitak. To znači da su kablovi fizički blizu jedan drugom, što ih čini lakom metom za sabotažu ili slučajna oštećenja.

 Uticaj rata u Persijskom zalivu i okolini

Direktan rat u ovom regionu ugrozio bi internet na tri načina:

Namerna sabotaža: Državni ili nedržavni akteri mogu namerno preseći kablove specijalnim plovilima ili podvodnim dronovima. Početkom 2024. godine, već je došlo do oštećenja tri kabla u Crvenom moru (Seacom, TGN-Eurasia i AAE-1), što je izazvalo probleme u mrežama širom Indije i delova Afrike.

Indirektna oštećenja: Usidreni brodovi koji beže iz ratnih zona ili tonu usled pogodaka projektilima mogu svojim sidrima ili trupovima pokidati kablove na dnu mora.

Onemogućavanje popravki: Podmorski kablovi se često kvare (prirodnim putem). U ratnoj zoni, brodovi za popravku kablova ne mogu da dobiju osiguranje niti dozvolu za rad, što znači da bi svaki kvar postao trajan dok traje sukob.

 Da li bi svet ostao bez interneta?

Internet je dizajniran kao decentralizovana mreža, što znači da bi saobraćaj pokušao da nađe drugi put.

Scenario “Usporenja” (Verovatniji): Podaci bi se preusmerili preko Pacifika (ka SAD), Atlantika ili kopnenim putem kroz centralnu Aziju. To bi dovelo do ogromnog zagušenja. Brzine bi drastično pale, video pozivi bi postali nemogući, a finansijska tržišta bi pretrpela gubitke zbog kašnjenja signala (latencije).

Scenario “Mraka” (Za specifične regione): Zemlje koje nemaju druge veze osim onih kroz Crveno more (poput delova istočne Afrike i zalivskih zemalja) mogle bi doživeti potpuni prekid veze.

 Ekonomske i strateške posledice

Ako bi “digitalna kičma” pukla:

Bankarski sektor: Globalni sistem transakcija (poput SWIFT-a) bio bi usporen ili paralisan u Aziji i Evropi.

Cloud servisi: Kompanije koje drže podatke na serverima u drugim regionima ne bi mogle da im pristupe.

Strateška prednost: Zemlje sa sopstvenim satelitskim internetom (poput Starlink-a) imale bi ogromnu prednost u komunikaciji dok je kablovska mreža u prekidu.

Zaključak

Rat u Persijskom zalivu ili Crvenom moru ne bi “ugasio svetlo” na celom internetu, ali bi osakatio globalnu ekonomiju. Trenutno ne postoji alternativna ruta koja može da podrži toliki protok podataka kao ona kroz Crveno more.