Intenzivni izvoz naoružanja iz Srbije u Izrael

Izraelski teretni avioni tipa Boeing 747 privatne aviokompanije “Challenge Airlines” u martu 2026. godine ponovo su učestali letove na relaciji Tel Aviv – Beograd, što ukazuje na nastavak intenzivnog izvoza naoružanja iz Srbije u Izrael. 

Ključni detalji o trenutnoj situaciji:

Učestalost letova: Tokom februara i marta 2026. godine, izraelski teretni avioni sleteli su na beogradski aerodrom “Nikola Tesla” najmanje devet puta.

Vrednost izvoza: U 2025. godini izvoz naoružanja i municije u Izrael dostigao je rekordnih 114 miliona evra (oko 131 milion dolara), što je porast od 140% u odnosu na 2024. godinu.

Netransparentnost: Iako su zvanične institucije odbile da potvrde sadržaj pošiljki, podaci o praćenju letova i potvrde iz fabrika namenske industrije ukazuju na to da se izvoz nastavio uprkos ranijim najavama o obustavi.

Politički kontekst: Predsednik Srbije je sredinom 2025. godine najavio privremeni moratorijum na izvoz naoružanja, ali istraživanja medija poput Radija Slobodna Evropa i Haaretza pokazuju da se isporuke realizuju kontinuirano, najčešće preko državnog preduzeća Jugoimport-SDPR. 

Najveći deo izvoza čini municija koja se isporučuje u jeku sukoba na Bliskom istoku, čime je Srbija postala jedan od značajnih snabdevača Izraela u Evropi. 

Izvoz naoružanja iz Srbije u Izrael obuhvata širok spektar municije, dok su međunarodne reakcije obeležene ozbiljnim kritikama UN i zabrinutošću zbog kršenja humanitarnog prava.

1. Specifični tipovi naoružanja

Iako su zvanični podaci često poverljivi, istraživački mediji i carinski izveštaji identifikovali su ključne artikle:

Artiljerijska municija: Najveći deo izvoza čine granate kalibra 155 mm, koje su ključne za izraelske operacije.

Minska i minobacačka sredstva: Različite vrste minobacačkih mina koje proizvode fabrike poput Prvog Partizana iz Užica.

Raketna goriva i komponente: Kompanija Edepro iz Beograda izvozila je pogonske sisteme za rakete i dronove izraelskoj firmi IMI Systems (podružnica Elbit Systems).

Eksplozivi: Srbija isporučuje eksplozivne materije koje se koriste kao komponente za izraelsku domaću proizvodnju.

Ostalo: Bombe, torpeda i municija malog kalibra. 

Zanimljivo je da je saradnja dvosmerna: Srbija od Izraela nabavlja napredne sisteme poput PULS raketnih sistema, Hermes 900 dronova i bespilotnih letelica opremljenih veštačkom inteligencijom u vrednosti od preko 1,6 milijardi dolara. 

2. Međunarodne reakcije

Srbija se suočava sa pritiskom zbog ignorisanja apela međunarodnih tela:

Ujedinjene nacije (UN): Eksperti UN-a su u više navrata, uključujući izveštaj iz juna 2025., pozvali na hitnu obustavu prodaje oružja Izraelu, upozoravajući da to može predstavljati saučesništvo u genocidu i kršenju međunarodnog humanitarnog prava u Gazi.

EU i regionalna kritika: Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija je pod lupom jer njena politika odudara od “mejnstrima” Brisela, dok civilno društvo upozorava na pravne posledice s obzirom na poternice Međunarodnog krivičnog suda protiv izraelskih zvaničnika.

Pretnje Irana: Iran je javno upozorio da će države koje naoružavaju Izrael smatrati legitimnim metama, što je u Srbiji iskorišćeno kao jedan od razloga za (kratkotrajnu i deklarativnu) najavu obustave izvoza u junu 2025. godine.

Strateška kupovina naklonosti: Analitičari ocenjuju da Beograd koristi izvoz naoružanja kako bi obezbedio političku podršku Vašingtona i Tel Aviva u jeku zastoja na evropskom putu. 

Izvoz srpskog naoružanja Izraelu postavlja Srbiju u veoma specifičan i rizičan položaj u odnosu na Rusiju, jer su interesi Moskve na Bliskom istoku direktno suprotstavljeni izraelskim vojnim operacijama.

Evo kako se to odražava na njihove odnose:

Indirektni sukob interesa: Rusija je ključni saveznik Irana i sirijskog režima, koji su u direktnom sukobu sa Izraelom. Srpska municija (poput granata od 155 mm) koja završava u izraelskom arsenalu indirektno slabi ruske saveznike u regionu, što Moskva pažljivo prati.

Rusko “ćutanje” uz prikupljanje dokaza: Zvanična Moskva retko javno kritikuje Srbiju zbog ovog izvoza, ali koristi te podatke kao diplomatsku polugu. Ruski mediji pod kontrolom države često prenose vesti o srpskom oružju u Izraelu (i Ukrajini) kako bi podsetili Beograd da su svesni “sedenja na dve stolice”.

Pitanje Ukrajine kao paralela: Za Rusiju je veći problem to što deo municije koji Srbija proda Izraelu ili SAD može završiti u Ukrajini. Izvoz Izraelu služi Moskvi kao dokaz da Srbija prioritet daje profitu i zapadnim bezbednosnim aranžmanima u odnosu na “slovensko bratstvo”.

Energetska i politička zavisnost: I pored nezadovoljstva, Rusija ne zaoštrava odnose do tačke pucanja jer joj je Srbija potreban partner u Evropi za gasne aranžmane i pitanje Kosova. Ipak, poverenje je na najnižem nivou u poslednjih nekoliko decenija.

Balansiranje Beograda: Srbija pokušava da “odobrovolji” Moskvu tako što odbija da uvede sankcije Rusiji, dok istovremeno prodajom oružja Izraelu kupuje naklonost Vašingtona, nadajući se da će te dve strane neutralisati jedna drugu.

Ukratko, odnos je trenutno transakcioni. Moskva toleriše srpski izvoz dokle god Beograd ne pređe crvenu liniju uvođenja sankcija Rusiji, ali srpsko oružje u rukama izraelske vojske ostaje ozbiljna mrlja u međusobnom poverenju.