Tehnološka revolucija na srpskim putevima: Kako će dronovi promeniti kontrolu saobraćaja i uviđaje saobraćajnih nezgoda

Saobraćajna policija u Srbiji priprema značajan tehnološki zaokret. Najava načelnika Uprave saobraćajne policije (USP) Slaviše Lakićevića da bi u roku od godinu dana bespilotne letelice (dronovi) mogle da počnu sa patroliranjem i kontrolom saobraćaja označava prelazak sa tradicionalnih i statičnih metoda nadzora na dinamičke sisteme iz vazduha.

Tradicionalni mehanizmi poput radarskih zaseda i fiksnih stacionarnih kamera, iako delotvorni na lokalizovanim tačkama, imaju svoja ograničenja. Vozači skloni rizičnom ponašanju često prilagođavaju vožnju samo u zoni vidljivog radara ili poznate kamere. Dronovi u potpunosti menjaju ovu dinamiku pruženim uvidom iz ptičje perspektive, pokrivanjem širokih deonica i mogućnošću neprimetnog dokumentovanja prekršaja u realnom vremenu.

Verifikacija navoda i analiza domaćeg okvira

U intervjuu datom početkom avgusta 2026. godine, načelnik USP Slaviša Lakićević detaljno je izložio planove MUP-a:

„Kamere i radari su nam dugo saveznici u kontroli saobraćaja, a sada se tu uključuju i dronovi. To je nešto što ćemo verovatno da ispitujemo i da isprobamo. Većina dronova funkcioniše tako što slikaju i prave fotografije rizičnih radnji u saobraćaju — poput preticanja na punoj liniji, prelaska ulice van pešačkog prelaza ili na crveno svetlo semafora. Takođe, u pojedinim zemljama uviđaji se vrše preko dronova, jer se na taj način skraćuje vreme vršenja statičke i dinamičke faze uviđaja. Mislim da mi možemo u narednih godinu dana da imamo dronove u kontroli saobraćaja.“ 

Upoređivanjem ovih izjava sa statističkim podacima MUP-a i tekućim zakonodavnim inicijativama, jasno je gde se ova tehnološka inovacija uklapa u širu strategiju bezbednosti:

Statistički kontekst i potreba za novim alatima: U prvoj polovini 2026. godine na putevima u Srbiji poginulo je 188 osoba, što je za 39 manje u odnosu na isti period prethodne godine, dok je povređeno oko 8.300 učesnika u saobraćaju. Iako ovi podaci pokazuju blagi napredak, opasni prekršaji na magistralnim i lokalnim putevima i dalje uzrokuju nesreće sa najtežim posledicama. Samo u jednoj sedmodnevnoj akciji pojačane kontrole otkriveno je preko 42.000 prekršaja, ali je u istom periodu stradalo 12 osoba. To potvrđuje reči nadležnih da klasična patrolna prisutnost nije dovoljna.

Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja (ZOBS): Izmene i dopune zakonskog okvira predviđaju oštriju kaznenu politiku za najteže prekršaje, ali i stvaranje pravnog osnova za prihvatanje digitalnih i vazdušnih dokaza na sudu.

Fokus na najranjivije grupe i rizične deonice: Poseban akcenat stavlja se na zaštitu pešaka — budući da čak četvrtina stradalih pešaka gubi život na pešačkim prelazima i stajalištima — kao i na sprečavanje nepropisnog preticanja na nepreglednim deonicama.

Međunarodna iskustva: Kako dronovi funkcionišu u svetu?

Primena bespilotnih letelica u saobraćajnoj policiji nije novina u globalnim okvirima. Iskustva zemalja koje već godinama koriste ovu tehnologiju pružaju jasan uvid u to šta Srbiju očekuje.

1. Španija (Generalna direkcija za saobraćaj – DGT)

Španija je među prvima u Evropskoj uniji zvanično uvela dronove u saobraćajnu policiju još 2018/2019. godine.

Model rada: Španska DGT koristi visoko-rezolucijske dronove opremljene optičkim zumom (do 40x) koji operišu na visinama do 120 metara. Letelicom upravljaju dva operatera: jedan pilotira dron, dok drugi upravlja kamerom i identifikuje prekršaje.

Prekršaji koji se sankcionišu: Dronovi u Španiji prvenstveno detektuju korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje (čini preko 12% svih uočenih prekršaja putem dronova), nekorišćenje sigurnosnog pojasa, opasna preticanja i nepoštovanje prvenstva prolaza prema biciklistima i pešacima.

Procedura kažnjavanja: Kada dron zabeleži prekršaj, fotografija visoke rezolucije sa telemetrijskim podacima šalje se najbližoj patroli na terenu koja zaustavlja vozača. Ukoliko patrola nije u mogućnosti da zaustavi vozilo, prekršajni nalog sa priloženom fotografijom šalje se na kućnu adresu vlasnika.

2. Velika Britanija i primena u SAD-u

U Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, dronovi imaju dvojnu ulogu: nadzor saobraćaja i fotogrametrijska rekonstrukcija saobraćajnih nezgoda.

Revolucija u uviđajima (Fotogrametrija): Tradicionalni uviđaj teške saobraćajne nezgode pomoću totalnih stanica i ručnih merenja ume da potraje od 2 do 4 sata, pri čemu je saobraćaj potpuno obustavljen, a policijski službenici izloženi riziku na kolovozu. Upotrebom dronova sa RTK (Real-Time Kinematic) modulima i softverima za 3D mapiranje (poput Pix4D ili SkyeBrowse), dron napravi mrežu ortofoto snimaka i 3D model mesta nesreće za svega 10 do 15 minuta. Preciznost merenja iznosi unutar nekoliko milimetara/centimetara.

Rezultat: Vreme obustave saobraćaja smanjuje se za 80–90%, čime se izbegavaju višesatne blokade autoputeva i sekundarne saobraćajne nezgode u zastoju.

Poređenje: Fiksni nadzor vs. Patroliranje dronovima

Tehnološki, pravni i etički izazovi u Srbiji

Uvođenje dronova u sistem kontrole saobraćaja u Srbiji zahteva rešavanje nekoliko ključnih pitanja pre nego što prvi letelice dobiju ovlašćenje za izdavanje prekršajnih naloga:

1. Metrološka sertifikacija i procesuiranje na sudu

Da bi fotografija ili video-snimak sa drona bio prihvaćen kao dokaz pred Prekršajnim sudom u Srbiji, sama letelica i njeni optički/radarski senzori moraju proći certifikaciju nadležnih tela za metrologiju (slično kao što španska metrološka služba sertifikuje DGT dronove). Neophodno je obezbediti neoboriv “lanac nadzora nad podacima” (engl. chain of custody), kako se na sudu ne bi dovodila u pitanje autentičnost snimka ili mogućnost digitalne manipulacije.

2. Zaštita podataka o ličnosti i privatnost

Dronovi opremljeni moćnim kamerama sa optičkim zumom mogu zabeležiti ne samo tablicu i unutrašnjost vozila, već i prostore oko puta. Izveštaji britanskog Komesara za nadzorne kamere (Fraser Sampson) naglašavaju potrebu za jasnim smernicama:

Snimci se smeju koristiti isključivo za dokumentovanje saobraćajnih prekršaja i rekonstrukciju nezgoda.

Neophodni su striktni protokoli o skladištenju, enkripciji i automatskom brisanju snimaka koji ne sadrže elemente prekršaja ili krivičnog dela.

3. Logistika i logički izazovi na terenu

Operativni rad zahteva obučene policijske službenike sa sertifikatima za upravljanje bespilotnim letelicama, u skladu sa propisima Direktorata civilnog vazduhoplovstva RS. Takođe, letelice zahtevaju sistem za brzo punjenje/zamenu baterija na terenu kako bi patrole mogle da održavaju kontinuirani nadzor nad opasnim deonicama.

Pogled u budućnost: Šta to znači za vozače?

Izjave načelnika Uprave saobraćajne policije jasno ukazuju da je cilj ove mere primarno prevencija i smanjenje stope smrtnosti. Iskustva iz inostranstva pokazuju da uvođenje dronova drastično menja svest vozača: svest o tome da prekršaj poput preticanja preko pune linije na nepreglednoj krivini može biti dokumentovan i iz vazduha smanjuje rizično ponašanje čak i na deonicama gde nema vidljivih policijskih patrola.

Za Saobraćajnu policiju Srbije, dronovi predstavljaju investiciju koja se višestruko isplaćuje — kako kroz podizanje nivoa bezbednosti na putevima, tako i kroz efikasnije otvaranje saobraćajnica nakon teških uviđaja. Sa planiranim vremenskim okvirom od godinu dana, Srbija se hvata u korak sa savremenim evropskim standardima u upravljanju saobraćajem.