Kako uzeti 2.1 milion dolara od banke bez kršenja zakona

Slučaj Luka Mura, sistemska greška banke St. George i presuda koja je promenila tumačenje finansijskog kriminala

Kategorija: Pravne studije slučaja / Australijsko krivično i ugovorno pravo

Ključni predmet: Moore v R [2016] NSWCCA 260

Uvod: Zlato, luksuz i naoružana policija u predgrađu Gulburna

Rano ujutru, 12. decembra 2012. godine, naoružani policijski odredi opkolili su skromnu kuću u predgrađu Gulburna (Novi Južni Vels, Australija) i probili prednja vrata. Njihova meta nije pokušala da pobegne — spavao je.

Ono što su policajci zatekli unutar objekta delovalo je potpuno nadrealno: nezaposleni mladić koji je živeo od državne socijalne pomoći (Centrelink) u iznosu od 449 australijskih dolara na svake dve nedelje, spavao je usred prave „Aladinove pećine“ ispunjene luksuzom. U dvorištu i garaži nalazili su se sportski automobili Aston Martin DB7 i Maserati, kao i gliser, dok su zidovi kuće bili prekriveni uokvirenim autogramima i dresovima poznatih sportista i svetskih zvezda. Sve to finansirano je sa bankovnog računa koji je u tom trenutku bio u minusu za neverovatnih 2,1 milion australijskih dolara.

Policija je zaplenila imovinu, zamrznula račune i odvela 25-godišnjeg Luka Mura (Luke Moore) u zatvor, privodeći kraju njegov 29-mesečni život u neviđenom luksuzu. Porota ga je nedugo zatim proglasila krivim za tešku prevaru, a sud ga je osudio na višegodišnju zatvorsku kaznu u zatvoru sa najvišim stepenom bezbednosti. Priča je delovala završeno: neodgovorni momak koji je „opljačkao banku bez maske“ dobio je zasluženu kaznu.

Međutim, ova priča se tu nije završila. Najviši krivični sud Novog Južnog Velsa (NSW Court of Criminal Appeal) seo je sa istim dokazima — svakom transakcijom, svakom kupovinom i svakim dolarom tog minusa od 2,1 milion — i doneo presudu koja se danas izučava na pravnim fakultetima širom sveta: kako je Luk Mur uzeo 2,1 milion dolara od banke bez kršenja ijednog zakona?

Anatomija bankarske greške: Nastanak računa „Complete Freedom“

U martu 2010. godine, Luk Mur je bio uobičajeni mladić iz radničke klase koji je počeo da radi rano i uspeo da kupi kuću pre većine svojih vršnjaka. Međutim, teška saobraćajna nesreća ostavila ga je sa trajnim povredama i bez posla. Zbog nemogućnosti da radi, završio je u redu za državnu socijalnu pomoć (Centrelink) primaći 449 dolara na svake dve nedelje, dok su računi i hipoteka nastavljali da stižu.

Kako bi organizovao svoje finansije, Mur je u martu 2010. otišao u poslovnicu St. George Bank (koja je u vlasništvu Westpac grupe, jedne od četiri najveće banke u Australiji) i otvorio tekući račun. Banka je ovom tipu računa dala komercijalni naziv: „Complete Freedom“ (Potpuna sloboda).

Greška u sistemu nastala je nedugo zatim:

Njegov priliv novca preusmeren je na drugi račun, ali su automatska direktna zaduženja (plaćanje računa za telefon, osiguranje i hipoteku) ostala vezana za prazan račun „Complete Freedom“.

Kada je prva rata stigla na račun bez sredstava, dogodio se ključni trenutak: bankarski sistem je odobrio transakciju.

Račun je otišao u minus, a banka je na sledećem mesečnom izvodu naplatila taksu od 9 australijskih dolara za obradu neovlašćenog prekoračenja (honor fee).

Meseci su prolazili, a zaduženja su nastavila da prolaze — račun za telefon, osiguranje, rata kredita. Banka je svakog meseca uredno slala izvod sa svojim logotipom, na kom je tačno pisalo koliko je račun u minusu (-2.000$, -5.000$, -9.000$), dodavala kamatu i taksu od 9 dolara, i nikada nije zatražila od Mura da prestane sa trošenjem niti da vrati novac.

Eksperiment i život na visokoj nozi

Za Božić 2010. godine, Mur je odlučio da napravi svestan test. Zatražio je transfer od 4.999 dolara sa svog overeno praznog računa na drugi račun — jedan dolar ispod granice od 5.000 dolara gde je pretpostavljao da postoji automatska ljudska kontrola. Transakcija je odobrena. Ponovio je to pet puta u kratkom roku — ukupno 25.000 dolara novca koji nije postojao. Sistem je svaki put rekao: „DA“.

U tom trenutku, priča se promenila: slučajnost je postala svesna odluka. Tokom naredne dve i po godine (od avgusta 2010. do avgusta 2012.), Mur je prebacivao novac na PayPal i račune u drugim bankama (poput National Australia Bank – NAB):

Automobili i plovila: Kupio je polovan Aston Martin DB7 (čuveni auto Džejmsa Bonda), Maserati, Alfa Romeo i gliser.

Putovanja i noćni život: Putovao je na Zlatnu Obalu i Tajland, trošio novac na kokain, noćne klubove, stripertizete i luksuzne hotele.

Kolekcionarstvo: Zidove kuće prekrio je uokvirenim autogramima i memorabilijama poznatih sportista i muzičara.

Uprkos svemu, svakog drugog četvrtka država mu je uplaćivala 449 dolara socijalne pomoći, dok je St. George Bank svakog meseca slala izvod sa novim stanjem (-500.000$, -1.000.000$), obračunatom kamatom i taksama od 9 dolara.

Prekid zida odgovora „DA“ i hapšenje

Dana 10. avgusta 2012. godine, nakon što je minus dostigao 2.100.000 AUD, tokom jedne rutinske transakcije sistem je konačno izbacio poruku: Declined (Odbijeno).

U naredna četiri meseca banka je ćutala. Međutim, to ćutanje bilo je rezervisano za internu istragu unutar Westpac grupe, rekonstrukciju 29 meseci transakcija i predate dokaze Odeljenju za suzbijanje prevara. Policijska racija izvedena je 12. decembra 2012. godine.

Odakle god se pogledalo, slučaj je delovao čvrsto:

Zaplenjena imovina: $733.000 sa NAB računa, $394.000 sa PayPal-a (ukupno odmah vraćeno preko 1,1 milion dolara).

Optužnica: Direktor javnog tužilaštva (DPP) optužio je Mura po dva osnova:

Obtaining financial advantage by deception (Sticanje finansijske koristi putem obmane/prevare — član 192E Krivičnog zakona NSW).

Dealing with the proceeds of crime (Rukovanje imovinom stečenom krivičnim delom).

Na suđenju 2015. godine pred porotom Okružnog suda, Mur je proglašen krivim i osuđen na minimalno 2 godine i 3 meseca do maksimalno 4,5 godine zatvora. Poslat je na odsluženje kazne u zatvor sa maksimalnim obezbeđenjem.

Pravni preokret: Kako je zatvorska biblioteka srušila presudu

U zatvoru sa najtežim osuđenicima, Luk Mur (među zatvorenicima poznat pod nadimkom „Milky“) dane je provodio u zatvorskoj pravnoj bibliotecic. Proučavajući Krivični zakon Novog Južnog Velsa (Crimes Act 1900 NSW), uočio je ključnu pravnu definiciju u članu 192B:

Član 192B (Deception / Obmana): Da bi postojala obmana, optuženi mora upotrebiti lažne tvrdnje ili ponašanje (rečima ili delom) koje dovodi u zabludu drugu stranu, ili uzrokuje da računarski sistem napravi odziv koji korisnik nije ovlašćen da izazove.

Mur je shvatio da je tužilaštvo dokazalo da je on ostvario finansijsku korist, ali nikada nije dokazalo element obmane:

Bez lažnog predstavljanja: Mur nikada nije koristio lažni identitet, lažna dokumenta niti je slagao o svom imovinskom stanju. Svoju karticu je koristio pod svojim pravim imenom i adresom.

Bez hakovanja: Nije zaobilazio sisteme bezbednosti, već je podnosio zahteve bankarskom sistemu kroz regularne kanale.

Pristanak banke u pismenoj formi: Banka ga je svakog meseca slanjem izvoda pismeno obaveštavala o stanju računa, svesno odobravala prekoračenja, naplaćivala mu taksu od 9$ za odobrenje minusa i kamatu.

Sa pravne tačke gledišta, ako vam banka svesno stavi novac na raspolaganje, evidentira ga, šalje vam izveštaje o tome i naplaćuje vam takse i kamatu za to prekoračenje — to po zakonu nije krađa ni prevara, već neugovoreni prekoračeni kredit / ugovor o zajmu (overdraft facility).

Sudska presuda i konačni epilog (Moore v R [2016] NSWCCA 260)

Nakon 6 meseci odslužene kazne, Mur je dobio jemstvo do apelacije. Krajem 2016. godine, tročlano veće Apelacionog krivičnog suda Novog Južnog Velsa (NSW Court of Criminal Appeal) donelo je istorijsku i jednoglasnu presudu:

Presuda je u potpunosti poništena, a Luk Mur je oslobođen svih optužbi.

Sudije su istakle da, iako je Murovo ponašanje bilo moralno nečasno i neetičko, ono nije ispunilo zakonske elemente krivičnog dela obmane. Banka je sama odobravala transakcije na osnovu ugovornih uslova računa i vlastite sistemske greške.

Tokom procesa je otkriveno da je do greške u banci došlo kada je službenik pri otvaranju računa 2010. godine slučajno označio njegov račun specijalnim internim „flegom“ rezerivisanim za klijente sa privatnim bankarom, što je automatski isključilo blokade za neovlašćeni minus.

Značaj presude i uticaj na praksu

Pravni presedan: Slučaj je dokazao osnovno načelo krivičnog prava — niko ne može biti krivično osuđen za prevaru ukoliko tužilaštvo van razumne sumnje ne dokaže svaki pojedinačni element krivičnog dela (u ovom slučaju obmanu), bez obzira na to koliko je iznos novca veliki ili ponašanje moralno neprihvatljivo.

Slučaj Kristin Li (Christine Lee): Kada je studentkinja Kristin Li 2021. godine usled slične greške banke Westpac potrošila 4,6 miliona dolara na luksuznu robu, tužilaštvo u Sidneju je — pozivajući se upravo na presedan Moore v R — moralo u potpunosti da odustane od krivičnog gonjenja.

Građansko-pravni epilog: Banka je kroz zaplenu imovine vratila oko 1,2 miliona dolara, dok je ostatak novca ostao tretiran kao građanski dug koji Mur nema iz čega da vrati. Luk Mur je nakon ove pravne pobede upisao studije prava.