Brodovi ruske ratne mornarice započeće pratnje ruskih trgovačkih brodova, saopštio je danas pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina.

Glavni razlozi za ovu odluku i detalji saopštenja su:

Bezbednosne pretnje: Patrušev je istakao da rizik od terorističkih i diverzantskih pretnji za brodove koji plove ka ruskim lukama ostaje visok.

Odgovor na postupke Zapada: Ova mera je deo šireg seta odluka donetih nakon što su zapadne zemlje pokušale da blokiraju ili zaplene ruske tankere pod izgovorom sankcija. Prethodno su zabeleženi incidenti poput zaplene broda „Fitsburg“ u Baltičkom moru i napada na tanker „Arktik Metagaz“ u Mediteranu, što je Moskva okarakterisala kao „međunarodni terorizam“ i „pirateriju“.

Sprovođenje mera: Osim direktne vojne pratnje, Rusija planira i raspoređivanje specijalne odbrambene opreme na samim trgovačkim brodovima, kao i formiranje mobilnih vatrenih grupa za njihovu zaštitu.

Cilj: Namera je da se osigura nesmetano funkcionisanje spoljne trgovine i spreči pokušaj zapadnih sila (posebno Velike Britanije i Francuje) da blokiraju ruski pristup morima, naročito u Atlantskom bazenu.

Patrušev je naglasio da je Ratna mornarica „najbolji garant bezbednosti plovidbe“ i da će biti prisutna na strateškim rutama kako bi „ohladila žar zapadnih korsara“.

Međunarodna zajednica i NATO savez reagovali su sa velikom zabrinutošću na najavu o uvođenju vojnih pratnji za ruske trgovačke brodove, ocenjujući ovaj potez kao opasnu eskalaciju koja bi mogla dovesti do direktnog vojnog sukoba. 

Glavne reakcije i preduzeti koraci su:

1. Reakcija NATO saveza 

Povećan nadzor i oprez: NATO je pojačao pomorsko izviđanje i patroliranje, posebno u Baltičkom moru i Severnom Atlantiku, kako bi izbliza pratio ruske eskortne misije.

Strategija “odvraćanja bez provokacije”: Zvaničnici Alijanse naglašavaju potrebu za uzdržanošću kako bi se izbegli incidenti koji bi mogli biti iskorišćeni kao povod za širi sukob, ali ističu da su međunarodne vode otvorene za slobodnu plovidbu svih strana.

Izazov za nadzor: Za NATO najveći izazov predstavlja praćenje sumnjivih tereta na brodovima koje direktno štite ruski ratni brodovi, jer bilo kakav agresivan pokušaj presretanja takvog konvoja nosi rizik od trenutne vojne reakcije. 

2. Odgovor Evropske unije i njenih članica

Pojačano sprovođenje zakona: Zemlje poput Švedske, Belgije i Francuske počele su da primenjuju strože mere kontrole u svojim teritorijalnim vodama, fokusirajući se na proveru plovnosti i dokumenata brodova iz ruske “flote u senci” kako bi otežale zaobilaženje sankcija bez ulaska u direktan sukob sa vojnom pratnjom na otvorenom moru.

Diplomatska osuda: Evropski lideri su osudili rusku retoriku o “pirateriji Zapada” kao pokušaj legitimisanja vojnog prisustva u zonama koje su ključne za globalnu trgovinu. 

3. Stav Sjedinjenih Američkih Država

Fokus na sankcije: Vašington nastavlja sa politikom zaplene brodova i tereta koji krše sankcije (kao što je bio slučaj sa tankerom Mariner), ali priznaje da ruska vojna pratnja fizički otežava ovakve operacije.

Rizik od pogrešne procene: Američki analitičari upozoravaju da bi rusko stacioniranje “znatnih snaga” daleko od njenih obala moglo dovesti do “incidenta na otvorenom moru” usled pogrešne procene namera jedne ili druge strane. 

4. Globalni kontekst i pomorska bezbednost

Zasedanje IMO: Međunarodna pomorska organizacija (IMO) je na vanrednoj sednici (18–19. mart 2026.) uvrstila bezbednost plovidbe u zonama povećanih tenzija kao prioritetnu tačku, izražavajući zabrinutost za sigurnost pomoraca i stabilnost globalnih trgovačkih ruta.

Hormuski tjesnac: Paralelno sa dešavanjima na severu, situaciju dodatno komplikuju pozivi predsednika SAD saveznicima da pošalju svoje ratne brodove u Hormuski tjesnac radi zaštite tankera od pretnji Irana, što Rusija vidi kao još jedan primer “topovnjačke diplomatije” Zapada.