Нетањахуова визија Израела као „регионалне суперсиле“

Нетањахуова визија Израела као „регионалне суперсиле“ најконкретније се остварује кроз економску и технолошку интеграцију са земљама Залива, која је наставила да се развија чак и током периода великих регионалних тензија.

Ево кључних аспеката те сарадње у 2025. и почетком 2026. године:

1. Енорман раст трговине са УАЕ

Упркос политичким изазовима, економски односи са Уједињеним Арапским Емиратима су се показали изузетно отпорним:

Рекордна размена: Укупна трговинска размена у 2025. години износила је око 3,2 милијарде долара, што је благи пад у односу на 2024. годину због сукоба, али су децембарски подаци показали снажан опоравак са растом од 32% у односу на исти месец претходне године.

Слободна трговина: Израел је потписао свеобухватни економски споразум (CEPA) са УАЕ, који покрива 96% царинских линија и омогућава израелским компанијама приступ секторима попут финансија, дигиталне трговине и енергетике. 

2. Енергетска и војна доминација

Израел користи своје ресурсе и технологију да постане незаобилазан партнер:

Гасни споразуми: У јануару 2026. потврђено је да је Израел током 2025. склопио рекордне мултимилијардске уговоре, укључујући историјски уговор о снабдевању Египта гасом вредан 35 милијарди долара до 2040. године.

Извоз ПВО система: Војна сарадња је постала јавна – Израел је испоручио системе SPYDER и Barak Емиратима како би заштитио њихов ваздушни простор, што потврђује улогу Израела као регионалног „безбедносног кишобрана“. 

3. Пројекат IMEC (Индија–Блиски исток–Европа) 

Овај амбициозни економски коридор је кључ Нетањахуове визије Израела као глобалног чворишта:

Алтернативни пут: Коридор који повезује Индију, УАЕ, Саудијску Арабију, Јордан и Израел са Европом развија се као замена за Суецки канал. У јануару 2026. године пројекат је добио нови замах након подршке америчке администрације и потписивања трговинских споразума између Индије и ЕУ.

Стратешка предност: Овај пут омогућава Израелу да физички и економски повеже азијска тржишта са европским, чиме постаје незаобилазна тачка у глобалном ланцу снабдевања. 

4. Односи са Саудијском Арабијом

Док је званична нормализација са Ријадом почетком 2026. године још увек „на чекању“ због политичких услова и стања у Гази, економски интереси су јасни:

Тиха сарадња: Саудијска Арабија и даље види израелску технологију (агри-тецх, сајбер безбедност) као кључну за своју стратегију „Vision 2030“, иако јавно мњење у краљевини остаје изразито против формалних веза у овом тренутку. 

Закључак: Нетањахуова стратегија је да кроз економију створи стање „наметнуте неопходности“ – где су арапске земље толико економски и безбедносно повезане са Израелом да политички сукоби постају секундарни у односу на заједнички профит и стабилност.