Srbija se, prema zvaničnim informacijama iz marta 2026. godine, nije uskladila sa odlukom Evropske unije o stavljanju Iranske revolucionarne garde (IRGC) na listu terorističkih organizacija. 

Evo ključnih detalja o ovoj situaciji:

Odluka EU: Savet Evropske unije je 19. februara 2026. godine formalno dodao Iransku revolucionarnu gardu na EU listu terorista, nakon političkog dogovora postignutog krajem januara.

Izostanak usklađivanja: Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo sa Zapadnog Balkana koja se nije pridružila ovoj restriktivnoj meri.

Posledice odluke EU: Ovim potezom, imovina IRGC u državama članicama EU je zamrznuta, a operaterima iz EU je zabranjeno da im stavljaju sredstva na raspolaganje.

Širi kontekst: Srbija se takođe nije uskladila ni sa prethodnom odlukom EU (CFSP 2026/265) od 29. januara 2026. koja se odnosi na restriktivne mere zbog situacije u Iranu.

Reakcija Irana: Kao odgovor na potez Brisela, Iran je proglasio vojske država članica EU terorističkim grupama. 

Ovo odstupanje od zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU dolazi u trenutku kada Srbija navodi završetak pregovora o članstvu do kraja 2026. godine kao jedan od svojih strateških ciljeva. 

Neusklađivanje Srbije sa odlukom o stavljanju Iranske revolucionarne garde (IRGC) na terorističku listu ima direktne posledice na evropski put zemlje, ali i na njenu poziciju u međunarodnim odnosima početkom 2026. godine.

Glavni uticaji se mogu podeliti na nekoliko ključnih oblasti:

1. Zastoj u evrointegracijama

Najniža stopa usklađenosti: Srbija ostaje zemlja kandidat sa najnižom stopom usklađenosti sa spoljnom politikom EU na Zapadnom Balkanu (oko 67%), dok su susedi poput Albanije i Crne Gore na 100%.

Ugrožen strateški cilj: Iako je zvanični Beograd zacrtao okončanje pregovora do kraja 2026. godine, kontinuirano odbijanje pridruživanja sankcijama (uključujući one protiv Rusije i Irana) čini ovaj cilj praktično nedostižnim bez radikalne promene kursa.

Izostanak otvaranja novih klastera: Brisel uslovljava dalji napredak u pregovorima upravo usklađivanjem sa restriktivnim merama, pa se očekuje nastavak četvorogodišnjeg zastoja u otvaranju novih poglavlja. 

2. Pritisak kroz finansijske mehanizme

Uslovljavanje fondova: Unutar EU raste podela oko toga da li Srbiji treba suspendovati pristup fondovima (poput onih iz Plana rasta za Zapadni Balkan) zbog neusklađenosti sa bezbednosnim odlukama.

Sekundarne sankcije: Postoji rizik od tzv. “sekundarnih sankcija” za subjekte koji sarađuju sa IRGC-om, s obzirom na to da EU sada tretira ovu organizaciju kao terorističku, što može zakomplikovati ekonomske odnose srpskih firmi koje posluju na tržištima pokrivenim EU regulativom. 

3. Diplomatska izolacija u regionu

Odvajanje od “Balkanske četvorke”: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH su se u potpunosti uskladile sa ovom odlukom, čime Srbija ostaje jedina tačka u regionu koja ne deli bezbednosnu procenu EU o Iranu. To slabi poziciju Srbije kao faktora stabilnosti u očima zapadnih partnera. 

4. Odnosi sa Iranom

Očuvanje saradnje: Sa druge strane, ova odluka omogućava Srbiji da zadrži nivo diplomatske i ekonomske saradnje sa Teheranom, koji je na potez Brisela odgovorio proglašavanjem vojski članica EU terorističkim grupama. Za Srbiju je Iran važan i zbog principijelnog stava o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. 

Ukratko, dok Srbija ovom odlukom čuva bilateralne odnose sa Iranom, ona direktno podriva sopstveni plan za članstvo u EU do kraja 2026. i rizikuje strože uslovljavanje finansijske pomoći iz Brisela.