JANUAR 2026.GOD

Januar 2026. godine ostaće upamćen kao mesec u kojem je geopolitički poredak prošao kroz tektonske promene, primarno diktirane novom spoljnopolitičkom doktrinom Sjedinjenih Američkih Država, ali i eskalacijom tehnološke trke u domenu veštačke inteligencije.

1. Politička reconfiguracija: “America First” 2.0

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću 20. januara 2026. godine doneo je munjevite promene koje su analizirali vodeći mediji poput The New York Times-a.

• Tarife i trgovinski ratovi: Već u prvim danima mandata, uvedene su carine od 60% na kinesku robu i 10-20% na uvoz iz ostalih zemalja. Prema izveštajima Financial Times-a, ovo je izazvalo potres na evropskim berzama (DAX i CAC 40), jer su investitori strahovali od uzvratnih mera EU.
• Ukrajinsko-ruski čvor: Washington je signalizirao drastično smanjenje vojne pomoći Kijevu, uslovljavajući dalju podršku početkom mirovnih pregovora. BBC News je izvestio o hitnom sastanku evropskih lidera u Briselu radi formiranja nezavisnog fonda za odbranu Ukrajine.

2. Tehnološka revolucija: AI kao fizička snaga

U januaru 2026, veštačka inteligencija prestala je da bude samo softverski alat.

• Humanoidna robotika: Kompanije poput Tesle i Figure AI predstavile su drugu generaciju robota koji su počeli sa testnim radom u logističkim centrima širom SAD i Kine. MIT Technology Review ističe da je ovo “godina u kojoj AI dobija telo”, što je pokrenulo nove debate u Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) o zaštiti radnih mesta.
• Energija za AI: Zbog ogromne potrošnje energije potrebne za LLM modele, tehnološki giganti su u januaru potpisali ugovore o revitalizaciji nuklearnih elektrana, što je Forbes nazvao “nuklearnom renesansom Silicijumske doline”.

3. Energetska i klimatska kriza

Iako su SAD istupile iz klimatskih sporazuma, ostatak sveta je pojačao napore:

• COP31 pripreme: Australija i pacifičke nacije su u januaru formalizovale agendu za predstojeći samit, fokusirajući se na “gubitke i štetu” uzrokovanu ekstremnim vremenskim prilikama koje su pogodile jugoistočnu Aziju početkom godine.
• Cena nafte: Zbog tenzija u Ormuskom prolazu i američkih pretnji Iranu, cena sirove nafte tipa Brent skočila je iznad 95 dolara po barelu krajem meseca, što je zabeležio Bloomberg Terminal.

4. Društveni trendovi i demografija

• Kriza troškova života: Uprkos padu inflacije u nekim sektorima, cene stanovanja u metropolama poput Londona, Njujorka i Tokija dostigle su istorijski maksimum. The Economist piše o rastućem trendu “digitalnih nomada” koji se masovno sele u zemlje sa nižim porezima, što menja demografsku sliku južne Evrope i jugoistočne Azije.
• Sajber bezbednost: Januar je obeležen jednim od najvećih sajber napada na zdravstveni sistem u istoriji, gde su podaci miliona pacijenata u EU bili kompromitovani, što je nateralo Evropsku komisiju da ubrza implementaciju novog Akta o sajber otpornosti.