Granica između odbrane i odmazde: Slučaj italijanskog zlatara koji je podelio javnost i izmenio zakone 

Tragični događaj koji se odigrao 28. aprila 2021. godine u varošici Grincane Kavour, u italijanskoj regiji Pijemont, prerastao je u jedan od najznačajnijih pravnih i političkih presedana u novijoj istoriji Italije. Mario Rođero (72), vlasnik lokalne zlatare, suočio se sa trojicom naoružanih razbojnika koji su upali u njegov objekat. Jedan od njih stavio mu je pištolj na čelo (za koji se kasnije ispostavilo da je bio plastična replika). Međutim, umesto da se sve završi unutar radnje, odvijanje događaja van objekta u potpunosti je promenilo pravnu prirodu celog slučaja.

Nakon što su razbojnici uzeli nakit i počeli da beže, Rođero je krenuo za njima na ulicu i ispalio više hitaca iz svog revolvera. Na licu mesta usmrtio je dvojicu pljačkaša — Đuzepea Macarina (58) i Andreu Spinelija (44) — dok je trećeg, vozača Alesandra Modiku, ranio.

Sudski postupak je trajao godinama, da bi najviši sud u Italiji (Corte di Cassazione) potvrdio pravosnažnu presudu: Rođero je osuđen na 14 godina i 9 meseci zatvora zbog dobrovoljnog ubistva, a ne zbog prekoračenja nužne odbrane. Sud je utvrdio da u trenutku kada je pucao na ulici više nije postojala neposredna opasnost po njegov život ili imovinu, čime je odbrana prerasla u odmazdu. Pored zatvorske kazne, porodice stradalih i preživeli učesnik podneli su odštetne zahteve u iznosu od oko 3,3 miliona evra, uz već dosuđene privremene odštete.

Politika odgovara: “Nema odštete za napadače”

Ovaj slučaj izazvao je burne reakcije u italijanskom društvu i redefinisao političku debatu o legitimnoj samoodbrani. Samo dva dana pre nego što je najviši sud doneo konačnu odluku, vlada premijerke Đorđe Meloni odobrila je u okviru novog Predloga zakona o bezbednosti (Ddl Sicurezza) odredbu kojom se menja Građanski zakonik.

Novi propis izričito predviđa da svako ko zadobije povrede ili nastrada tokom vršenja teških krivičnih dela — poput razbojništva, provala, silovanja ili otmica — gubi pravo da traži materijalnu odštetu od osobe koja se branila. Isto pravilo važi i za njihove srodnike. Premijerka Meloni poslała je jasnu poruku javnosti u kojoj je istakla apsurd dotadašnjeg sistema u kom napadač ili njegova porodica mogu finansijski profitirati od žrtve koja je pružila otpor.

Ipak, uprkos tome što je ovaj propis u medijima nazvan “Spasite Rođera” (Salva Roggero), on samom zlataru ne donosi nikakvo olakšanje:

Pravosnažnost presude: Zakon ne može delovati retroaktivno na slučajeve u kojima je postupak pravosnažno okončan.

Kvalifikacija dela: Nova odredba se primenjuje na situacije nužne odbrane ili eventualnog prekoračenja njenih granica. Budući da je Rođero osuđen za klasično ubistvo, pravni osnov za naknadu štete civilnim žrtvama ostaje na snazi.

Komparacija sa zakonodavstvom Republike Srbije

Kada se ova pravna dilema posmatra kroz prizmu zakonodavstva Srbije, uočavaju se gotovo identične pravne konstrukcije i prepreke u pogledu nužne odbrane i naknade štete.

Slično slučajevima u Italiji, i u Srbiji je sudska praksa izuzetno striktna po pitanju istovremenosti napada i odbrane. Ukoliko napadnuto lice upotrebi silu u momentu kada je napad već okončan (npr. dok pljačkaš beži sa plenom), radnja se u srpskom pravu ne tretira kao nužna odbrana, već kao samostalno krivično delo — najčešće ubistvo ili teška telesna povreda.

Prema članu 161 Zakona o obligacionim odnosima RS, lice koje u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaču nije dužno da je nadoknadi. Međutim, ukoliko dođe do prekoračenja granica nužne odbrane, sudovi u Srbiji dosuđuju naknadu štete oštećenom (ili njegovoj porodici u slučaju smrti), uzimajući u obzir doprinos samog napadača izbijanju sukoba. Za razliku od novog italijanskog predloga, srpski građanski propisi još uvek ne isključuju automatski pravo na odštetu ukoliko je odbrana izašla iz zakonskih okvira.

Slučaj iz Pijemonta oslikava permanentni sukob između laičkog poimanja pravde — gde se žrtvi daje apsolutno pravo na otpor — i pravnog poretka koji šteti i principu da primena sile ne sme preći u privatnu odmazdu kada neposredna opasnost više ne postoji.

Ovaj video prilog italijanskog medija TgLa7 detaljno izveštava o konačnoj presudi Vrhovnog kasacionog suda kojom je potvrđena zatvorska kazna za Maria Rođera, pružajući direktan uvid u autentični medijski kontekst ovog slučaja.