Međunarodni krivični sud (ICC) izdao je nalog za hapšenje. Mnoge zemlje Evropske unije odlučile su da ne postupaju po njemu, ali Slovenija jeste.

Slovenija je 25. septembra 2025. godine proglasila izraelskog premijera Benjamina Netanjahua nepoželjnom osobom (persona non grata), postavši prva članica EU koja mu je zabranila ulazak u zemlju. Zvaničnici su naveli da je odluka zasnovana na nalogu ICC-a koji optužuje Netanjahua za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u vezi sa vojnom kampanjom u Gazi.

Ova objava usledila je nakon nekoliko ranijih poteza Slovenije. Država je priznala Palestinu kao suverenu državu u junu 2024. godine, zabranila ulazak dvojici ekstremno desničarskih izraelskih ministara u julu 2025. i u avgustu 2025. uvela prvi embargo na oružje Izraelu unutar Evropske unije. Tokom iste sedmice, predsednica Nataša Pirc Musar govorila je na Generalnoj skupštini UN-a, pozivajući na međunarodnu akciju. 

Izveštaji sugerišu da je Netanjahuova ruta leta ka UN-u izbegavala vazdušni prostor zemalja koje bi potencijalno mogle da sprovedu nalog za hapšenje.

Odluka Slovenije da proglasi Benjamina Netanjahua personom non grata u septembru 2025. izazvala je podeljene reakcije unutar Evropske unije, naglašavajući duboke razlike u spoljnoj politici država članica.

Evo pregleda ključnih reakcija i stavova ostalih članica:

1. Države koje podržavaju sprovođenje naloga

Nekoliko zemalja je izrazilo nameru da poštuje odluke Međunarodnog krivičnog suda (ICC), iako nisu odmah pratile primer Slovenije u potpunoj zabrani ulaska:

Holandija: Ministar spoljnih poslova izjavio je da će zemlja delovati u skladu sa nalogom ICC-a i ograničiti kontakte sa Netanjahuom na samo one koji su neophodni.

Irska: Premijer je opisao nalog ICC-a kao “izuzetno značajan korak” i naglasio da Irska u potpunosti poštuje ulogu suda.

Španija i Norveška (članica EGP-a): Takođe su izrazile podršku mandatu ICC-a i obavezi država potpisnica Rimskog statuta da sarađuju sa sudom.

2. Države sa rezervisanim ili “pravno složenim” stavom

Francuska: Zvaničnici su izjavili da će njihova reakcija biti u skladu sa statutom ICC-a, ali su izbegli direktan odgovor na pitanje da li bi zaista uhapsili Netanjahua, nazivajući to pitanje “pravno veoma složenim”.

Nemačka: Iako tradicionalno podržava međunarodno pravo, Nemačka se našla pod velikim unutrašnjim i spoljnim pritiskom zbog svoje istorijske odgovornosti i bliskih veza sa Izraelom, balansirajući između poštovanja ICC-a i diplomatske lojalnosti.

3. Otvoreno protivljenje i neslaganje

Mađarska: Premijer Viktor Orban oštro je kritikovao nalog ICC-a, nazvavši ga “apsurdnim” i “antisemitskim”. On je izjavio da će Mađarska zanemariti nalog i čak je pozvao Netanjahua u zvaničnu posetu Budimpešti, garantujući mu sigurnost.

Austrija i Češka: Ove zemlje su se ranije protivile jednostranim potezima protiv Izraela, naglašavajući njegovo pravo na samoodbranu.

4. Reakcija na nivou Evropske unije

Evropska komisija: Predsednica Ursula fon der Lajen predložila je mere poput suspenzije slobodne trgovine i sankcija protiv pojedinih izraelskih ministara (Ben-Gvira i Smotriča), ali postizanje konsenzusa svih 27 članica o samom Netanjahuu ostaje malo verovatno.

Visoki predstavnik EU (Žozep Borelj): Naglasio je da su odluke suda obavezujuće za sve države članice koje su potpisnice Rimskog statuta i da ih treba poštovati i sprovoditi.

Slovenija je ovim potezom ostala najradikalnija u svom pristupu, dok se ostatak bloka i dalje kreće između pravnih obaveza prema ICC-u i političke opreznosti.